Џејмс Бредли — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м harvardski nacin citiranja |
||
Ред 19:
| напомене =
}}
'''Џејмс Бредли''' ({{јез-енг|James Bradley}}; март 1693 — 13. јул 1762) је био енглески [[астроном]], и био је [[Краљевски астроном]] од 1742. године, наследивши [[Едмунд Халеј|Едмунда Халеја]]. Најпознатији је по своја два фундаментална открића за астрономију, [[Аберација (астрономија)|аберацији]] (1725–1728) и [[Нутација|нутацији]] (1728–1748). Ова открића су названа "најбриљантнијим и најкориснијим открићима века " од стране Жан Батиста Жосефа Деламбреа, историчара астрономије, математичког астронома и директора Париске опсерваторије, у својој историји астрономије осамнаестог века (1821), јер "овима двема Бредлијевим открићима ми приписујемо заслугу за егзактност модерне астрономије. .... Ова дупла заслуга додељује астроному заслужном за њих истакнуто место, (одмах после [[Хипарх са Родоса|Хипарха са Родоса]] и [[Јохан Кеплер|Јохана Кеплера]]) изнад најсјајнијих астронома свих времена и свих земаља."<ref>{{
== Биографија ==
Бредли је рођен у Шерборну, у близини Челтенхама у грофовији [[Глостершир]], од оца Вилијама Бредлија и мајке Џејн Паунд у марту 1693. године.<ref>{{
Преузео је дужност викара Бридстоуа наредне године, као и малу синекуру, живећи у Велсу, коју му је обезбедио његов пријатељ, Самуел Молине. Иступио је из службе викара 1721. године, када је добио посао савилијанског професора астрономије на универзитету [[Оксфорд]], где је такође и као читач на тему експерименталне филозофије у периоду од 1729. до 1760. године одржао 79 предавања у Ашмолеан музеју.
Ред 28:
Године 1722. је Бредли измерио пречник Венере великим ваздушним телескопом са фокалном дужином која износи {{convert|212|ft|abbr=on}}.<ref>TОвај одељак је парафразиран из "Енциклопедије Британике", издање из 1888. године''.</ref>
Бредлијево откриће [[Аберација (астрономија)|аберације]] се догодило док је покушавао да открије звездану [[Паралакса|паралаксу]].<ref name="Hirshfeld">{{
Ова звездана паралакса је морала да се појави, ако је уопште и постојала, као мала годишња циклична кретња очигледне позиције звезде. Међутим, иако Бредли и Молине нису пронашли очекивану очигледну кретњу проузроковану паралаксом, уместо тога су пронашли другачију, необјашњену годишњу цикличну кретњу. Убрзо након Молинеове смрти, Бредли је схватио да је ово проузроковано феноменом који је данас познат по имену [[Аберација (астрономија)|аберација светлости]].<ref name="Hirshfeld"/><ref>Бредлијево ново откриће је откривено кроз коресподенцију са доктором Едмундом Халејем</ref> Основа по којој је Бредли открио ову годишњу цикличну кретњу је у ствари примећена из очекиване кретње изазване паралаксом, а то је да је њен годишњи распоред био другачији.
Ред 42:
Године 1742. је Бредли изабран да наследи [[Едмунд Халеј|Едмунда Халеја]] као [[Краљевски астроном]]; његова важна репутација му је дозволила да затражи сет инструмената који је тада коштао 1,000 фунти; са квадрантом од осам стопа који је завршен за њега 1750. године од стране Џона Берда, у Гриничу је сакупио у периоду од десет година материјале неприкосновене вредности за реформу астрономије. Додељена му је краљевска пензија од 250 британских фунти годишње, почевши од 1752. године.
Бредли се пензионисао са већ лошим здравственим стањем, девет година касније, преселивши се у село Чалфорд у округу Глостершир, где је и умро 13. јула 1762. године.Бредли је сахрањен у парохијској цркви у Мичинхамптону, у округу Глостершир.<ref>{{
== Референце ==
Ред 48:
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|last=Stratford|first=Joseph|title=Gloucestershire Biographical Notes|url=https://books.google.com/books?id=NfIgAAAAMAAJ&pg=PA109|year=1887|publisher="Journal" Office|pages=109}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Хиршфилд|first=Алан|title=Паралакса:Трка да се измери космос |year=2001|publisher=Хенри Холт |location=Њујорк |isbn=978-0-8050-7133-7|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|title=Биографска енциклопедија астронома|last=Хокеј|first=Томас |year=2009|publisher=Спрингер издаваштво |isbn=978-0-387-31022-0 |accessdate=22. 08. 2012 |url=http://www.springerreference.com/docs/html/chapterdbid/58198.html}}
|