Википедија

Џејмс Бредли — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 19:
| напомене =
}}
'''Џејмс Бредли''' ({{јез-енг|James Bradley}}; март 1693 — 13. јул 1762) је био енглески [[астроном]], и био је [[Краљевски астроном]] од 1742. године, наследивши [[Едмунд Халеј|Едмунда Халеја]]. Најпознатији је по своја два фундаментална открића за астрономију, [[Аберација (астрономија)|аберацији]] (1725–1728) и [[Нутација|нутацији]] (1728–1748). Ова открића су названа "најбриљантнијим и најкориснијим открићима века " од стране Жан Батиста Жосефа Деламбреа, историчара астрономије, математичког астронома и директора Париске опсерваторије, у својој историји астрономије осамнаестог века (1821), јер "овима двема Бредлијевим открићима ми приписујемо заслугу за егзактност модерне астрономије. .... Ова дупла заслуга додељује астроному заслужном за њих истакнуто место, (одмах после [[Хипарх са Родоса|Хипарха са Родоса]] и [[Јохан Кеплер|Јохана Кеплера]]) изнад најсјајнијих астронома свих времена и свих земаља."<ref>{{harvnbsfn|Delambre|1827|pp=413}}</ref>
 
== Биографија ==
Бредли је рођен у Шерборну, у близини Челтенхама у грофовији [[Глостершир]], од оца Вилијама Бредлија и мајке Џејн Паунд у марту 1693. године.<ref>{{harvnbsfn|Hockey|2009|pp=}}</ref> Након похађања Вествуд гимназије,<ref>{{cite web|last=Роулинсон| first =Керолајн| title =Краљевски осматрач звезда је био ученик | work =Историјат вествудске гимназије | publisher =Група Вествуд гимназије |year=1988| url =http://www.tallhat.com/westwoods/history-of-westwoods.htm | accessdate =24. октобар 2013 }}</ref> приступио је [[Балиол колеџ]]у при [[Кембриџ]]у 15. марта 1711. године, и стекао дипломе основних и мастер студија 1714., то јест 1717. године. Његове ране опсервације су вршене у ректорату Ванстида у Есексу, под туторством Џејмса Паунда, његовог ујака, који је уједно био и врло вешт астроном. Бртедли је изабран за члана [[Краљевско друштво|Краљевског друштва]] 6. новембра 1718. године.
 
Преузео је дужност викара Бридстоуа наредне године, као и малу синекуру, живећи у Велсу, коју му је обезбедио његов пријатељ, Самуел Молине. Иступио је из службе викара 1721. године, када је добио посао савилијанског професора астрономије на универзитету [[Оксфорд]], где је такође и као читач на тему експерименталне филозофије у периоду од 1729. до 1760. године одржао 79 предавања у Ашмолеан музеју.
Ред 42:
Године 1742. је Бредли изабран да наследи [[Едмунд Халеј|Едмунда Халеја]] као [[Краљевски астроном]]; његова важна репутација му је дозволила да затражи сет инструмената који је тада коштао 1,000 фунти; са квадрантом од осам стопа који је завршен за њега 1750. године од стране Џона Берда, у Гриничу је сакупио у периоду од десет година материјале неприкосновене вредности за реформу астрономије. Додељена му је краљевска пензија од 250 британских фунти годишње, почевши од 1752. године.
 
Бредли се пензионисао са већ лошим здравственим стањем, девет година касније, преселивши се у село Чалфорд у округу Глостершир, где је и умро 13. јула 1762. године.Бредли је сахрањен у парохијској цркви у Мичинхамптону, у округу Глостершир.<ref>{{harvnbsfn|Stratford|1887|pp=109}}</ref> Објављивање његових опсервација је одложено због расправа о томе коме припадају; напокон су објављене од стране Кларедон штампарије у Оксфорду у два велика издања (1798, 1805)
 
== Референце ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Џејмс_Бредли”