Отворите главни мени

Промене

2.237 бајтова уклоњено ,  пре 10 месеци
м
harvardski nacin citiranja
| потпис = Tito signature.svg
}}
'''Јосип Броз Тито''' ([[Кумровец]], [[7. мај]] [[1892]] — [[Љубљана]], [[4. мај]] [[1980]]) био је југословенски комунистички револуционар и државник, који је обављао разне државничке функције од 1943. до своје смрти 1980. године.<ref name="britannica">{{cite web|url=https://www.britannica.com/biography/Josip-Broz-Tito| title = Josip Broz Tito| publisher = Encyclopædia Britannica Online| accessdate=27. 04. 2010}}</ref> Током [[Други светски рат|Другог светског рата]] био је вођа [[Народноослободилачка војска Југославије|југословенских партизана]], који се често сматрају најефикаснијим покретом отпора у окупираној Европи.<ref name="JJR2013_OxfordPress">{{Cite bookharvnb|author=Rhodri Jeffreys-Jones| title = In Spies We Trust: The Story of Western Intelligence| url = https://books.google.com/books?id=3gK7e8LpXvcC&pg=PA87|year=2013| publisher = OUP Oxford|isbn=978-0-19-958097-2|pages=87}}</ref> За време своје политичке каријере је био изузетно популарна личност како у земљи тако и у иностранству.<ref>{{Cite book|author=Melissa Katherine Bokovoy| last2=Irvine| first2 = Jill A.|author3 = Carol S. Lilly| title = State-society relations in Yugoslavia, 1945—1992| publisher = Palgrave Macmillan|year=1997|isbn=978-0-312-12690-2|pages=36}}</ref> Као оличење јединства, његова унутрашња политика се огледала залагањем за мирољубиву коегзистенцију свих народа у југословенској федерацији. Стекао је велику међународну славу као главни вођа [[Покрет несврстаних|Покрета несврстаних]], поред [[Џавахарлал Нехру|Џавахарлала Нехруа]], [[Гамал Абдел Насер|Гамала Абдела Насера]] и [[Сукарно|Ахмеда Сукарна]].<ref name="nonaligned-chief">{{Cite book|last=Willetts |first=Peter |title=The non-aligned movement: the origins of a Third World alliance |year=1978|publisher=F. Pinter |isbn=9780903804332 |pages=xiv |url=https://books.google.com/books/about/The_non_aligned_movement.html?id=lF_8zgoRBrAC&redir_esc=y |accessdate=11. 09. 2018 |languagepp=en}}</ref>
 
Био је [[Генерални секретар комунистичке партије|генерални секретар]] (касније председник председништва) [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста Југославије]] (1939—1980). Током Другог светског рата је постао [[Списак председника влада Југославије|премијер]] (1943—1963) а уставним променама 1953. постао је и [[Председник Југославије|председник]] (касније [[доживотни председник]]; 1953—1980) [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]] (СФРЈ). Од 1943. до своје смрти 1980. године, имао је чин [[Маршал Југославије|маршала Југославије]] и положај врховног команданта Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ, до 1945), Југословенске армије (ЈА, 1945—1951), [[Југословенска народна армија|Југословенске народне армије]] (ЈНА, 1951—1980). Будући да је био изузетно цењен у оба блока током [[Хладни рат|Хладног рата]], примио је око 98 страних одликовања, укључујући и [[Национални орден Легије части|Орден Легије части]].
Дана 21. децембра 1941. године, партизани су основали [[Прва пролетерска ударна бригада|Прву пролетерску бригаду]] (под командом [[Коча Поповић|Коче Поповића]]), а 1. марта 1942, и [[Друга пролетерска ударна бригада|Другу пролетерску бригаду]].{{sfn|Ramet|2006|p=152—153}}
 
