Сумпорача — разлика између измена

-{'''''Hypholoma fasciculare'''''}- или '''сумпорача''' је базидиомицетна [[гљива]] из фамилије -{[[Strophariaceae]]}-. Сумпорача је једна од најчешћих гљива наших шума и паркова.<ref name="HADŽIĆ">{{cite book |last1author=Hadžić, I. |title=Drugi gljivarski korak |date=2002 |publisher=Prosveta |location=Beograd: |page=p. 316}}</ref>

''Базидиокарп'' (шешир) 0.5-20 cm, у почетку конвексан, касније широко конвексан или скоро раван, гладак, понекад са широким и ниским испупчењем на врху; боја је у почетку светло и јарко жута, касније [[сумпор]]но жута са зеленкастим тоновима, а у центру или на врху [[пилеус]]а са тамнијим наранџастим тоновима;<ref name="HANSENKNUDSEN">{{cite book |last1editor= Hansen, L., &|editor2= Knudsen, H. (Eds.). |title=Nordic Macromycetes: Vol. 2. Polyporales, Boletales, Agaricales, Russulales (Vol. 2). |date=1992 |publisher=Nordsvamp. |page=p474474}}</ref>, <ref name="JORDANP">{{cite book |last1author=Jordan, P. |title=Field guide to edible mushrooms of Britain and Europe. |date=2015 |publisher=Bloomsbury Natural History Publishing |page=p.160}}</ref>; код младих примерака маргина је повијена према унутрашњости, касније слободна и благо таласаста, често са жутим висећим љуспицама, или крпицама, односно остацима парцијалног вела (-{''velum partiale''}-), крпице касније потамне због нагомиланих спора<ref name="BREITKRAN">{{cite book |last1author=Breitenbach, J. &|author2= Kränzlin, F. |title=Pilze der Schweiz. Band 4. Blätterpilze, 2. Teil. |date=1981 |publisher=Luzern, Switzerland |page=p.372}}</ref>. ''Хименофор'' је сачињен од уских и густо распоређених ламела (листића) које су аднатно постављени (широко прирасли за дршку), у почетку су светло жути, а кад сазру споре листића потамне у сумпурно-зелене до љубичасто-браон. ''Дршка'' 4-10(15) cm, цилиндрична, танка, шупља, често закривљена и у основи обично сужена, боја је бледо жута са браонкастим фибрилозним крпицама; парцијални вео је непостојан и некада формира фибрилозну зону у горњем делу дршке налик непостојаном прстену (-{''annulus''}-)<ref name="BREITKRAN" />. ''Месо'' је светло жуто, у основи дршке браонкасто<ref name="JORDANP" />, има слаб мирис гљива, а укуса је веома горког.

'''[[Споре]]''' 5.8-7.3 x 3.5-4.3 -{μm}-, елипсовидне, глатке, са ситним капљицама, имају задебљен ћелијски зид, са герминативном пором, по боји светло до тамно браон.<ref name="BREITKRAN" />, <ref name="HANSENKNUDSEN" />. ''[[Базидије]]'' 20-23 x 5-6 -{μm}-, цилиндричне до клаватне, стеригме носе по 4 спора. ''[[Плеуроцистидије]]'' 25-36 x 9.5-12 -{μm}-, у облику хризоцистидије, лагениформне (у основи широке, на врху сужене) са издуженим вратом и жућкасто пигментиране.<ref name="BREITKRAN" />, <ref name="BRESINSKY">{{cite book |last1author= Bresinsky, A. |title=A colour atlas of poisonous fungi: A handbook for pharmacists, doctors, and biologists. |date=1990 |publisher=CRC Press}}</ref>. ''[[Хеилоцистидије]]'' 20-38 x 6-9 -{μm}-, заобљено лагениформне или цилиндричне са проширеним апексом<ref name="BREITKRAN" />. ''[[Пилеипелис]]'' састављен од неколико слојева филаментозних хифа паралелно постављених, неке су инкрустриране, интрацелуларно пигментиране, септиране<ref name="BREITKRAN" />; ''[[Хиподермијум]]'' састављен од субглобуларних и полигоналних хифалних ћелија дужине 10-30 μm. ''[[Трама]]'' састављена од испреплетених хијалинских хифа са танким зидовима 3-8 -{μm}-.<ref name="BREITKRAN" />,<ref name="BRESINSKY" />. ''Кукасте спојнице (-{clamp connections}-)'' присутне код већине септа.

