Побачај — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м uklanjanje dupliranih poziva |
м Разне исправке |
||
Ред 36:
[[Датотека:Lifesize8weekfetus.JPG|thumb|десно|200px|Модел људског фетуса 8. недеља након зачећа, поређење величине с одраслим човеком.]]
Трудноћа се може намерно прекинути на многе начине. Изабрани начин прекида трудноће зависи углавном од гестацијског доба [[ембрион]]а или [[фетус]]а, али и од легалности, регионалној доступности и склоности лекара и пацијента према одређеној процедури. Према закону СФРЈ из [[1978
* Сачувао живот труднице<ref>Roche, Natalie E. (2004). Therapeutic Abortion. Приступљено 2006-03-08.</ref>;
* Сачувало женино ментално и физичко здравље;
Ред 54:
Киретажа се односи на чишћење зидова матернице киретом. [[Светска здравствена организација]] препоручује овај поступак, који се назива још и оштра киретажа, једино када је МВА недоступна. Ова метода се користи у првом тромесечју трудноће.
За изазивање побачаја у другом тромесечју морају се користити друге методе. Преурањени порођај може се изазвати [[простагландин]]има; они се могу комбиновати с иницирањем хипертоничних раствора у амнионску течност. Након 16. недеља гестације побачај се може изазвати и интактном дилатацијом и екстракцијом (-{IDX}-), која се још назива и интраутерина кранијална декомпресија. Она захтјева хируршку декомпресију главе фетуса пре евакуације. -{IDX}- се понекад зове и побачај делимичним породом, што је забрањено у [[Сједињене Америчке Државе|САД]]
Побачај хистеротомијом је сличан царском резу и изводи се у општој анестезији, јер се сматра великом абдоминалном операцијом. Захтева мањи рез него код царског реза и користи се код каснијих стадија трудноће. Од 20. до 23. недеље трудноће као прва фаза хируршког побачаја може се користити ињекција за заустављање феталног срца, да се осигура да се фетус не роди жив.
Ред 61:
[[Датотека:Mifepristone.gif|thumb|200px|Структурна формула мифепристина, који се користи за нехируршко изазивање абортуса.]]
Нехируршки побачај делотворан је у првом тромесечју трудноће и он чини 10% свих абортуса у САД и [[Европа (митологија)|Европи]]. Комбиновани режим укључује [[метотрексат]] или [[мифепристон]] (-{RU-486}-) након чега следи [[простагландин]]. Када се користи унутар 49 дана гестације, приближно 92% жена, које учине медицински побачај овим комбинованим режимом, побаце без хируршке интервенције. У случајевима када не успе медицински побачај користи се вакуумска или мануална аспирација за хируршки завршетак побачаја. [[Индометацин]] може неповољно да утиче на учинак мифепристона. У [[Сједињене Америчке Државе|САД]]
Постоји и изазивање абортуса контрацепцијским пилулама „за јутро после“. Ако се пилула узме у року од 72 сата након полног односа, спречи ће се усадња (инплантација) оплођене јајне ћелије у [[материца|матерницу]], ако је дошло до [[зачеће|зачећа]]. Као резултат тога, оплођена јајна ћелија ће умрети, због недостатка хране. По сличном принципу, побачај изазива и уграђена спирала. Успешност пилуле варива зависно од протеклог времена након полног односа. Нуспојаве су мучнине и поремећаји менструацијског циклуса.
Ред 73:
Рани хируршки абортус је једноставна процедура која је сигурнија од порођаја када се учини пре 16. недеља трудноће. Методе побачаја попут минимално инвазивних процедура носе мали потенцијал за озбиљније компликације. Ризик за компликације се може повећати зависно од трајања трудноће.
Жене типично осећају минималан бол током побачаја у првом триместру. Године [[1979
==== Ментално здравље ====
Нема доказа да постоји релација између индукованог абортуса и ментално-здравствених проблема<ref name=BMJ2014>{{Cite journal
== Инциденција изазваног побачаја ==
Ред 82:
=== Према гестацијском добу и методу ===
Стопа побачаја варира зависно од стадијума трудноће и изабране методе абортуса. У 2003. години из података сакупљених из подручја САД-а која прате гестацијско доба, пронађено је да је 88,2% побачаја обављено до 12. недеља, 10,4% од 13. до 20. недеља и 1,4% након 21 недеље. 90,9% их је обављено киретажом (сукцијском киретажом, дилатацијом и киретажом, дилатацијом и евакуацијом), 7,7% лековима (мифепристон), 0,4% интраутеринским усађивањем (салина и простагландина) и 1% осталим методама (укључујући хистеротомију и хистеректомију).<ref>Strauss, L.T., Gamble, S.B., Parker, W.Y, Cook, D.A., Zane, S.B., and Hamdan, S. (November 24, 2006). Abortion Surveillance - United States, 2003. Morbidity and Mortality Weekly Report, 55 (11), 1–32.
==== Према личним и социјалним факторима ====
Ред 100:
У [[Хипократ са Коса|Хипократовим]] текстовима стоје многе назнаке о методама побачаја; у грчко доба, и не мање у римско, побачај је био општеприхваћен захват, што је разумљиво: у то је доба инфантицид, тј. децоубиство (нпр. излагањем хладноћи, остављањем у дивљини или на неприступачном терену и сл.) била је уобичајена метода контроле раста [[породица|породице]].
