Јосип Броз Тито — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ciscenje mrtvih referenci
Autobot (разговор | доприноси)
м ciscenje mrtvih referenci
Ред 239:
Совјетска одговор од 4. маја је опоменуо Тита и КПЈ због тога што не желе да признају и исправиве своје грешке, и наставио да их оптужује да су превише поносни на своје успехе против Немаца, тврдећи да их је Црвена армија сачувала од потпуног уништења. Титов је у одговору од 17. маја предложио да се то питање решава на састанку Информбироа који је требао да буде одржан тог јуна. Међутим, Тито није присуствовао другом састанку, страхујући да ће Југославија бити отворено нападнута. Године 1949. криза ескалирала готово у оружан сукоб, будући да су мађарске и совјетске трупе почеле ад се гомилају на северним југословенским границама.<ref>{{cite news|url=http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,800593,00.html| title = No Words Left?| work = Time Magazine|date=22. 08. 1949| accessdate=27. 04. 2010}}</ref> Дана 28. јуна, остале земље чланице Источног блока су дипломатски напале Југославију, наводећи да је „националистички елемент успео у току последњих пет или шест месеци да достигне доминантан положај у руководству” КПЈ. У Москви су предпостављали да ће Тито брзо пропасти чим изгуби совјетску подршку; „Мрднућу малим прстом и Тита више неће бити” како је то Стаљин приметио.<ref>{{Cite book|last=Laar| first = M. |year=2009| title = The Power of Freedom. Central and Eastern Europe after 1945 | publisher = Centre for European Studies | url = http://www.poweroffreedombook.com/preview_PoF.pdf | format = PDF | deadurl = yes | archiveurl = https://web.archive.org/web/20131111025246/http://www.poweroffreedombook.com/preview_PoF.pdf | archivedate=11. 11. 2013 |df= |pages=44}}</ref> Југославија је избачена из међународне асоцијације социјалистичких држава, док су друге социјалистичке државе источне Европе потом очишћене од наводних „[[Титоизам|титоиста]]”. Стаљин је ствар схватио и лично па је наредио и неколико покушаја атентата на Тита, од којих ниједан није успео. У преписци између двојице вођа, Тито је отворено написао:
 
{{цитат|Престани да шаљеш људе да ме убију. Већ смо ухватили петорицу, једног од њих са бомбом а другог са пушком. (...) Ако не престанеш да шаљеш убице, ја ћу послати једног у Москву, и неће бити потребе да шаљем другог.|Јосип Броз Тито<ref>{{citeCite book|title=The Unknown Stalin| last=Medvedev| first = Zhores A.| last2=Medvedev| first2 = Roy A.| last3=Jeličić| first3 = Matej| last4=Škunca| first4 = Ivan|year=2003| publisher = Tauris|isbn=978-1-58567-502-9 |pages=61—62}}</ref>}}
 
[[Датотека:Tito in Kumrovec, 1961.jpg|мини|десно|261п|Тито у посети свом родном месту [[Кумровец|Кумровцу]] 1961.]]
Ред 575:
 
== Литература ==
* {{Cite book|title=The Unknown Stalin| last=Medvedev| first = Zhores A.| last2=Medvedev| first2 = Roy A.| last3=Jeličić| first3 = Matej| last4=Škunca| first4 = Ivan|year=2003| publisher = Tauris|isbn=978-1-58567-502-9 |pages=61—62}}
* {{Cite book|last=Hall |first=Richard C. |title=War in the Balkans: An Encyclopedic History from the Fall of the Ottoman Empire to the Breakup of Yugoslavia |year=2014|publisher=ABC-CLIO |isbn=9781610690317 |pages=36, 350 |url=https://books.google.com/books?id=wy3TBAAAQBAJ&redir_esc=y |language=en}}
* {{Cite book|last=Willetts |first=Peter |title=The non-aligned movement: the origins of a Third World alliance |year=1978|publisher=F. Pinter |isbn=9780903804332 |pages=xiv |url=https://books.google.com/books/about/The_non_aligned_movement.html?id=lF_8zgoRBrAC&redir_esc=y |accessdate=11. 09. 2018 |language=en}}