Лициније — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 27:
'''Флавије Галерије Валерије Лицинијан Лициније''' ''(Flavius Galerius Valerius Licinianus Licinius)'' (рођен око [[250]]. године, погинуо [[325]]. године) био је римски цар од [[308]]. до [[324]]. године.
Лициније је био сељачког порекла, најверованије из античког племена Трибала које је живјело на тлу данашње Србије. Трибалима неки византијски историчари називају Србе. Стефан Немања је назван "велики архонт Трибала".<ref>"Сербски летопис", Будим 1842. године</ref><ref>Јован Суботић: "Цветник српске словесности...", читанка за гимназије, Беч 1853. године</ref> Рођен је у [[Дакија|Дакији]] или у [[Горња Мезија|Горњој Мезији]]. Многи стари родослови говоре да је био Србин<ref>"Просветни гласник", Београд 1888.</ref>, и повезују га са жупаном Стефаном Немањом.<ref>"Гласник друштва српске словесности", Београд 1867. године</ref>
Лициније је био пријатељ цара [[Галерије|Галерија]], кога је пратио у његовој експедицији против [[Сасанидско царство|Персијанаца]]. После смрти [[Север II|Севера II]], Галерије је уздигао Лицинија на ранг августа на Западу, [[11. новембар|11. новембра]] 308. године. Лициније је сместа добио управу над [[Илирик]]ом, [[Тракија|Тракијом]] и [[Панонија|Панонијом]].
Ред 33:
Након [[Галерије]]ве смрти, маја [[311]]. године, Лициније је власт над читавим царством поделио са [[Максимин Даја|Максимином Дајом]]. [[Дарданели|Хелеспонт]] и [[Босфор]] су били граница између два домена.
Марта [[313]]. године Лициније се оженио са [[Јулија Констанција|Флавијом Јулијом Констанцијом]], полусестром [[Константин Велики|Константина Великог]]. До брака је дошло у [[Милано|Милану]], и том приликом цареви су издали [[Милански едикт]] којим су [[Хришћани]]ма вратили конфисковану имовину. Они нису христијанизовали Царство, како се често мисли, али је положај хришћана после овога био много бољи. Већ следећег месеца, Лициније је победио Максимина Дају и тако себе прогласио за цара на Истоку, док је његов шурак, [[Константин Велики]], имао врховну власт на Западу.
Цар Лициније је био бруталан и немилосрдан владар, који се тако нарочито односио према Хришћанима. Као незнабожац пун мржње директно је одговоран за мучења и смрт [[Теодор Тирон|Св. Теодора Тирона]] 306. године. Забранио је епископима одржавање хришћанских сабора<ref>"Српски сион", Београд 1900.</ref>, на којима су они већали о догматским црквеним питањима.
Лициније се [[316]]. године ставио на страну [[Басијан]]а против Константина Великог. Када је његов поступак постао познат, дошло је до грађанског рата, у коме је Лициније доживео пораз у [[Панонија|Панонији]], код [[bellum Cibalense|Цибале]] (данашњег [[Осијек]]а), [[8. октобар|8. октобра]] 316. године. У међувремену, Лициније је именовао за свог савладара локалног војног заповедника дукса [[Валерије Валенс|Валерија Валенса]]. Међутим, Лициније и Валерије Валенс су још једном потучени у близини [[Једрене|Једрена]], али је после нових преокрета дошло до мировних преговора. Један од услова мира била је и ликвидација Валерија Валенса. Мир је утаначен 1. марта [[317]]. у Сердики (данашњој [[Софија|Софији]]). Лициније је тиме остао без свих европских поседа осим [[Тракија (провинција)|дијецезе Тракије]].
| |||