|
}}
[[Датотека:Territory of Kosovo (1946—1959).png|270px|мини|десно|Територија [[Косово и Метохија|Космета]] од [[1946]]. до [[1959]]. године]]
'''Kosovo ne postoji!'''{{Commonscat|Kosovo}} ▼
'''Косово''' је географска [[област]] која обухвата северни и источни део [[Србија|српске]] аутономне покрајине [[Косово и Метохија]]. Друга област у покрајини се зове [[Метохија]].
== Назив ==
У колоквијалном говору, аутономна покрајина [[Косово и Метохија]] се једноставно зове Косово, због дужине назива и једноставности изговора. Иако неисправно, под Косовом се често подразумева читава покрајина, укључујући и Метохију.
== Историја ==
До доласка [[Османско царство|Турака]] на ове просторе Косово је било углавном насељено [[Срби|српским]] становништвом. Након [[Косовска битка|Косовског боја]], Срби су се повлачили пред Турцима на север у [[Хабзбуршка Угарска|Угарску]], а током отоманске владавине која је на Косову трајала до [[1912]]. Косово су населили исламизовани [[Албанци]] и друго [[муслимани|муслиманско]] становништво, које је служило Османском царству.
Српска војска је ослободила Косово и Метохију у [[Први балкански рат|Првом балканском рату]] 1912, а турска војска је била протерана са српских територија за мање од два месеца. Након што су нацисти окупирали [[Краљевина Југославија|Југославију]] у [[Други светски рат|Другом светском рату]], Косово је окупирала [[Краљевина Италија|Италија]] и прикључила га [[Велика Албанија|Великој Албанији]]. Од [[1945]]. до [[1952]]. на територији Косова и Метохије деловале су групе разбијених [[Бали Комбетар|балиста]] (остатака албанских снага). У борби са њима учествовале су јединице [[Одељење за заштиту народа|ОЗНА]] и [[Служба државне безбедности|УДБА]], које су најчешће у појединачним окршајима разбиле поједине групе балиста. Одређени број њих се извукао и сакрио у иностранству, док се један број њих предао и прикључио [[Народноослободилачка војска Југославије|југословенским партизанскима]]. Ови последњи знатно су утицали да Брозов режим донесе [[Odluka o privremenoj zabrani povratka kolonistima|уредбу о забрани повратка]] Срба на територију Косова и Метохије, што је заправо значило наставак прогона и балистичке великоалбанске политике. Томе је касније знатно допринео и споразум [[Јосип Броз Тито|Броз]]-[[Енвер Хоџа|Хоџа]] по коме је Албанија заједно са Косовом требало да буде седма република у Југославији са правом на отцепљење након Брозове смрти.
Током свих година од 1945. до данашњих дана траје велика сеоба Срба са Косова и Метохије у остатак Србије. Услед тих миграција, али и услед великог таласа албанских исељеника из Албаније и њиховог огромног природног прираштаја, на Космету Албанци постају већинско становништво.
У [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|новој Југославији]] Косово и Метохија су чинили аутономну покрајину у оквиру Србије. У новембру [[1968]]. у покрајини су избили [[немири на Косову и Метохији 1968.|немири]]. Комунистичка власт је уставом из [[1974]]. дала већу аутономију Косову и Метохији. Нови немири на Косову и Метохији су избили [[1981]]. када су Албанци тражили да Косово и Метохија буде седма република СФРЈ. Протесте је смирила [[Југословенска народна армија]].
Након [[НАТО бомбардовање СРЈ|бомбардовања СР Југославије]] које је почело 24. марта [[1999]]. и трајало 78 дана, југословенска војска се повукла са Косова и Метохије, а дошле су снаге [[КФОР]] и [[НАТО]].
Дана [[17. фебруар]]а [[2008]]. косовски Албанци су једнострано прогласили независност, што је Србија оштро одбацила. Неке од најразвијенијих светских земаља су убрзо по проглашењу признале независност Косова. Ипак, више од 110 земаља није признало једнострано проглашење државе у јужној српској покрајини.
== Рељеф ==
=== Косовска котлина ===
Косовска котлина је тектонска потолина правца северозапад-југоисток. Дугачка је 84 -{[[km]]}- између [[Звечан]]а и [[Качаник]]а. Широка је 10-15 -{km}-, а површина јој износи 950 -{[[km²]]}-. Дно потолине лежи на просечној [[Надморска висина|надморској висини]] од 520-550 m. Котлина има изглед тектонског рова (издужена а уска) који представља део рова: Повардарје-Велико Косово-доњи Ибар (на западној страни [[Копаоник]]а). Са источне стране Копаоника су жупска дислокација и Малокосовска котлина које упућују на рачвање главног рова. Малокосовска котлина отворена је и гравитира Великокосовској котлини клисуром (долином) [[Лаб]]а. Њено дно је више у односу на дно Великокосовске котлине.
