Аналитичка хемија — разлика између измена

'''Аналитичка хемија''' је дисциплина [[хемија|хемије]] која се бави анализом различитих матерјала са циљем добијања податаке о њиховој структури и хемијском саставу.<ref name="isbn0-03-005938-0">{{Cite book|author=Holler, F. James |last2=Skoog|first2=Douglas A.|author3=West, Donald M. |title=Fundamentals of analytical chemistry |publisher=Saunders College Pub |location=Philadelphia |year=1996|id=ISBN 978-0-03-005938-04 |oclc= |doi= |accessdate=}}</ref><ref name="RajkovićAnalitičkaHemija">{{RajkovićAnalitičkaHemija|pages=}}</ref><ref>R. Mihajlović, Kvantitativna hemijska analiza (praktikum), Kragujevac, 1998.</ref><ref>J. Savić, M. savić, Osnovi analitičke hemije, Svjetlost, sarajevo, 1987.</ref><ref>T. Šuranji, I. Žigrai, Osnovi kvantitativne hemijske analize, Novi Sad, 1997.</ref><ref>D. Skug, D. Vest, DŽ. Holer, Osnove analitičke kemije, Školska knjiga, Zagreb, 1999.</ref> Аналитичка хемија је студија [[Сепарационе методе|сепарације]], идентификације, и [[Квантификација (наука)|квантификације]] [[Хемијска супстанца|хемијских]] компоненти природних или вештачких материјала.<ref name="isbn0-03-005938-0" /> [[Kvalitativna neorganska analiza|Квалитативна анализа]] производи индикацију о идентитету [[Хемијска врста|хемијске врсте]] у узорку, а [[Квантитативна анализа (хемија)|квантитативна анализа]] одређује количину појединих компоненти супстанце. Сепарација компоненти се често врши пре анализе.

Аналитички методи се могу расчланити на класичне и инструменталне.<ref name="isbn0-03-002078-6">{{Cite book|last=Nieman|first=Timothy A.|author2=Skoog, Douglas A. |author3=Holler, F. James |title=Principles of instrumental analysis |publisher=Brooks/Cole |location=Pacific Grove, CA |year=1998|id=ISBN 978-0-03-002078-60 |oclc= |doi= |accessdate=}}</ref> Класични методи (такође познати као методи [[mokra hemija|мокре хемије]]) користе сепарације као што су [[Precipitacija (hemija)|преципитација]], [[Ekstrakcija (hemija)|екстракција]] и [[дестилација]], и квалитативну анализу по боји, мирису и тачки топљења. Класична квантитативна анализа се остварује мерењем тежине или запремине. Инструментални методи користе инструменте за мерење физичких квантитета анализиране материје, као што су [[Apsorpcija (elektromagnetska radijacija)|апсорпција светлости]], [[флуоресценција]] и [[Električna provodnost|проводност]]. Сепарација материјала се остварује користећи [[hromatografija|хроматографију]], [[elektroforeza|електрофорезу]] или методе [[Frakcionacija polja protoka|фракционације поља протока]].

Једна од најважнијих компоненти аналитичке хемије је максимизација жељеног сигнала уз минимизацију асоцираног [[Шум (електроника)|шума]].<ref name="isbn0-495-01201-7">{{cite book|last=Crouch|first=Stanley|last2=Skoog|first2=Douglas A.|title=Principles of instrumental analysis |publisher=Thomson Brooks/Cole |location=Australia |year=2007|id=ISBN 978-0-495-01201-76 |oclc= |doi= |accessdate=}}</ref> Аналитичка мера вредности је позната као [[однос сигнала и шума]] (С/Н или СНР).

* {{Cite book|ref=harv|last=Nieman|first=Timothy A.|author2=Skoog, Douglas A. |author3=Holler, F. James |title=Principles of instrumental analysis |publisher=Brooks/Cole |location=Pacific Grove, CA |year=1998|id=ISBN 978-0-03-002078-60 |oclc= |doi= |accessdate=}}

* Einax, Heinz Zwanziger, Geiss: ''Chemometrics in environmental analysis.'' VCH Verlag, Weinheim. {{page|year=1997|id=ISBN 978-3-527-28772-87|pages=}}