Џејмс Бредли — разлика између измена

'''Џејмс Бредли''' ({{јез-енг|James Bradley}}; март 1693 — 13. јул 1762) је био енглески [[астроном]], и био је [[Краљевски астроном]] од 1742. године, наследивши [[Едмунд Халеј|Едмунда Халеја]]. Најпознатији је по своја два фундаментална открића за астрономију, [[Аберација (астрономија)|аберацији]] (1725–1728) и [[Нутација|нутацији]] (1728–1748). Ова открића су названа "најбриљантнијим и најкориснијим открићима века " од стране Жан Батиста Жосефа Деламбреа, историчара астрономије, математичког астронома и директора Париске опсерваторије, у својој историји астрономије осамнаестог века (1821), јер "овима двема Бредлијевим открићима ми приписујемо заслугу за егзактност модерне астрономије. .... Ова дупла заслуга додељује астроному заслужном за њих истакнуто место, (одмах после [[Хипарх са Родоса|Хипарха са Родоса]] и [[Јохан Кеплер|Јохана Кеплера]]) изнад најсјајнијих астронома свих времена и свих земаља."<ref>{{Cite bookharvnb|last=Delambre|first=M.|title=Histoire de l'astronomie au dix-huitième siècle|url=https://books.google.com/books?id=ps1WS1-5_dYC&pg=PA413|year=1827|publisher=Courcier|pagespp=413}}</ref>

Бредли је рођен у Шерборну, у близини Челтенхама у грофовији [[Глостершир]], од оца Вилијама Бредлија и мајке Џејн Паунд у марту 1693. године.<ref>{{Cite bookharvnb|title=Биографска енциклопедија астронома|last=Хокеј|first=Томас |year=2009|publisher=Спрингер издаваштво |isbn=978-0-387-31022-0 |accessdate=22. 08. 2012 |urlpp=http://www.springerreference.com/docs/html/chapterdbid/58198.html}}</ref> Након похађања Вествуд гимназије,<ref>{{cite web|last=Роулинсон| first =Керолајн| title =Краљевски осматрач звезда је био ученик | work =Историјат вествудске гимназије | publisher =Група Вествуд гимназије |year=1988| url =http://www.tallhat.com/westwoods/history-of-westwoods.htm | accessdate =24. октобар 2013 }}</ref> приступио је [[Балиол колеџ]]у при [[Кембриџ]]у 15. марта 1711. године, и стекао дипломе основних и мастер студија 1714., то јест 1717. године. Његове ране опсервације су вршене у ректорату Ванстида у Есексу, под туторством Џејмса Паунда, његовог ујака, који је уједно био и врло вешт астроном. Бртедли је изабран за члана [[Краљевско друштво|Краљевског друштва]] 6. новембра 1718. године.

Бредлијево откриће [[Аберација (астрономија)|аберације]] се догодило док је покушавао да открије звездану [[Паралакса|паралаксу]].<ref name="Hirshfeld">{{Cite bookharvnb|last=Хиршфилд|first=Алан|title=Паралакса:Трка да се измери космос |year=2001|publisher=Хенри Холт |location=Њујорк |isbn=978-0-8050-7133-7|pagespp=}}</ref> Бредли је сарађивао са Самуелом Молинеом све до Молинеове смрти 1728. године; они су покушавали да премере паралаксу Гама Дракониса.

Бредли се пензионисао са већ лошим здравственим стањем, девет година касније, преселивши се у село Чалфорд у округу Глостершир, где је и умро 13. јула 1762. године.Бредли је сахрањен у парохијској цркви у Мичинхамптону, у округу Глостершир.<ref>{{Cite bookharvnb|last=Stratford|first=Joseph|title=Gloucestershire Biographical Notes|url=https://books.google.com/books?id=NfIgAAAAMAAJ&pg=PA109|year=1887|publisher="Journal" Office|pagespp=109}}</ref> Објављивање његових опсервација је одложено због расправа о томе коме припадају; напокон су објављене од стране Кларедон штампарије у Оксфорду у два велика издања (1798, 1805)

* {{Cite book|ref=harv|last=Stratford|first=Joseph|title=Gloucestershire Biographical Notes|url=https://books.google.com/books?id=NfIgAAAAMAAJ&pg=PA109|year=1887|publisher="Journal" Office|pages=109}}