Википедија

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић” — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м uklanjanje dupliranih poziva
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 1:
{{Инфокутија Библиотека
| име = Универзитетска библиотека ''Светозар Марковић''
| оригинално_име =
| слика = Библиотека 01.jpg
| наслов = Универзитетска библиотека ''Светозар Марковић''
Ред 38:
После рата, због великог страдања српских библиотека, из иностранства су у већем броју почеле да стижу књиге на адресу Универзитетске библиотеке, иако је она основана тек јануара 1921. године. Пошто је предлог за одлуку [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофског факултета]], усвојен од стране универзитетског Сената, потекао од [[Павле Поповић|Павла Поповића]], професора и доктора наука, он је и постављен на чело тада именоване Комисије за оснивање Универзитетске библиотеке. Ова комисија је имала задатак да реализује наведену одлуку. Убрзо након тога, маја [[1921]]. године, [[Урош Џонић]] именован је за управника Универзитетске библиотеке, којој су привремено дате просторије на Филозофском факултету.
 
На иницијативу нашег посланика у [[Вашингтон]]у, [[Славко Грујић|Славка Грујића]], [[Карнегијева задужбина]], која је до тада већ изградила читав низ библиотека у свету, прихватила је да одобри 100.000 долара као поклон српској влади за градњу и опремање једне библиотеке у [[Београд]]у. [[Слободан Јовановић]], тадашњи [[списак ректора Универзитета у Београду|ректор Универзитета]], успео је личним залагањем да та материјална средства увећа државним кредитима, како би се изградила једна већа библиотека, која би задовољила потребе Универзитета. Град Београд је поклонио земљиште, а пројекат су урадили професори универзитета, архитекти Драгутин Ђорђевић и [[Никола Несторовић]]. Тако је подигнута прва и тада једина зграда у Србији, наменски саграђена за библиотеку.<ref name="џонић данка">{{Cite book|last1last=Џонић|first1first=Урош|title=Изградња Универзитетске библиотеке у Београду: 1919-1925: дневници Уроша Џонића|date=2011. |publisher=Универзитетска библиотека Светозар Марковић|location=Београд|pages=166}}</ref>
 
Свим пословима око грађења библиотеке руководио је Одбор за подизање библиотеке у чијем саставу су се налазили [[Слободан Јовановић]], ректор Универзитета, [[Лео Капсер]], представник [[Карнегијева задужбина|Карнегијеве задужбине]], [[Андра Стевановић]], [[Драгутин М. Ђорђевић|Драгутин Ђорђевић]] и [[Никола Несторовић]], архитекте и професори Техничког факултета.<ref>{{cite web|title=Каталог непокретних културних добара на подручју Града Београда|url=http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/azbucnik_6.html|website=Београдско наслеђе|accessdate = 101. 9. 2017}}</ref> Зидање је трајало пуне четири године. Био је то велики подухват, који је означио, с једне стране, настајање установе од изузетне важности за образовање, науку и културу читаве [[Србија|Србије]], а с друге изградњу универзитетског центра [[Београд]]а што је предвиђено Генералним планом [[Београд]]а из [[1921]]. године.<ref>{{Cite book|last1last=Михајлов|first1first=Саша|title=Универзитетска библиотека "Светозар Марковић" = Svetozar Marković University Library|year=2010|publisher=Завод за заштиту споменика културе града Београда|location=Београд|pages=1-7}}</ref>
 
Пројектанти библиотеке Несторовић и Ђорђевић, уважени професори Универзитета, следили су важно пројектантско начело да се стил грађевине одређује према њеној намени.<ref>М. Павловић, Живот и дело архитекте Николе Несторовића (1868-1957), докторска дисертација, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, Београд 2014, 353-362.</ref> Тако је зграда библиотеке конципирана као слободностојећа грађевина обликована у духу постулата [[Архитектура|архитектуре]] академизма.<ref>А. Кадијевић, Естетика архитектуре академизма (XIX – XX), Београд 2005, 345-355.</ref> Најрепрезентативније је решена улазна партија изведена у виду истуреног [[Портик|портика]] са четири коринтска стуба који носе троугаони [[забат]] са симетрично распоређеним [[Акротерија|акротеријама]]. Архитектонска пластика, рад вајара [[Аца Стојановић|Аце Стојановића]], у складу је са академском концепцијом здања. Изведена у вештачком камену, распоређена је око отвора и на површини троугаоног [[Забат|забата]]. Централну групу на троугаоном забату чине две дечје фигуре са венцем, док се са стране налазе две пандан групе високорељефних фигура - жене са венцем у рукама постављене изнад фугура деце са књигама и анђелом.<ref>Đ. Sikimić, Fasadna skulptura u Beogradu, Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, Beograd 1965, 20-21.</ref> Представљене фигуре и предмети су [[Алегорија|алегорије]] плодности, будућности, знања, победе, заштите и сигурности.<ref>М. Маринковић, Архитектонска пластика јавних објеката Београда (1918-1941), магистарски рад, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, Београд 2005, 130-132.</ref>
 
