Божидар Максимовић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м dodavanje crte u pozive parametara infokutija
мНема описа измене
Ред 1:
{{Инфокутија Политичар
| име = Божидар Максимовић
| слика =Божидар Božidar_MaksimovićМаксимовић.jpg ‎jpg‎
| опис_слике = (1927)
| датум_рођења = {{датум рођења|1886|3|1}}
| место_рођења = [[Кнић]]
Ред 72:
[[Датотека:Божидар Максимовић.png|мини|лево|100п|]]
У [[Народна радикална странка|Народној радикалној странци]] обављао је више функција, а између осталог био је члан Главног одбора странке од 1919. За народног посланика биран је у готово без прекида од 1923. до 1940. године. Министар унутрашњих послова био је у влади [[Никола Пашић|Николе Пашића]] од 1924. до 1926, као и у влади [[Никола Узуновић|Николе Узуновића]] 1926-1927. Због политике „чврсте руке“ добио је надимак '''Божа Кундак'''. Више пута је силом гушио радничке штрајкове и студентске демонстрације. Важио је за дворског радикала и брутално се обрачунавао са противницима монархије и централистичког уређења државе.<ref>М. Перишић, (2002). стр. 308–309</ref> Био је близак краљу [[Александар I Карађорђевић|Александру Карађорђевићу]] и под његовим утицајем вршио је притисак на хрватске политичаре у влади, а унутар странке био је опозиција Николи Пашићу. На његов предлог крајем 1924. г. забрањен је рад [[Хрватска републиканска сељачка странка|Хрватске републиканске сељачке странке]] (ХРСС), након што се она придружила Сељачкој интернационали у Москви. Спровео је и хапшење [[Стјепан Радић|Стјепана Радића]] јануара 1925.<ref>M. Stojadinović, 217-218</ref> Опозиција, коју су чиниле [[Демократска странка (Југославија)|Демократска странка]], [[Југословенска муслиманска организација]] и ХРСС, тражила је 1926. његову смену због сурових полицијских метода, а ХРСС је 1927. године подигла оптужницу против њега због полицијског насиља, али је оптужба одбачена већином гласова. <ref name="automatski generisano1">Српски биографски речник 5, 769</ref>
[[Датотека:Božidar Maksimović.jpg|100п|мини|лево|(1925)]]
 
У време Шестојануарске диктатуре био је министар просвете у [[Прва влада Петра Живковића|првој]] и [[Друга влада Петра Живковића|другој влади]] [[Петар Живковић|Петра Живковића]] (1929-1931 и 1931-1932).{{sfn|Fogelquist|2011|p=353}} У наредним владама Петра Живковића, [[Војислав Маринковић|Војислава Маринковића]] и Николе Узуновића од 5. јануара 1932. до 5. децембра 1934. године био је министар правде, а у влади [[Милан Сршкић|Милана Сршкића]] министар без портфеља од 3. јула до 5. новембра 1932. године. После [[Марсељски атентат|смрти]] Александра Карађорђевића противио се именовању намесника, сматрајући његов тестамент фалсификатом. На изборе 1935. изашао је као радикалски дисидент са својом листом кандидата [[Југословенска национална странка]], али није прешао цензус.<ref>T. Stojkov, 10-11</ref> У [[Друга влада Драгише Цветковића|владу]] [[Драгиша Цветковић|Драгише Цветковића]] ушао је као министар просвете од 26. августа 1939. до 29. јуна 1940. када је поднео оставку. Као противник Тројног пакта 1941. године одбио је да уђе у [[Влада Душана Симовића|владу]] генерала [[Душан Симовић|Душана Симовића]].<ref name="automatski generisano1" />