У ослобођеним територијама, партизани су организовали народне одборе који су представљали цивилне власти. Новембра 1942. године у [[Бихаћ]]у је формирано [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ), а на његовом [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другом заседању]] у [[Јајце|Јајцу]], [[29. новембар|29]]. и [[30. новембар|30. новембра]] 1943. донесене су политички најважније одлуке којима је: забрањен повратак краља [[петар II Карађорђевић|Петра II Карађорђевића]] у Југославију, основан [[Национални комитет ослобођења Југославије|Национални комитет народног ослобођења]] (НКОЈ), који је био дефакто прва влада нове Југославије, зацртана будућност Југославије као државе састављене од федералних република, а Тито проглашен за [[Маршал Југославије|маршала]] и избран за [[Списак председника влада Југославије|председника НКОЈ-а]].<ref name="Hall">{{Cite bookharvnb|last=Hall |first=Richard C. |title=War in the Balkans: An Encyclopedic History from the Fall of the Ottoman Empire to the Breakup of Yugoslavia |year=2014|publisher=ABC-CLIO |isbn=9781610690317 |pages=36, 350 |url=https://books.google.com/books?id=wy3TBAAAQBAJ&redir_esc=y |languagepp=en}}</ref><ref>{{cite news|url=http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,791223,00.html| title = Rebirth In Bosnia| work = Time Magazine|date=19. 12. 1943| accessdate=27. 04. 2010}}</ref>
 
[[Датотека:Tito and Ivan Ribar in 1943.jpg|мини|лево|Рањени Тито и [[Иван Рибар]] за време [[Битка на Сутјесци|Битке на Сутјесци]] 1943.]]
Непосредно после Другог светског рата, дошло је до неколико оружаних инцидената између Југославије и западних савезника. Након рата, Југославија је припојила Истру, као и градове Задар и Ријеку. Југословенско руководство је тражио да се Југославији припоји и Трст. То је довело до неколико оружаних инцидената, посебно напада југословенских борбених авиона на америчке транспортне авиона. Од 1945. до 1948. године, најмање четири америчких авиона су оборена. Стаљин био против ове провокације, јер је осетио да је СССР неспреман да се суочи са Западом у отвореном рату тако брзо после губитака у Другом светском рату и у време када су САД имале нуклеарно наоружје, што није био случај са Совјетским Савезом. Поред тога, Тито је отворено подржавао комунистичку герилу у [[Грчки грађански рат|Грчком грађанском рату]], док се Стаљин држао на дистанци од овог рата. Године 1948. мотивисан жељом да се створи јаку независну привреду, Тито је створио свој план привредног развоја независно од Москве, што је резултирало ескалацијом политичког сукоба са Стаљином и разменом писама у којима је Тито написао да „смо ми проучили и узели као пример совјетски систем, али смо га развили у другачијој форми”.
 
Совјетска одговор од 4. маја је опоменуо Тита и КПЈ због тога што не желе да признају и исправиве своје грешке, и наставио да их оптужује да су превише поносни на своје успехе против Немаца, тврдећи да их је Црвена армија сачувала од потпуног уништења. Титов је у одговору од 17. маја предложио да се то питање решава на састанку Информбироа који је требао да буде одржан тог јуна. Међутим, Тито није присуствовао другом састанку, страхујући да ће Југославија бити отворено нападнута. Године 1949. криза ескалирала готово у оружан сукоб, будући да су мађарске и совјетске трупе почеле ад се гомилају на северним југословенским границама.<ref>{{cite news|url=http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,800593,00.html| title = No Words Left?| work = Time Magazine|date=22. 08. 1949| accessdate=27. 04. 2010}}</ref> Дана 28. јуна, остале земље чланице Источног блока су дипломатски напале Југославију, наводећи да је „националистички елемент успео у току последњих пет или шест месеци да достигне доминантан положај у руководству” КПЈ. У Москви су предпостављали да ће Тито брзо пропасти чим изгуби совјетску подршку; „Мрднућу малим прстом и Тита више неће бити” како је то Стаљин приметио.<ref>{{Cite bookharvnb|last=Laar| first = M. |year=2009| title = The Power of Freedom. Central and Eastern Europe after 1945 | publisher = Centre for European Studies | url = http://www.poweroffreedombook.com/preview_PoF.pdf | format = PDF | deadurl = yes | archiveurl = https://web.archive.org/web/20131111025246/http://www.poweroffreedombook.com/preview_PoF.pdf | archivedate=11. 11. 2013 |df= |pagespp=44}}</ref> Југославија је избачена из међународне асоцијације социјалистичких држава, док су друге социјалистичке државе источне Европе потом очишћене од наводних „[[Титоизам|титоиста]]”. Стаљин је ствар схватио и лично па је наредио и неколико покушаја атентата на Тита, од којих ниједан није успео. У преписци између двојице вођа, Тито је отворено написао:
 
{{цитат|Престани да шаљеш људе да ме убију. Већ смо ухватили петорицу, једног од њих са бомбом а другог са пушком. (...) Ако не престанеш да шаљеш убице, ја ћу послати једног у Москву, и неће бити потребе да шаљем другог.|Јосип Броз Тито<ref>{{Cite book|title=The Unknown Stalin| last=Medvedev| first = Zhores A.| last2=Medvedev| first2 = Roy A.| last3=Jeličić| first3 = Matej| last4=Škunca| first4 = Ivan|year=2003| publisher = Tauris|isbn=978-1-58567-502-9 |pages=61—62}}</ref>}}
[[Датотека:Tito in Kumrovec, 1961.jpg|мини|десно|261п|Тито у посети свом родном месту [[Кумровец|Кумровцу]] 1961.]]
 
