Џејмс Бредли — разлика између измена

м (Разне исправке)
 
== Биографија ==
Бредли је рођен у Шерборну, у близини Челтенхама у грофовији [[Глостершир]], од оца Вилијама Бредлија и мајке Џејн Паунд у марту 1693. године.{{sfn|Hockey|2009|pp=}} Након похађања Вествуд гимназије,<ref>{{cite web|last=Роулинсон| first =Керолајн| title =Краљевски осматрач звезда је био ученик | work =Историјат вествудске гимназије | publisher =Група Вествуд гимназије |year=1988| url =http://www.tallhat.com/westwoods/history-of-westwoods.htm | accessdate =24. октобар 2013 }}</ref> приступио је [[Балиол колеџ]]у при [[Кембриџ]]у 15. марта 1711. године, и стекао дипломе основних и мастер студија 1714., то јест 1717. године. Његове ране опсервације су вршене у ректорату Ванстида у Есексу, под туторством [[Џејмс Понд|Џејмса ПаундаПoнда]], његовогсвога ујака, који је уједно био и врло вешт астроном. Бртедли је изабран за члана [[Краљевско друштво|Краљевског друштва]] 6. новембра 1718. године.
 
Преузео је дужност викара Бридстоуа наредне године, као и малу синекуру, живећи у Велсу, коју му је обезбедио његов пријатељ, Самуел Молине. Иступио је из службе викара 1721. године, када је добио посао савилијанског професора астрономије на универзитету [[Оксфорд]], где је такође и као читач на тему експерименталне филозофије у периоду од 1729. до 1760. године одржао 79 предавања у Ашмолеан музеју.
 
Године 1722. је Бредли измерио пречник [[Венера|Венере]] великим ваздушним телескопом са фокалном дужином која износи {{convert|212|ft|abbr=on}}.<ref>TОвај одељак је парафразиран из "Енциклопедије Британике", издање из 1888. године''.</ref>
 
Бредлијево откриће [[Аберација (астрономија)|аберације]] се догодило док је покушавао да открије звездану [[Паралакса|паралаксу]].<ref name="Hirshfeld">{{harvnb|ХиршфилдHirshfeld|2001|pp=}}</ref> Бредли је сарађивао са Самуелом Молинеом све до Молинеове смрти 1728. године; они су покушавали да премере паралаксу Гама Дракониса.
 
Ова звездана паралакса је морала да се појави, ако је уопште и постојала, као мала годишња циклична кретња очигледне позиције звезде. Међутим, иако Бредли и Молине нису пронашли очекивану очигледну кретњу проузроковану паралаксом, уместо тога су пронашли другачију, необјашњену годишњу цикличну кретњу. Убрзо након Молинеове смрти, Бредли је схватио да је ово проузроковано феноменом који је данас познат по имену [[Аберација (астрономија)|аберација светлости]].<ref name="Hirshfeld"/><ref>Бредлијево ново откриће је откривено кроз коресподенцију са доктором Едмундом Халејем</ref> Основа по којој је Бредли открио ову годишњу цикличну кретњу је у ствари примећена из очекиване кретње изазване паралаксом, а то је да је њен годишњи распоред био другачији.