Златибор — разлика између измена

37 бајтова уклоњено ,  пре 1 године
м
Разне исправке
м (uklanjanje dupliranih poziva)
м (Разне исправке)
| изговор =
}}
'''Златибор''' је [[планина]] и [[парк природе]]<ref name="zlat1">{{cite web|url=http://www.srbija.gov.rs/vesti/vest.php?id=303906|publisher=srbija.gov.rs |title=Области Златибора и Радана проглашене парковима природе| |date = |accessdate = 606. 10. 2017.}}</ref> у [[Србија|Србији]] која се простире на површини од око 1.000 -{[[квадратни километар|km²]]}-, дугачка је 55 -{[[km]]}-, а широка и до 20 -{km}-.
 
Пружа се правцем [[северозапад|сјеверозапад]]-[[југоисток]]. Највиши [[Планински врх|врх]] је [[Торник]] (1.496 -{[[Метар|m]]}-). Златибор се простире између 43° 31' N и 43° 51' N, и између 19° 28' E и 19° 56' E. Познато је љетовалиште и зимовалиште, као и климатско љечилиште. Златибор се налази на сјевером дијелу области [[Стари Влах]], граничне области између [[Рашка|Рашке]], [[Херцеговина|Херцеговине]] и [[Полимље|Полимља]]. Обухвата предјеле три [[територијална организација Републике Србије|општине Републике Србије]]: [[Општина Чајетина|Чајетину]] и један део [[град Ужице|општине Ужице]] (Креманска област) северни Златибор и један мањи део [[Општина Нова Варош|општине Нове Вароши]] (Муртеничка област) јужни Златибор. Административни центар Златибора је варошица [[Чајетина]].
Постоји више претпоставки којима се објашњава порекло имена Златибор. У [[Средњи вијек|средњем вијеку]], овај крај се налазио у оквиру жупе Рујно, административне области [[Рашка|Рашке]], па је и цијели Златибор носио такво име. Оно потиче од кржљаве биљке руја која се користила за бојење (штављење) коже и извозила се у [[Дубровник]], а данас расте по селима Семегњеву, Стублу и Увцу. Од [[18. век|18. вијека]], све више се користи назив Златибор, а и [[1855]]. године је, приликом нове административне подјеле [[Србија|Србије]], Рујански срез подијељен на Ариљски и Златиборски, па име Златибор доспијева и у званична документа. Прве писане трагове о називу Златибор имамо у извештајима које су у току [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] одавде слали устаници. Такође је извесно да га писци тих извештаја нису измислили већ је он неко време и пре тога био у оптицају, али не зна се колико дуго. Слободна је претпоставка да је то од друге половине 18. века.<ref>[http://zlatiborac.blog.rs/blog/zlatiborac/zlatibor/2008/11/17/zlatibor-poreklo-imena Na Zlatiborski način | Zlatibor - poreklo imena{{Ботовски наслов}}]</ref>
 
Постоје три предања о постанку имена Златибора. Извјесно је да је то име настало од ријечи ''злато'', односно ''златни'' и ''бор'', али не зна се на који начин. Једно каже да је име Златибора настало од златне боје његових пашњака, што није сасвим вјероватно, јер златиборски пашњаци нису толико стари, и ово предање не објашњава откуд ријеч ''бор'' у имену Златибора; друго предање каже да су се досељеници из [[Црна Гора|Црне Горе]] и [[Херцеговина|Херцеговине]] на Златибор хвалили богатством борове шуме, говорећи: „Златан је то бор!"; а треће предање, вјероватно најтачније, каже да је то име постало од једне веома ријетке врсте бијелог бора, тзв. [[златни бор|златног бора]], чије је научно име ''-{Pinus Silvestris Variegata Zlatiborica}-'', по сарајевском инжињеру Салиху Омановићу. Златног бора још само има у селу Негбини и стављен је под заштиту државе.<ref>{{Cite web |url=http://www.zlatibor.org/geografski%20i%20klima/istorija.htm |title=Zlatibor,Istorija{{Ботовски наслов}} |access-dateaccessdate=04. 10. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131005014911/http://www.zlatibor.org/geografski%20i%20klima/istorija.htm |archive-date=05. 10. 2013 |dead-url=yes |df= }}</ref>
 
