Побачај — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м uklanjanje dupliranih poziva
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 36:
[[Датотека:Lifesize8weekfetus.JPG|thumb|десно|200px|Модел људског фетуса 8. недеља након зачећа, поређење величине с одраслим човеком.]]
 
Трудноћа се може намерно прекинути на многе начине. Изабрани начин прекида трудноће зависи углавном од гестацијског доба [[ембрион]]а или [[фетус]]а, али и од легалности, регионалној доступности и склоности лекара и пацијента према одређеној процедури. Према закону СФРЈ из [[1978|1978.]]. који је још на снази у већини држава наследница прекид трудноће до 10. недеље од зачећа може се извршити на захтев трудне [[Жена|жене]]. О захтеву за прекид трудноће након 10. недеље, на жељу саме труднице или на предлог [[љекар|лекара]], али увек уз пристанак труднице, одлучују одговарајуће комисије при болничким установама, односно гинеколошко-породилачким оделењима, на темељу медицинских, еугеничких и правно-етичких индикација. Разлози за извођење побачаја типично су карактерисани као терапијски или [[елективна операција|елективни]]. На терапијски се абортус првенствено мисли када га се изводи да би се:
* Сачувао живот труднице<ref>Roche, Natalie E. (2004). Therapeutic Abortion. Приступљено 2006-03-08.</ref>;
* Сачувало женино ментално и физичко здравље;
Ред 54:
Киретажа се односи на чишћење зидова матернице киретом. [[Светска здравствена организација]] препоручује овај поступак, који се назива још и оштра киретажа, једино када је МВА недоступна. Ова метода се користи у првом тромесечју трудноће.
 
За изазивање побачаја у другом тромесечју морају се користити друге методе. Преурањени порођај може се изазвати [[простагландин]]има; они се могу комбиновати с иницирањем хипертоничних раствора у амнионску течност. Након 16. недеља гестације побачај се може изазвати и интактном дилатацијом и екстракцијом (-{IDX}-), која се још назива и интраутерина кранијална декомпресија. Она захтјева хируршку декомпресију главе фетуса пре евакуације. -{IDX}- се понекад зове и побачај делимичним породом, што је забрањено у [[Сједињене Америчке Државе|САД]].
 
Побачај хистеротомијом је сличан царском резу и изводи се у општој анестезији, јер се сматра великом абдоминалном операцијом. Захтева мањи рез него код царског реза и користи се код каснијих стадија трудноће. Од 20. до 23. недеље трудноће као прва фаза хируршког побачаја може се користити ињекција за заустављање феталног срца, да се осигура да се фетус не роди жив.
Ред 61:
[[Датотека:Mifepristone.gif|thumb|200px|Структурна формула мифепристина, који се користи за нехируршко изазивање абортуса.]]
 
Нехируршки побачај делотворан је у првом тромесечју трудноће и он чини 10% свих абортуса у САД и [[Европа (митологија)|Европи]]. Комбиновани режим укључује [[метотрексат]] или [[мифепристон]] (-{RU-486}-) након чега следи [[простагландин]]. Када се користи унутар 49 дана гестације, приближно 92% жена, које учине медицински побачај овим комбинованим режимом, побаце без хируршке интервенције. У случајевима када не успе медицински побачај користи се вакуумска или мануална аспирација за хируршки завршетак побачаја. [[Индометацин]] може неповољно да утиче на учинак мифепристона. У [[Сједињене Америчке Државе|САД]] је познат случај девојке Холи Патерсон, која је умрла након што је узела мифепристон у комбинацији с мисопростолом.<ref>[http://www.ilsussidiario.net/articolo.aspx?articolo=42832 RU486/ What Happened to Holly Patterson]</ref>
 
Постоји и изазивање абортуса контрацепцијским пилулама „за јутро после“. Ако се пилула узме у року од 72 сата након полног односа, спречи ће се усадња (инплантација) оплођене јајне ћелије у [[материца|матерницу]], ако је дошло до [[зачеће|зачећа]]. Као резултат тога, оплођена јајна ћелија ће умрети, због недостатка хране. По сличном принципу, побачај изазива и уграђена спирала. Успешност пилуле варива зависно од протеклог времена након полног односа. Нуспојаве су мучнине и поремећаји менструацијског циклуса.
Ред 73:
Рани хируршки абортус је једноставна процедура која је сигурнија од порођаја када се учини пре 16. недеља трудноће. Методе побачаја попут минимално инвазивних процедура носе мали потенцијал за озбиљније компликације. Ризик за компликације се може повећати зависно од трајања трудноће.
 