Сумпорача је отровна врста. Симптоми тровања су [[мучнина]], [[повраћање]] и [[дијареја]] ,<ref>{{cite journal|lastauthor=Gopinath, S., |author2= Kumar, S. V., |author3= Sasikala, M., &|author4= Ramesh, R. |title=Mushroom poisoning and its clinical management: an overview. |journal=Int. J, 2229, 7456. |year=2011|issue=Int. J, 2229, 7456.}}</ref>,<ref>{{cite journal |lastauthor= Jo, W. S., |author2= Hossain, M. A., &|author3= Park, S. C. |title=Toxicological profiles of poisonous, edible, and medicinal mushrooms. |journal=Mycobiology |year=2014|issue=42(3), 215-220.}}</ref> а јављају се од 15 минута до 4 сата после јела. У литератури се -{''H. fasciculare''}- углавном наводи као благо отровна врста. Ипак, постоје и подаци о фаталним исходима и приликом тровања са овом врстом пријављени су акутни [[хепатитис]] са оштећењем у бубрезима и срцу<ref>{{cite journal |lastauthor= Soltaninejad, K. |title=Outbreak of Mushroom Poisoning in Iran: April–May, 2018. |journal=Int J Occup Environ Med (The IJOEM), 9(3 July), 1380-152. |year=2018|issue=9(3 July), 1380-152.}}</ref>.

Бројна истраживања су показала да -{''H. fasciculare''}- садржи различите антиоксидативна једињења као [[токоферол]]е, [[аскорбинска киселина|аскорбинску киселину]], [[каротеноид]]е итд., a установљена је и висока антимикробна активност против грам-позитивних бактерија,<ref>{{cite journal |lastauthor= Yayli, N., |author2= Yilmaz, N., |author3= Ocak, M., |author4= Sevim, A., |author5= Sesli, E., &|author6= Yayli, N. |title=Essential Oil Compositions of Four Mushrooms: Scleroderma verrucosum, Cortinarius infractus, Hypholama capnoides and Hypholama fasciculare from Turkey. |journal=Asian Journal of Chemistry, 19(5), 4102 |year=2007|issue=19(5), 4102}}</ref><ref>{{cite journal |lastauthor==Barros, L., |author2= Venturini, B. A., |author3= Baptista, P., |author4= Estevinho, L. M., &|author5= Ferreira, I. C. |title=Chemical composition and biological properties of Portuguese wild mushrooms: a comprehensive study |journal=Journal of agricultural and food chemistry, 56(10), 3856-3862 |year=2008|issue=56(10), 3856-3862}}</ref><ref>{{cite journal |lastauthor=Ferreira, I. C., |author2= Barros, L., &|author3= Abreu, R. |title=Antioxidants in wild mushrooms |journal=Current Medicinal Chemistry |year=2009|issue=16(12), 1543-1560}}</ref><ref>{{cite journal |lastauthor= Alves, M. J., |author2= Ferreira, I. C., |author3= Dias, J., |author4= Teixeira, V., |author5= Martins, A., &|author6= Pintado, M. |title=A review on antimicrobial activity of mushroom (Basidiomycetes) extracts and isolated compounds |journal=Planta medica, |year=2012|issue=78(16), 1707-1718}}</ref>. Фасцикулоли добијени од ове врсте гљива, инхибирају раст неких биљака и инхибирају калцијум-везујући протеин [[калмодулин]].<ref>{{cite book |lastauthor= Hanson, J. R. |title=Chemistry of fungi |year=2008|publisher=Royal Society of Chemistry|pages=}}</ref>