На ободу котлине налазе планина [[Црнољева]] (према [[Метохија|Метохији]]) односно [[Жеговац (планина)|Жеговац]], [[Козница]] и [[Гољак (планина)|Гољак]] (према Јужном Поморављу). Ове планине изграђене су од шкриљаца, серпентина и горњокредних седимената. У западном делу котлине су планине [[Чичавица]] (1091 m) и [[Голеш]] (рудоносна планина у облику засечене купе).
Котлина је од свог настанка знатно измењена радом егзогених агенаса. После њеног стварања настала је дуга језерска фаза, о чему сведоче моћне наслаге језерских седимената и распрострањена налазишта угља. Котлина је била испуњена језером у [[Неоген|неоген]]у а воде језера нестале су у [[плеистоцен]]у. Палеолакустријски облици рељефа нису очувани. У Косовској котлини нема [[Епигенија|епигенија]] па је тешко утврдити када је тачније почела речна фаза у њој. У котлини је, у време постојања језера, постојала [[Бифуркација|бифуркација]] језерске воде. Наиме, језеро је отоком, кроз расед и долину Праибра, отицало као северу, према краљевачком језеру западноморавског залива [[Паратетис]]а, а другом отоком, кроз Качаничку клисуру, одливало се ка југу ка скопском језеру неогеног Егејског мора, у данашњој Македонији. Котлина се данас такође одводњава ка северу и југу. Воде котлини притичу и са запада ([[Дреница|Дреницом]]) и истока (Лабом) што значи да је отворена у сва четири правца.
Хидролошка особеност котлине је то да морско [[Развође|развође]] прелази преко котлинског дна (сагласно бифуркацији). Развођа редовно воде билима или гребенима планина па је ово куриозитет. Свакако, још један од куриозитета котлине је и хидрографски чвор на Црнољеви ([[Дрманска глава |Дрманска глава]] 1364 -{m}-) одакле отиче Топлуга (ка западу) и улива се у [[Бели Дрим]] и [[Јадранско море]]. [[Неродимка]] (позната по [[бифуркација|бифуркацији]]) се једним својим краком улива у [[Лепенац]], притоку [[Вардар]]а (слив [[Егејско море|Егејског мора]]), а другим у [[Ситница|Ситницу]], притоку [[Ибар|Ибра]] (слив [[Црно море|Црног мора]]).
На Косову је земљиште меко, уравњено и често мочварно. Према истоку на брежуљкасто земљиште наставља се палеовулкански рељеф обода, што је уједно и јужна граница палеовулканског рељефа. То су: [[Велетин]] у близини Јањева, [[Мркоњски вис]] који се налази на изворишту [[Јабланица (река)|Јабланице]] и Звечан код [[Косовска Митровица|Косовске Митровице]]. Палеовулкански рељеф се одликује разноврсним рудама, [[олово]]м, [[цинк]]ом...<ref>{{Cite book |last1=Родић |first1=Драган |last2=Павловић |first2=Мила |title=Географија Југославије I |date=1994 |publisher=Савремена администрација, Д.Д. |location=Београд}}</ref>
=== Сиринићка котлина ===
Налази се у косовској подгорини [[Шар-планина|Шаре]] и извориште је Лепенца. Ова котлиница спојена је превојем [[Превалац]] (1515 m) са котлиницом [[Средска]], у метохијској подгорини. Овим превојем води асфалтни пут [[Урошевац]]-[[Призрен]]-[[Пећ (град)|Пећ]].