Ентеријер библиотеке изведен је током [[1925]]. и [[1926]]. године, по узору на [[Берлин|берлинске]] библиотеке. Намештај је израдила фабрике намештаја [[Јозеф Трир|Јозефа Трира]] и [[Лудвиг Алтер|Лудвига Алтера]] из [[Дармштат]]а. У целокупном унутрашњем уређењу издвајају се велика студентска читаоница израђена у стилу енглеске ренесансе са зидовима обложеним [[Храст|храстовим]] дрветом и професорска читаоница изведена у стилу италијанске ренесансе од [[Орах|ораховог]] дрвета. У [[Вестибил|вестибилу]], у ниши на [[Мермер|мермерном]] постољу, постављена је биста [[ЕндрјуЕндру Карнеги|ЕндрјуаЕндруа Карнегија]] коју је библиотека добила од управе његове задужбине. [[Београд]] је у знак захвалности, улицу у непосредној близини библиотеке назвао по овом великом добротвору.
 
Универзитетска библиотека представља једно од најзначајнијих здања дарованих [[Универзитет у Београду|Београдском универзитету]].<ref>С. Михајлов, Д. Филиповић, Н. Марковић, Универзитетска библиотека у: Добротвори Београдском универзитету, Београд 2005, 65-82.</ref> Све до подизања зграде Народне библиотеке на [[Врачар (Београд)|Врачарском]] платоу била је прва и једина зграда у [[Србија|Србији]] наменски грађена за те потребе. Истовремено, ово монументално здање у Булевару [[Александар Обреновић|краља Александра]] представља значајно остварење академизма у српској међуратној архитектури. Због непроцењивог значаја за науку и образовање, њених културно-историјских и архитектонско-урбанистичких вредности, [[1977]]. године је проглашена за [[споменик]] културе.
Ред 61:
 
=== Едукација ===
Одељење за научне информације и едукацију је до [[2002]]. године обучавало појединачне кориснике, међутим од тада се почело са организованом обуком корисника у виду групних едукација као што су презентације, предавања, интерактивне радионице итд. Прве групне обуке су биле у оквиру [[TEMPUS|TEMПУС]] пројекта, а циљну популацију су чинили високошколски библиотекари у организацији Заједнице библиотека универзитета у Србији (ЗБУС).<ref name="ЗБУС">{{cite web|title=Заједница библиотека универзитета у Србији|url=http://zbus.rs/cir/index.php?a=vesti&b=cirilica|website=Званичан веб сајт|accessdate = 404. 11. 2017}}</ref> У оквиру ЗБУС-а су организована током година различита предавања и радионице на теме формиране према интересовању и потребама корисника. Акредитовани курсеви одржавају се од [[2014]]. године у складу са Правилником о сталном стручном усавршавању у библиотечко-информационој делатности [[Министарство културе и информисања Републике Србије|Министарства културе и информисања Републике Србије]] који доприносе образовању библиотекара, а самим тим и унапређењу струке.<ref>{{cite web|title=Правилник о сталном стручном усавршавању у библиотечко-информационој делатности, Службени гласник РС, 18/13|url=https://www.nb.rs/view_file.php?file_id=3495|website=Народна библиотека Србије|accessdate = 404. 11. 2017}}</ref>
 