Жене типично осећају минималан бол током побачаја у првом триместру. Године [[1979|1979.]]. спроведено је истраживање на 2299 пацијенткиња од којих је 97% потврдила да је доживела неку врсту бола. Пацијенткиње су рангирале тај бол као слабији од увобоље и зубобоље, али јачи од [[Главобоља|главобоље]] и болова у леђима. Током хируршких процедура користе се локални и општи [[Анестетик|анестетици]].
 
==== Ментално здравље ====
Нема доказа да постоји релација између индукованог абортуса и ментално-здравствених проблема<ref name=BMJ2014>{{Cite journal | last1 last= Lohr | first1first = PA | last2 = Fjerstad | first2 = M | last3 = Desilva | first3 = U | last4 = Lyus | first4 = R | title = Abortion | journal = BMJ | volume = 348 | page = f7553 | year = 2014 | doi = 10.1136/bmj.f7553}}</ref><ref name="Cockburn">{{Cite book| last1 last= Cockburn| first1first = Jayne | last2 = Pawson| first2 = Michael E. | title = Psychological Challenges to Obstetrics and Gynecology: The Clinical Management | year = 2007 | publisher = Springer | isbn = 978-1-84628-807-4 | page = 243}}</ref> осим оних који јављају при свакој нежељеној трудноћи.<ref name="apa-press"/> [[Америчко удружење психолога]] је објавилoобјавило становиште да први абортус не представља опасност по ментално здравље кад се спровде у току првог тромесечја, и да за такве жене није више вероватно да ће имати ментално-здравствених проблема него оне које одрже нежељену трудноћу; ментално-здравствени изходи жена са абортусом у другом тромесечју и касније су мање извесни.<ref name="apa-press">{{cite press release | publisher = [[American Psychological Association]] | title = APA Task Force Finds Single Abortion Not a Threat to Women's Mental Health | date = 12. 808. 2008 | accessdate = 707. 9. 2011 | url = http://www.apa.org/news/press/releases/2008/08/single-abortion.aspx}}</ref><ref>{{cite web| url = http://www.apa.org/pi/women/programs/abortion/mental-health.pdf | title = Report of the APA Task Force on Mental Health and Abortion | publisher = [[American Psychological Association]] | location = Washington, DC | date = 13. 808. 2008}}</ref> Мада су неке студије показале негативне ментално-здравствене исходе код жена које су се одлучиле за абортус након првог тромесечја због фетусних абрнормалитета,<ref name="apa-2008">{{cite web | url = http://www.apa.org/pi/women/programs/abortion/index.aspx | title = Mental Health and Abortion | publisher = [[American Psychological Association]] | year = 2008 | accessdate = 18. 404. 2012}}</ref> ригорознија испитвања су неопходна да би извели уверљиви закључци.<ref name="Steinberg2011">{{Cite journal | last1 last= Steinberg | first1first = J. R. | title = Later Abortions and Mental Health: Psychological Experiences of Women Having Later Abortions—A Critical Review of Research | doi = 10.1016/j.whi.2011.02.002 | journal = Women's Health Issues | volume = 21 | issue = 3 | pages = S44–S48 | year = 2011 | pmid = 21530839}}</ref> Извесне негативни психолошки ефеките абортуса истичу антиабортусни поборници које сматрају засебним стањем званим [[постабортусни синдром]], међутим тај синдром не признају медицински или психолишки стручњаци.<ref>{{cite journal| last1 last= Kelly| first1first = Kimberly| title = The spread of ‘Post Abortion Syndrome’ as social diagnosis| journal = Social Science & Medicine| year = 2014| volume = 102| pages = 18–25| doi = 10.1016/j.socscimed.2013.11.030}}</ref>
 
== Инциденција изазваног побачаја ==
Ред 82:
 