=== Качаничка клисура ===
Река [[Лепенац]] усекла је [[Качаничка клисура|Качаничку клисуру]] између Косовске и [[Скопска котлина|Скопске котлине]]. Клисура спаја ове две котлине а одваја планине [[Шара|Шару]] и [[Скопска Црна Гора|Скопску Црну Гору]]. Горњи део клисуре је шири и њега је усекла језерска отока Косовског језера. Доњи, ужи део усекао је Лепенац. У клисури постоји ерозивно проширење код [[Ђенерал Јанковић |Генерал Јанковић]]а а у њој се налази и насеље [[Качаник]]. <ref>{{cite book |last1=Марковић |first1=Јован |last2=Павловић |first2=Мила |title=Географске регије Југославије (Србија и Црна Гора) |date=1995 |publisher=Савремена администрација |location=Београд}}</ref>
== Већи градови ==
* [[Приштина]], главни град покрајине Косова и Метохије (око 200.000 становника)
* [[Урошевац]] (око 109.000 становника)
* [[Гњилане]] (око 88.000 становника)
* [[Косовска Митровица]] (око 85.000 становника)
== Види још ==
* [[Метохија]]
* [[Косово и Метохија]]
* [[Косовско Поморавље]]
* [[Резолуција Савета безбедности ОУН 1244]]
== Литература ==
* {{Cite book |last1=Родић |first1=Драган |last2=Павловић |first2=Мила |title=Географија Југославије I |date=1994 |publisher=Савремена администрација, Д.Д. |location=Београд}}
{{colbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Дучић|first=Нићифор|authorlink=Нићифор Дучић|year=1896|title=Рашко-призренска митрополија и национално-културна мисија Краљевине Србије у Старој Србији и Маћедонији|location=Београд|url=https://books.google.rs/books?id=YTBOAQAAMAAJ}}
* Драгана Амедоски: Територија југоисточног Косова у 16. веку : (насеља, демографска и привредна кретања), у: Косово и Метохија у цивилизацијским токовима, међународни тематски зборник. 3. - Косовска Митровица : Филозофски факултет, 2010, 155-172.
* {{Cite book|ref=harv|last=Јагодић|first=Милош|title=Српско-албански односи у Косовском вилајету (1878-1912)|year=2009|location=Београд|publisher=Завод за уџбенике}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Јагодић|first=Милош|title=Уређење ослобођених области Србије 1912—1914: Правни оквир|year=2010|location=Београд|publisher=Историјски институт САНУ|url=https://books.google.com/books?id=uLsBCwAAQBAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Јагодић|first=Милош|title=Православна црква у новим крајевима Србије (1912-1915)|journal=Српске студије|issue=3|year=2012|url=http://serbianstudies.weebly.com/uploads/2/6/6/1/26612077/3.2._srpske_studije_3_2012.pdf|pages=101-135|access-date=31. 07. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20151123195456/http://serbianstudies.weebly.com/uploads/2/6/6/1/26612077/3.2._srpske_studije_3_2012.pdf#|archive-date=23. 11. 2015|dead-url=yes|df=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Јагодић|first=Милош|title=Нови крајеви Србије (1912-1915)|year=2013|location=Београд|publisher=Филозофски факултет}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Јагодић|first=Милош|title=Свештенство у Рашко-призренској епархији 1913. године|journal=Црквене студије|issue=14|year=2017|url=http://www.crkvenestudije-churchstudies.org/images/download/14.pdf|pages=325-348}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Јевтић|first=Атанасије|authorlink=Атанасије Јевтић|title=Хроника страдања Срба на Косову и у Метохији (1941-1989)|journal=Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду|volume=33|issue=1-2|year=1989|pages=55-79|url=http://bogoslovlje.pbf.rs/images/arhiva/1989/1989-09.pdf}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Јевтић|first=Атанасије|authorlink=Атанасије Јевтић|title=Страдања Срба на Косову и Метохији од 1941. до 1990|year=1990|location=Приштина|publisher=Јединство|url=https://books.google.com/books?id=wJlIAQAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Микић|first=Ђорђе|authorlink=Ђорђе Микић|chapter=Политичка, културна и привредна стремљења|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ|volume=књ. 6, св. 1|year=1983|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=291-315}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Микић|first=Ђорђе|authorlink=Ђорђе Микић|chapter=Између балканских суседа и великих сила|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ|volume=књ. 6, св. 1|year=1983|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=316-329}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Микић|first=Ђорђе|authorlink=Ђорђе Микић|chapter=Под младотурцима|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ|volume=књ. 6, св. 1|year=1983|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=330-348}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Мишић|first=Синиша|authorlink=Синиша Мишић|title=Историјска географија српских земаља од 6. до половине 16. века|year=2014|location=Београд|publisher=Магелан Прес|url=https://books.google.com/books?id=fDO9oAEACAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Пузовић|first=Предраг|authorlink=Предраг Пузовић|title=Страдање свештеника Рашко-призренске епархије током Првог светског рата|journal=Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду|volume=77|issue=1|year=2018|pages=123–138|url=http://bogoslovlje.pbf.rs/images/arhiva/2018/1/08-2018.pdf}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ракочевић|first=Новица|authorlink=Новица Ракочевић|chapter=Политичке и друштвене прилике|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ|volume=књ. 6, св. 1|year=1983|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=263-290}}
{{colend}}
== Референце ==
{{рефлист}}
{{Географски региони Србије}}
[[Категорија:Косово и Метохија]]
| 