Оснивањем [[КоБСОН]]-а и претплатом на електронске изворе информација(е-часописе, е-књиге, базе података) једна од значајних активности овог одељења је едукација наставника и сарадника факултета и института, пре свега [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]], али и осталих универзитета у Србији, као и студената основних и дипломских студија.<ref>Поповић, Александра; Антонић, Сања; Столић, Драгана (2012). Едукација, дигитални репозиторијуми и отворени приступ. Дигитализација културне и научне баштине, универзитетски репозиторијуми и учење на даљину. Тематски зборник у 4 књиге. књ. 2. cтр. 323—334.</ref>
Ред 77:
== Каталози ==
=== Електронски каталог ===
У Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић” у [[Београд]]у је могућeмогуће претраживати публикације путем електронског каталога (OPAС).
[[Датотека:Електронски каталог.jpg|мини|десно|Електронски каталог]]
-{OPAС}- је акроним енглеских речи Online Public Access Catalog (Онлајн каталог за јавни приступ).
-{OPAC}- се у библиотеци користи од [[1989]]. године упоредо са лисним каталогом. Од [[1998]]. године се више не ажурира лисни каталог већ се нови подаци уносе само у електронски каталог. Позајмица је аутоматизована. Доступан је 24 сата дневно преко Интернета.
==== Претраживање електронског каталога ====
Постоје три типа претраживања електронског каталога.<ref>{{cite web|title=Претраживање каталога|url=http://unilib.libguides.com/ld.php?content_id=31567384|website=Водичи кроз научне области Универзитетске библиотеке|accessdate = 12. 202. 2018}}</ref>
* Основно претраживање
* Изборно претраживање
Ред 99:
* Централни каталог књига Београдског Универзитета - од 1930. године
* Алфабетски и хронолошки каталог старе и ретке књиге
* Каталог Библиотеке Дома [[Војислав Јовановић Марамбо|Војислава ЈовановићaЈовановића Марамбоа]]
* Каталог илустрација у старим књигама и периодици
* Каталог архивске грађе и псеудонима
Ред 124:
== Легати Универзитетске библиотеке ==
[[Датотека:Спомен соба Исидоре Секулић.JPG|мини|десно|Спомен соба Исидоре Секулић ]]
Универзитетска библиотека у својим фондовима има преко 30 посебних библиотека ([[легат (испорука)|легата]]) које се чувају као засебне целине. Оне су веома различите по величини и значају, али представљају велику вредност, како по садржају, тако и као сведочанство o личностима којима су припадале. Међу овим библиотекама посебну вредност имају: Библиотека [https://web.archive.org/web/20140910195516/http://www.unilib.bg.ac.rs/o_nama/izlozbe/joca-vujic/joca-vujic-katalog.pdf Јоце ВујићaВујића], једна од најбогатијих библиотека за проучавање српске националне и културне историје и књижевности, која садржи већином књиге из 18 и 19. века, као и веома вредне рукописе, документа и писма. Поклоњена је 1932. године. Библиотека [https://web.archive.org/web/20140910215826/http://unilib.rs/o_nama/izlozbe/Dundjerski/Dundjerski_katalog_konacno_highres.pdf Гедеона Дунђерског] је у ствари била библиотека чувеног сакупљача наших старих књига, библиофила, Петра СтојадиновићaСтојадиновића из [[Нови Сад|Новог Сада]]. Као свој дар Универзитетској библиотеци, ову је збирку купио др Дунђерски. Књиге су углавном из историје и књижевности српског народа. Библиотека је значајна за проучавање српске националне и културне историје. Поклоњена је 1929. године. Библиотека [http://home.izum.si/cobiss/OZ/2008_4/Html/clanek_03.html Мирослава Премруа], добијена је од [[Министарство спољних послова Републике Србије|Министарства спољних послова]] 1927. године. Садржи старе и ретке књиге, изворе за историју и литературу o реформацији и ренесанси. Библиотека [[Димитрије Митриновић|Димитрија МитриновићaМитриновића]], који је живео и умро у [[Лондон]]у, садржи литературу из области филозофије, етнологије, антропологије, оријенталистике и уметности. Библиотека је завештана Универзитетској библиотеци и примљена [[1956]]. Библиотека [[Исидора Секулић|Исидоре Секулић]] садржи књиге из књижевности и књижевне критике, као и рукописе. Легат чине и слике, намештај и личне ствари. Спомен соба се налази у читаоници Одељења реткости.
 
== Уметнички центар УБСМ ==
Ред 164:
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref=harv|last1last=Михајлов|first1first=Саша|title=Универзитетска библиотека "Светозар Марковић" = Svetozar Marković University Library|year=2010|publisher=Завод за заштиту споменика културе града Београда|location=Београд|pages=1-7}}
* {{Cite book |ref=harv|last1last=Џонић|first1first=Урош|title=Изградња Универзитетске библиотеке у Београду: 1919-1925: дневници Уроша Џонића|date=2011. |publisher=Универзитетска библиотека Светозар Марковић|location=Београд|pages=166}}
* Марковић, Радосав (1968). ''Универзитетска библиотека у Београду (1921—1945)''. Завод за издавање уџбеника Социјалистичке Републике Србије. Београд.
* ''A Guide to the "Svetozar Marković" Univerzitety Library'' (2001). Univerzitety Library "Svetozar Marković". Belgrade.
Ред 175:
* [http://www.heritage.gov.rs/latinica/nepokretna_kulturna_dobra.php Републички завод за заштиту споменика културе — Београд]
* [http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/list.php Списак споменика]
 
* [https://web.archive.org/web/20140714121637/http://www.unilib.rs/edukacija/Naucne%20informacije%20u%20Srbiji.pdf Филипи-Матутиновић, Стела. ''Научне информације у Србији'']
* [https://www.youtube.com/watch?v=ojsrriuI4Cg Универзитетска библиотека „Светозар Марковић” — Ризница знања]. Приступљено 15. 7. 2014.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Универзитетска_библиотека_„Светозар_Марковић””