Емил Лубе — разлика између измена

| универзитет =

| професија =

}}

 

'''Емил Франсоа Лубе''' (31. децембар 1838. - 20. децембар 1929.) је био француски политичар и председник [[Трећа француска република|Треће француске републике]] од 1899. до 1906. године.

 

Рођен је у Марсану. Студирао је право у Паризу. У адвокатску комору примљен је 1862. године, а следеће године је докторирао права. Преселио се у Монтелимар где је отворио адвокатску канцеларију и где се оженио Маријом Лујзом Пикард. Године 1876. изабран је у Заступнички дом као републиканац. Године 1885. ушао је у Сенат, а од 1887. до 1888. године је министар јавних радова. Године 1892. постао је премијер и министар унутрашњих послова. Смењен је са положаја премијера током чувених [[Панамски скандали|Панамских скандала]]. Министар унутрашњих послова остао је до 1893. године. Од 1896. године председник је Сената. Три године касније, након изненадне смрти [[Феликс Фор|Феликса Фора]], изабран је за председника републике са 483 гласова против 279. У јавности је био познат као поборник [[Алфред Драјфус|Алфреда Драјфуса]] у чувеној [[Драјфусова афера|Драјфусовој афери]]. За председника владе поставио је [[Пјер Валдек-Русо|Пјера Валдека-Русоа]]. Војни суд је 1899. године поново погласио Драјфуса кривим. Посета италијанском краљу [[Виторио Емануеле III Савојски|Викторију Емануелу III]] изазвала је оштру реакцију [[Папа Пије X|папе Пија X]]. Француска је 1905. године повукла свог амбасадора из Ватикана. Црква и држава потпуно су раздвојене исте године. Године 1904. потписивањем споразума коначно су решене несугласице са Британијом. Две државе сукобљавале су се око афере Драјфус и [[Други бурски рат|Другог бурског рата]]. Споразумом је Британија Француској признала протекторат у Мароку, а Француска Британији управу над [[Египатски кедиват|Египатским кедиватом]]. Године 1900. одржана је [[Светска изложба]] у Паризу. Следеће године престоницу је посетио руски цар [[Николај II Романов]]. Лубе је 1902. године посетио Петроград. Лубе је изменио посете и са [[Едвард VII|Едвардом VII]], [[Алфонсо XIII од Шпаније|Алфонсом XIII]] и [[Карлос I од Шпаније|Карлосом I]]. Током посете шпанског краља, Лубе је био мета неуспешног атентата, када је под његову кочију бачена бомба. Лубе је био први председник који је до краја одслужио пуни мандат. Повукао се у пензију 1906. године. Умро је у 91. години живота, 20. децембра 1929. године.

 

* [https://en.wikisource.org/wiki/The_New_Student%27s_Reference_Work/Loubet,_%C3%89mile Енциклопедија Британика]