=== Према гестацијском добу и методу ===
Стопа побачаја варира зависно од стадијума трудноће и изабране методе абортуса. У 2003. години из података сакупљених из подручја САД-а која прате гестацијско доба, пронађено је да је 88,2% побачаја обављено до 12. недеља, 10,4% од 13. до 20. недеља и 1,4% након 21 недеље. 90,9% их је обављено киретажом (сукцијском киретажом, дилатацијом и киретажом, дилатацијом и евакуацијом), 7,7% лековима (мифепристон), 0,4% интраутеринским усађивањем (салина и простагландина) и 1% осталим методама (укључујући хистеротомију и хистеректомију).<ref>Strauss, L.T., Gamble, S.B., Parker, W.Y, Cook, D.A., Zane, S.B., and Hamdan, S. (November 24, 2006). Abortion Surveillance - United States, 2003. Morbidity and Mortality Weekly Report, 55 (11), 1–32. RetrievedПриступљено May 10, 2007.</ref> -{''Guttmacher Institute''}- је проценио да је [[2000|2000.]]. године у САД-у било 2200 интактних дилатација и екстракција. То се односи на 0,17% свих обављених побачаја те године. Слично, у Енглеској и Велсу у 2006. години 89% абортуса обављено је до 12. недеље, 9% од 13. до 19. недеље, а 1,5% након 20. недеље. 64% од тих је обављено вакуум аспирацијом, 6% дилатацијом и екстракцијом и 30% лековима.
 
==== Према личним и социјалним факторима ====
Ред 100:
У [[Хипократ са Коса|Хипократовим]] текстовима стоје многе назнаке о методама побачаја; у грчко доба, и не мање у римско, побачај је био општеприхваћен захват, што је разумљиво: у то је доба инфантицид, тј. децоубиство (нпр. излагањем хладноћи, остављањем у дивљини или на неприступачном терену и сл.) била је уобичајена метода контроле раста [[породица|породице]].
 
[[Соранус]], грчки лекар из 2. века у свом делу ''Гинекологија'' препоручио је женама које желе прекинути своју трудноћу да се баве тешком енергетичком вежбом, енергичним скакањем, ношењем тешких предмета, јахањем [[животиње|животиња]]. Приписао је исто тако и велик број рецепата за биљне купке, песаре и пуштање [[крв]]и, али је саветовао да се не користе оштри инструменти за изазивање спонтаног абортуса због могућности перфорације [[Орган (анатомија)|органа]].<ref>Lefkowitz, Mary R.; Maureen B. Fant (1992). Women's life in Greece & Rome: a source book in translation. Baltimore: Johns Hopkins University Press. ISBN {{page|year=|isbn=978-0-8018-4474-4|pages=}}. OCLC 25373320. http://www.stoa.org/diotima/anthology/wlgr/. Приступљено 2008-12-02.</ref> Веровало се исто тако да се -{''silphium''}- (изумрла [[биљке|биљка]], веројатно сродник данашњег [[коморач]]а), осим као контрацептив, користио и као средство за изазивање абортуса у античкој Грчкој. Међутим, неки народни лекови су варирали по учинку и нису били без ризика. Тако нпр. вратић и горска метвица су две отровне биљке с озбиљним нуспојавама које се јављају, када се користе за прекид трудноће.
 
Појавом хришћанства долази до одређених промена по питању побачаја. У 13. веку [[Папа Иноћентије III|папа Иноћентије -{III}-]] одређује, да плод постаје живо биће у тренутку када се почиње помицати у трбуху па побачај након тог раздобља постаје убојство, а пре тога се сматра мањим грехом. [[Папа Гргур XIV|Папа Гргур -{XIV}-]] [[1591]]. године потврђује то стајалиште и додатно га временски појачава одредбом, да је побачај допуштен у првих 116 дана од зачећа. [[Папа Пије IX|Папа Пије -{IX}-]] [[1869]]. године доноси одлуку о забрани свих побачаја.
Током [[Средњи век|средњег века]] лекари у [[ислам]]ском свету документовали су детаљне и дуге листе метода контрацепције, укључујући употребу абортификаната, с коментаром о њиховој делотворности и преваленцији.<ref>Sheikh, Sa'diyya (2003). "Family Planning, Contraception, and Abortion in Islam". in Maguire, Daniel C.. Sacred Rights: The Case for Contraception and Abortion in World Religions. Oxford University Press US. pp. 105–128 [105–106]. ISBN {{page|year=|isbn=978-0-19-516001-7|pages=}}. </ref> У својим медицинским енциклопедијама пописали су многе материје за контролу концепције, попут [[Ибн Сина|Авицене]], који је пописао 20 у свом Канону Медицине [[1025]]. године те [[Muhammad ibn Zakariya al-Razi|Мухамад ибн Закарија ал-Рази]] који је пописао 176 у свом делу Хави у 10. веку. То је било неупоредиво више истраживано него у европској медицини све до 19. века.
 