Једна значајна последица напетости настале између Југославије и Совјетског Савеза била је Титова одлука да почне репресалије великих размера против било стварних било наводних противника његовом погледу на статус Југославије. Ова одмазда није била ограничена на познатим и наводним [[Стаљинизам|стаљинистима]], већ је укључивала и чланове КП и сваког ко је износио било какве симпатије према Совјетском Савезу. Истакнути партизани, као што су [[Владо Дапчевић]] и [[Драгољуб Мићуновић]] били су жртве овог периода који је трајао све до 1956. године и био је обележен значајним кршењем људских права.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=SAyizpsg-Z8C| title = Accommodating National Identity: New Approaches in International and Domestic Law - Page 17| last=Tierney| first = Stephen |year=2000| publisher = Martinus Nijhoff Publishers|isbn=978-90-411-1400-6|pages=17|quote=Human rights were routinely suppressed...|pages=}}</ref><ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=Iz6pvc3YSr0C| title = No More: The Battle Against Human Rights Violations - Page 37, D. Matas, Canada, 1994}}</ref> Десетине хиљада политичких противника је смештено у радне логоре попут оног на [[Затвор Голи оток|Голом отоку]], а стотине њих је умрло.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=_UM9gVkjh78C&pg=PT67| title = Café Europa: Life After Communism, Slavenka Drakulic| publisher = Hachette|quote=He was responsible for the massacre of war prisoners at Bleiburg and forced labour camps such as Goli Otok, for political prisoners and the violation of human rights.|pages=}}</ref>
 
Титов разлаз са СССР омогућио је да Југославија добије помоћ [[Сједињене Америчке Државе|САД]] путем [[Организација за економску сарадњу и развој|Организације за европску економску сарадњу]] (ОЕЕС), исте оне организације путем које су САД управљале спровођењем [[Маршалов план|Маршаловог плана]]. Ипак, Тито се није у потпуности сложио да усклади своју политику са Западом, што је била уобичајена последица прихватања америчке помоћи у то време. После Стаљинове смрти 1953. године, односи са СССР отоплели па је Југославија почела да прима помоћ и од [[Савет за узајамну економску помоћ|Савета за узајамну економску помоћ]] (СЕВ). На овај начин, Тито је играо и са Истоком и са Западом, и уместо да бира стране, он је на овај начин поставио темеље Покрета несврстаних, који је функционисао као „трећи пут” за земље које нису биле заинтересоване за Блоковску поделу.<ref name="nonaligned-chief" />
Титова Југославија је била заснована на поштовању националности, иако је Тито у корену спречавао сваки вид буктања национализма који је претио да угрози југословенску федерацију.{{sfn|Finlan|2004}}
 
Послератни развој Југославије под Титом је био огроман. Међутим, из економске перспективе, модел који је спроводио Тито ослањао се на дуг и није био изграђен на стабилним основама. Од 1970. дуг више није био преусмераван за финансирање инвестиција, већ за покриће текућих трошкова. Земља је запала у дубоку економску кризу, обележеном значајним растом незапослености и инфлацијом.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=xqvpudh8dasC&pg=PA3694| title = The 20th Century O-Z: Dictionary of World Biography| last=Magill| first = Frank N.| publisher = Routledge|year=1999|pages=3694}}</ref> Знак нестабилности југословенске привреде појавио се одмах након Титове смрти, када СФРЈ није могла да отплати масивни дуг који се накупио између 1961. и 1980. године.<ref>{{cite web|url=https://mises.ca/the-economy-of-titos-yugoslavia-delaying-the-inevitable-collapse| title = The Economy of Tito's Yugoslavia: Delaying the Inevitable Collapse| publisher = Ludwig von Mises Institute Canada|year=2014| accessdate=14. 05. 2017| archive-url = https://web.archive.org/web/20171024012054/https://www.mises.ca/the-economy-of-titos-yugoslavia-delaying-the-inevitable-collapse/| archive-date=24. 10. 2017| dead-url = yes| df = |pages=}}</ref> Између 1961. и 1980. године спољни дуг Југославије повећаван је неодрживим темпом од преко 17% годишње.
 