[[Соранус]], грчки лекар из 2. века у свом делу ''Гинекологија'' препоручио је женама које желе прекинути своју трудноћу да се баве тешком енергетичком вежбом, енергичним скакањем, ношењем тешких предмета, јахањем [[животиње|животиња]]. Приписао је исто тако и велик број рецепата за биљне купке, песаре и пуштање [[крв]]и, али је саветовао да се не користе оштри инструменти за изазивање спонтаног абортуса због могућности перфорације [[Орган (анатомија)|органа]].<ref>Lefkowitz, Mary R.; Maureen B. Fant (1992). Women's life in Greece & Rome: a source book in translation. Baltimore: Johns Hopkins University Press.
Појавом хришћанства долази до одређених промена по питању побачаја. У 13. веку [[Папа Иноћентије III|папа Иноћентије -{III}-]] одређује, да плод постаје живо биће у тренутку када се почиње помицати у трбуху па побачај након тог раздобља постаје убојство, а пре тога се сматра мањим грехом. [[Папа Гргур XIV|Папа Гргур -{XIV}-]] [[1591]]. године потврђује то стајалиште и додатно га временски појачава одредбом, да је побачај допуштен у првих 116 дана од зачећа. [[Папа Пије IX|Папа Пије -{IX}-]] [[1869]]. године доноси одлуку о забрани свих побачаја.
Током [[Средњи век|средњег века]] лекари у [[ислам]]ском свету документовали су детаљне и дуге листе метода контрацепције, укључујући употребу абортификаната, с коментаром о њиховој делотворности и преваленцији.<ref>Sheikh, Sa'diyya (2003). "Family Planning, Contraception, and Abortion in Islam". in Maguire, Daniel C.. Sacred Rights: The Case for Contraception and Abortion in World Religions. Oxford University Press US. pp. 105–128 [105–106].
Законик -{„''Constitutio criminalis Carolina''“}-, који је донео [[Карло V, цар Светог римског царства]] [[1532]]. године, за намерни абортус прописује смртну казну. Смртна казна за побачај укинута је у [[Аустрија|Аустрији]] [[1787]], а у [[Француска|Француској]] [[1791]]. године. Уведене су уместо тога, дуготрајне казне затвора. У [[Енглеска|Енглеској]] је до [[1948]]. године, казна за абортус био доживотни затвор.
Ред 114:
У [[20. век]]у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]] ([[1919]].), [[Исланд]] (1935.), [[Шведска]] (1938.) биле су међу првим земљама које су легализирале неке или све облике абортуса. Године [[1935]]. у [[трећи рајх|нацистичкој Немачкој]] донесен је закон који је допуштао побачај женама за које се сматрало да имају наследне болести, док се женама које су припадале правој немачкој лози строго забрањивао абортус. У 70-им годинама прошлог века, абортус је озакоњен у многим еуропским државама.
У [[Сједињене Америчке Државе|САД]] је абортус законски дозвољен након два судска процеса (''[[Роу против Вејда]]'' и -{''Doe v. Bolton''}-) [[1973]]. године. Након тога је растао број абортуса у САД. [[Кина]] је [[1979]]. године донела закон по којем се дозвољава једно дете у породици, што је повећало број побачаја. У [[Салвадор]]у је 25. 3. проглашен Даном нерођеног детета почевши од [[1993]]. године. Иницијатива се с временом проширила у више држава Северне и Јужне Америке. Године [[1995]]. у САД је одобрен абортус код делимичног рођења, који се примењивао само у два посљедња тромесечја трудноће. Тим начином подстакнуло се рођење детета, а абортус се вршио у посљедњим тренуцима пре потпуног порода. То је изазвало контроверзе и скандал, па је забрањено [[2004]]. године. Аргентински председник [[Карлос Менем]] [[1998]]. године, објавио је декрет, да живот почиње тренутком
== Абортус и друштво ==
Ред 157:
=== Став религија ===
Став Католичке Цркве од [[1869]]. године је, да људски живот почиње зачећем те га треба поштовати и најбрижније штитити од зачећа до природне смрти. Онај који својевољно и свесно суделује у побачају, аутоматски је изопштен из Католичке цркве и ако жели поновно постати члан цркве мора тражити поновно примање. <ref>[http://www.jutarnji.hr/od-rastave-i-pobacaja-do-izopcenja/536052/ Od rastave i pobačaja do izopćenja]</ref> Према црквеном канонском праву, [[свештеник]] има право ускратити примање причести онима који активно суделују у побачајима. На [[Други ватикански сабор|Другом ватиканском сабору]] побачај и убиство деце прозвани су „нечувеним злочинима“. [[Папа Јован Павле II|Папа Јован Павле -{II}-]] много је пута изразио противљење побачају. О њему је писао и у енциклици -{''[[Evangelium Vitae]]''}-, где га назива смртним грехом. [[Мајка Тереза]] на говору приликом доделе [[Нобелова награда за мир|Нобелове награде за мир]] [[1979]]. године изјавила је, да „највећи уништавач мира данас је крик невиног, нерођеног детета. Кад једна мајка може у свом крилу убити своје властито дете, који онда гори злочин још постоји од онога да ми почнемо сами једни друге убијати?“ <ref>{{Cite web
[[Муслимани]] абортус сматрају забрањеним у већини случајева. Ако је женин [[живот]] угрожен дозвољавају га као мање зло од два зла. Не постоји заједничко мишљење, око тога када почиње људски живот, али се слажу да након 4. месеца [[фетус]] добива живу душу и од тада абортус није прихватљив, осим у случају опасности по женин живот и силовања.
Ред 172:
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{
* {{cite journal|
* {{cite journal|
* {{
* {{
* {{
* {{cite web|
{{refend}}
| |||