Законик -{„''Constitutio criminalis Carolina''“}-, који је донео [[Карло V, цар Светог римског царства]] [[1532]]. године, за намерни абортус прописује смртну казну. Смртна казна за побачај укинута је у [[Аустрија|Аустрији]] [[1787]], а у [[Француска|Француској]] [[1791]]. године. Уведене су уместо тога, дуготрајне казне затвора. У [[Енглеска|Енглеској]] је до [[1948]]. године, казна за абортус био доживотни затвор.
Ред 114:
У [[20. век]]у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]] ([[1919]].), [[Исланд]] (1935.), [[Шведска]] (1938.) биле су међу првим земљама које су легализирале неке или све облике абортуса. Године [[1935]]. у [[трећи рајх|нацистичкој Немачкој]] донесен је закон који је допуштао побачај женама за које се сматрало да имају наследне болести, док се женама које су припадале правој немачкој лози строго забрањивао абортус. У 70-им годинама прошлог века, абортус је озакоњен у многим еуропским државама.
 
У [[Сједињене Америчке Државе|САД]] је абортус законски дозвољен након два судска процеса (''[[Роу против Вејда]]'' и -{''Doe v. Bolton''}-) [[1973]]. године. Након тога је растао број абортуса у САД. [[Кина]] је [[1979]]. године донела закон по којем се дозвољава једно дете у породици, што је повећало број побачаја. У [[Салвадор]]у је 25. 3. проглашен Даном нерођеног детета почевши од [[1993]]. године. Иницијатива се с временом проширила у више држава Северне и Јужне Америке. Године [[1995]]. у САД је одобрен абортус код делимичног рођења, који се примењивао само у два посљедња тромесечја трудноће. Тим начином подстакнуло се рођење детета, а абортус се вршио у посљедњим тренуцима пре потпуног порода. То је изазвало контроверзе и скандал, па је забрањено [[2004]]. године. Аргентински председник [[Карлос Менем]] [[1998]]. године, објавио је декрет, да живот почиње тренутком зачећaзачећа.<ref>Celebrate Life, American Life League, 2005.</ref>
 
== Абортус и друштво ==
Ред 157:
 
=== Став религија ===
Став Католичке Цркве од [[1869]]. године је, да људски живот почиње зачећем те га треба поштовати и најбрижније штитити од зачећа до природне смрти. Онај који својевољно и свесно суделује у побачају, аутоматски је изопштен из Католичке цркве и ако жели поновно постати члан цркве мора тражити поновно примање. <ref>[http://www.jutarnji.hr/od-rastave-i-pobacaja-do-izopcenja/536052/ Od rastave i pobačaja do izopćenja]</ref> Према црквеном канонском праву, [[свештеник]] има право ускратити примање причести онима који активно суделују у побачајима. На [[Други ватикански сабор|Другом ватиканском сабору]] побачај и убиство деце прозвани су „нечувеним злочинима“. [[Папа Јован Павле II|Папа Јован Павле -{II}-]] много је пута изразио противљење побачају. О њему је писао и у енциклици -{''[[Evangelium Vitae]]''}-, где га назива смртним грехом. [[Мајка Тереза]] на говору приликом доделе [[Нобелова награда за мир|Нобелове награде за мир]] [[1979]]. године изјавила је, да „највећи уништавач мира данас је крик невиног, нерођеног детета. Кад једна мајка може у свом крилу убити своје властито дете, који онда гори злочин још постоји од онога да ми почнемо сами једни друге убијати?“ <ref>{{Cite web |url=http://www.dadalos.org/kr/Vorbilder/theresa/nobelpreis.htm |title=Nobelova nagrada |access-dateaccessdate=25. 04. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130624145346/http://www.dadalos.org/kr/Vorbilder/theresa/nobelpreis.htm |archive-date=24. 06. 2013 |dead-url=yes |df= }}</ref>. У јулу [[2006]]. Конгрегација за науку вере успротивила се кориштењу ћелија из ткива побачене деце за производњу вакцина, што су чиниле поједине фармацеутске фирме. Остале хршћанске верске заједнице углавном се противе побачају.
 