Декласирани документи [[Централна обавештајна агенција|ЦИА]] показују да је већ 1967. године је било јасно да је Титов економски модел остварио раст бруто националног производа на основу прекомерних и често несмотрених индустријских инвестиција што је довело до хроничног дефицита у платном билансу државе.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=hYzo_TJ1BM4C&pg=PA25| title = Yugoslavia: From „national Communism” to National Collapse: US Intelligence| publisher = National Intelligence Council|year=2006|pages=312}}</ref>
 
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|title=The Unknown Stalin| last=Medvedev| first = Zhores A.| last2=Medvedev| first2 = Roy A.| last3=Jeličić| first3 = Matej| last4=Škunca| first4 = Ivan|year=2003| publisher = Tauris|isbn=978-1-58567-502-9 |pages=61—62}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Hall |first=Richard C. |title=War in the Balkans: An Encyclopedic History from the Fall of the Ottoman Empire to the Breakup of Yugoslavia |year=2014|publisher=ABC-CLIO |isbn=9781610690317 |pages=36, 350 |url=https://books.google.com/books?id=wy3TBAAAQBAJ&redir_esc=y |language=en}}
{{refbegin|230em}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Willetts |first=Peter |title=The non-aligned movement: the origins of a Third World alliance |year=1978|publisher=F. Pinter |isbn=9780903804332 |pages=xiv |url=https://books.google.com/books/about/The_non_aligned_movement.html?id=lF_8zgoRBrAC&redir_esc=y |accessdate=11. 09. 2018 |language=en}}
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Laar| first = M. |year=2009| title = The Power of Freedom. Central and Eastern Europe after 1945 | publisher = Centre for European Studies | url = http://www.poweroffreedombook.com/preview_PoF.pdf | format = PDF | deadurl = yes | archiveurl = https://web.archive.org/web/20131111025246/http://www.poweroffreedombook.com/preview_PoF.pdf | archivedate=11. 11. 2013 |df= |pages=44}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Leffler| first = Melvyn P.| title = The Cambridge History of the Cold War|year=2009| publisher = Cambridge University Press|isbn=978-0-521-83719-4|pages=201}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Ramet| first = Sabrina P.| last2=Matić| first2 = Davorka| title = Democratic Transition in Croatia: Value Transformation, Education, and Media| publisher = Texas A&M University Press|year=2007|isbn=978-1-58544-587-5|pages=274}}
* {{Cite book|ref=harv| title = Shadows on the Mountain: The Allies, the Resistance, and the Rivalries That Doomed WWII Yugoslavia| last=Kurapovna| first = Marcia|year=2009| publisher = John Wiley and Sons|isbn=978-0-470-08456-4|pages=87}}
* {{Cite book|ref=harv|author = Melissa Katherine Bokovoy| last2=Irvine| first2 = Jill A.|author3 last3=Lilly|first3= Carol S. Lilly| title = State-society relations in Yugoslavia, 1945—1992| publisher = Palgrave Macmillan|year=1997|isbn=978-0-312-12690-2|pages=36}}
* {{Cite book|ref=harv|author = Rhodri Jeffreys-Jones| title = In Spies We Trust: The Story of Western Intelligence| url = https://books.google.com/books?id=3gK7e8LpXvcC&pg=PA87|year=| publisher = OUP Oxford|isbn=978-0-19-958097-2|pages=87}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Dedijer| first = Vladimir| title = JOSIP BROZ TITO PRILOZI ZA BIOGRAFIJU|year=1955| publisher = KULTURA| url = http://www.titomanija.com.ba/e-knjige/Josip%20Broz%20prilozi%20za%20biografiju.pdf| accessdate=16. 05. 2017| archive-url = https://web.archive.org/web/20171215111130/http://www.titomanija.com.ba/e-knjige/Josip%20Broz%20prilozi%20za%20biografiju.pdf| archive-date=15. 12. 2017| dead-url = yes| df = }}
* {{Cite book|ref=harv|author = Rhodri Jeffreys-Jones| title = In Spies We Trust: The Story of Western Intelligence| url = https://books.google.com/books?id=3gK7e8LpXvcC&pg=PA87|year=2013| publisher = OUP Oxford|isbn=978-0-19-958097-2|pages=87}}
