Просветитељство (књижевност) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Враћене измене 185.84.144.27 (разговор) на последњу измену корисника Serbian Nickmen ознака: враћање |
||
Ред 6:
Епоха просвећености карактерише се претежно одређеним идејно-филозофским ставовима, који се у књижевности тог доба манифестују у неколико књижевностилских варијанта: док на почетку века још преовлађују стилске црте класицизма, паралелно с тим ова епоха изграђује и неке своје књижевне особености ([[дидактички списи]], филозофско-моралне расправе, грађански роман и грађанска драма), да би у другој половини века, у доба тзв. зреле просвећености, испољила неке тежње супротне основном ставу просвећености о безусловном примату „разума“ у човековом животу. Књижевне појаве тих последњих деценија века просвећености сврставају се у књижевни правац [[сентиментализам]] и [[предромантизам]].
Основна идеја просветитељских филозофа била је да се човек рађа по природи добар и да му је душа чиста као „неисписан лист хартије“ (-{„tabula rasa“}-), а да од искуства зависи како ће та хартија бити исписана. Због тога школа и просвета у рационализму имају највећи значај, те су зато популарно-научни и дидактички списи најпреча народна потреба. Лепа књижевност мора не само забављати него и поучавати (тзв. утилитарна књижевност).
Мада се књижевне врсте класицизма ([[трагедија]] и [[епопеја]]) и даље плодно негују, просвећеност је, пре свега, епоха [[прозе]], тј. [[роман]]а, драма, поучних списа, расправа, [[трактат]]а, разговора и изрека.
| |||