[[Муслимани]] абортус сматрају забрањеним у већини случајева. Ако је женин [[живот]] угрожен дозвољавају га као мање зло од два зла. Не постоји заједничко мишљење, око тога када почиње људски живот, али се слажу да након 4. месеца [[фетус]] добива живу душу и од тада абортус није прихватљив, осим у случају опасности по женин живот и силовања.
Ред 172:
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{citeCite book|ref=harv| last = Doan| first = Alesha E.| title = Opposition and Intimidation: The abortion wars and strategies of political harassment| year = 2007| publisher = [[University of Michigan]]|ref=harv}}
* {{cite journal| last1 last= Ganatra| first1first = Bela| last2 = Tunçalp| first2 = Özge| last3 = Johnston| first3 = Heidi Bart| last4 = Johnson Jr| first4 = Brooke R| last5 = Gülmezoglu| first5 = Ahmet Metin| last6 = Temmerman| first6 = Marleen| title = From concept to measurement: operationalizing WHO’s definition of unsafe abortion| journal = [[Bulletin of the World Health Organization]] | date = 101. 3. 2014| volume = 92| issue = 3| pages = 155–155| doi = 10.2471/BLT.14.136333}}
* {{cite journal| last1 last= Sedgh| first1first = Gilda| last2 = Bearak| first2 = Jonathan| last3 = Singh| first3 = Susheela| last4 = Bankole| first4 = Akinrinola| last5 = Popinchalk| first5 = Anna| last6 = Ganatra| first6 = Bela| last7 = Rossier| first7 = Clémentine| last8 = Gerdts| first8 = Caitlin| last9 = Tunçalp| first9 = Özge| last10 = Johnson| first10 = Brooke Ronald| last11 = Johnston| first11 = Heidi Bart| last12 = Alkema| first12 = Leontine| title = Abortion incidence between 1990 and 2014: global, regional, and subregional levels and trends| journal = [[The Lancet]]| year = 2016| volume = 388| issue = 10041| pages = 258–267| doi = 10.1016/S0140-6736(16)30380-4| ref = {{harvid|Sedgh et al|2016}}| pmid = 27179755}}
* {{citeCite book|ref=harv| last = UN| authorlink = United Nations| title = Abortion Policies: A Global Review 3 vols.| year = 2002| publisher = Population Division, [[Department of Economic and Social Affairs]], United Nations| url = http://www.un.org/esa/population/publications/abortion/}}
* {{citeCite book|ref=harv| last1 last= WHO| authorlink = World Health Organization| title = The World Health Report 2005: Make every mother and child count| url = http://www.who.int/whr/2005/en/| year = 2005| publisher = WHO| location = Geneva| isbn = 92 4 156290 0| ref = {{harvid|WHO|2005}}}}
* {{citeCite book| last1 ref=harv| last=WHO| authorlink = World Health Organization| title = Safe abortion: technical and policy guidance for health systems| year = 2012| publisher = World Health Organization| location = Geneva| isbn = 9789241548434| edition = 2nd | url = http://apps.who.int/iris/bitstream/10665/70914/1/9789241548434_eng.pdf?ua=1|ref=harv}}
* {{cite web| last1 last= WHO| authorlink = World Health Organization| title = Health worker roles in providing safe abortion care and post-abortion contraception| url = http://srhr.org/safeabortion/| accessdate = 808. 1. 2017| year = 2016| ref = {{harvid|WHO|2016a}}}}
{{refend}}