* {{cite encyclopedia|year=1975| title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]| encyclopedia = | publisher = Младост| location = Београд|id=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Vinterhalter| first = Vilko| title = In the Path of Tito|year=1972| publisher = Abacus Press}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Tomasevich| first = Jozo|authorlink = Јозо Томашевић| title = War and Revolution in Yugoslavia, 1941—1945: The Chetniks|year=1975| url = https://books.google.com/books?id=yoCaAAAAIAAJ&printsec=frontcover | publisher = Stanford University Press| location = Stanford|isbn=978-0-8047-0857-9}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Milazzo| first = Matteo J. |year=1975| title = The Chetnik Movement & the Yugoslav Resistance | publisher = Johns Hopkins University Press |isbn=978-0-8018-1589-8}}
* Џаспер Рипли „'''Тито'''”, „Мир” Нови Сад, 1998. година
* {{Cite book|ref=harv| last=Pavlowitch| first = Stevan K.|authorlink = Стеван К. Павловић| title = Hitler's New Disorder: The Second World War in Yugoslavia| url = https://books.google.com/?id=fTpDgfNOegkC|year=2007| publisher = Columbia University Press| location = New York|isbn=978-1-85065-895-5}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Ђукић| first = Славољуб|authorlink = Славољуб Ђукић | title = Како се догодио вођа | publisher = [[Филип Вишњић]] |year=1992| location = Београд | chapter = Умро је вођа |isbn=978-86-7363-119-6|pages=14}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Симић| first = Перо |year=2011| title = Тито: феномен 20. века | publisher = ЈП Службени гласник, Београд}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Логос| first = Александар А.| title = Историја Срба, 2. измењено издање|year=2016| location = Београд|isbn=978-86-85117-31-2}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Minahan| first = James| title = Miniature Empires: A Historical Dictionary of the Newly Independent States| url =https://books.google.com/books?id=RSxt-JB-PDkC|year=1998| publisher = Greenwood Publishing Group| location = Westport, Connecticut|isbn=978-0-313-30610-5}}
* Pavlowitch, Stevan K. Tito, „Yugoslavia's Great Dictator; A Reassessment'', London, Hurst, 1992.
* {{Cite book|ref=harv| last=Ramet| first = Sabrina Petra|authorlink = Sabrina Petra Ramet|year=2006| title = The Three Yugoslavias: State-Building and Legitimation, 1918—2005| publisher = Indiana University Press| location = Bloomington, Indiana|isbn=978-0-253-34656-8| url =https://books.google.com/books?id=FTw3lEqi2-oC}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Ridley| first = Jasper| title = Tito: A Biography|year=1994| publisher = Constable and Company| location = London, England|isbn=978-0-09-475610-6}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Roberts| first = Walter R.|author-link = Walter Roberts (writer)|year=1987| title = Tito, Mihailović and the Allies: 1941—1945| publisher = Duke University Press| location = New Brunswick, New Jersey|isbn=978-0-8223-0773-0| url =https://books.google.com/books?id=43CbLU8FgFsC}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Swain| first = Geoffrey| title = Tito: A Biography|year=2010| publisher = I.B. Tauris| location = London, England|isbn=978-1-84511-727-6| url =https://books.google.com/books?id=BFgBAwAAQBAJ}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Sherwood| first = Timothy H.| title = The Rhetorical Leadership of Fulton J. Sheen, Norman Vincent Peale, and Billy Graham in the Age of Extremes| url =https://books.google.com/books?id=LcodAAAAQBAJ|year=2013| publisher = Lexington Books|isbn=978-0-7391-7431-9}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Tomasevich| first = Jozo|authorlink = Јозо Томашевић|year=1975| title = War and Revolution in Yugoslavia, 1941—1945: The Chetniks| publisher = Stanford University Press| location = Stanford, California|isbn=978-0-8047-0857-9| url =https://books.google.com/books?id=yoCaAAAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Tomasevich| first = Jozo|year=2001| title = War and Revolution in Yugoslavia, 1941—1945: Occupation and Collaboration| publisher = Stanford University Press| location = Stanford, California|isbn=978-0-8047-3615-2| url =https://books.google.com/books?id=fqUSGevFe5MC}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Trbovich| first = Ana S.| title = A Legal Geography of Yugoslavia's Disintegration|year=2008| publisher = Oxford University Press| location = Oxford, England|isbn=978-0-19-533343-5}}
1.506.851

измена