Треба правити разлику између имена планине и назива некадашње административно-територијалне јединице Срез златиборски чије се територије нису морале у потпуности подударати. Садашњи [[Златиборски управни округ|Златиборски округ]] обухвата знатно ширу област од територије планине Златибор. Малу забуну уноси и туристичко место [[Златибор (град)|Златибор]] које има исти назив као и планина.
Данас на Златибору постоје четири цркве брвнаре. То су црквице малих димензија којих је некада било више, а данас постоје још само у селима [[Доброселица (Чајетина)|Доброселици]], [[Јабланица (Чајетина)|Јабланици]] [[Драглица|Драглици]] и [[Кућани (Нова Варош)|Кућанима]].<ref>[http://www.rtours.rs/planine-srbije/zlatibor-hoteli Zlatibor hoteli, apartmani zlatibor{{Ботовски наслов}}]</ref>
[[Датотека:Црква брвнара у Доброселици.jpg|десно|мини|Црква брвнара у Доброселици]]
'''[[Црква брвнара у Доброселици]]''' из [[1821]]-ве године чува иконе Јанка Михаиловића Молера и Алексија Лазовића. Осим Митра Удовичића из села Стубла, имена осталих градитеља нису забиљежена. Сва њена архива и библиотека је уништена за вријеме [[Први светски рат|Првог свјетског рата]], само је сачуван мали број књига које се и данас користе. Према легенди, ту цркву је подигао себи за задужбину један хајдук. Турци су је из освете према њему запалили [[1809]]-те године, али ју је изненадна киша спасила. 1821. ве године је обновљена, заједно са гробљем које је такође основао онај хајдук. Дужина цркве износи 7,60, ширина 5, а висина зида 2,40 метара. Црквица је у почетку била покривена шиндром, али је 1938. године, залагањем свештеника [[Благоје Шишаковић|Благоја Шишаковића]], покривена цријепом, чиме није изгубила свој првобитни изглед. Олтар брвнаре је заокругљен, а иконостас је дрвен и обојен плавом бојом која подражава [[мермер]]. На сјеверној спољњој страни у брвну је урезан натпис ''зидати се 1821'', што значи да је тад црква подигнута или обновљена.
 
[[Датотека:crkvadraglicazlatibor.jpg|десно|мини|Црква брвнара у Драглици]]
'''[[Црква брвнара у Кућанима]]''', смештеном на јужним обронцима Златибора и доста удаљеном од свих већих
[[Датотека:Crkva_brvnara_u_Kucanima.jpg|десно|мини|Црква брвнара у Кућанима (најстарија црква на Златибору)]]
саобраћајница, налази се црква посвећена Христовом Вазнесењу. Ова брвнара минијатурних размера (12м<sup>2</sup>12m²) подигнута је највероватније у 18. веку, иако се често датује у 18. век због сачуваних царских двери, дела Симеона Лазовића. Изведене у позлаћеном дуборезу и са представама пророка и Благовести, њих је – према сачуваном натпису – сликар приложио „цркви Св. арханђела 1780“. Писани извори помињу две обнове кућанске цркве (1772. и 1832.) и нема података о промени њеног патрона, па се не може поуздано тврдити да су Лазовићеве двери намењене храму у којем се данас налазе. Црква брвнара у Пети, засеоку Кућана, најмања је црква брвнара на Златибору. У њој се налазе царске двери Симеона Лазовића из [[1780]]-те године. [[Османско царство|Турци]] су је запалили током [[Први српски устанак|Првог српског устанка]], а обновљена је [[1832]]-ге године. Престала је да опслужује и њен инвентар је пренијет у цркву у [[Муртеница|Негбини]], а у њој су остала само врата од велике историјске и умјетничке вриједности, која су нестала.
 
[[Црква брвнара са старим гробљем и собрашицама у Доњој Јабланици|'''Црква брвнара у Доњој Јабланици''']] подигнута је [[1838]]-ме године, а окружена је мањим дрвеним грађевинама истакнутих породица из села, тзв. ''собрашицама''. Имена градитеља су остала непозната, али изгледа да су то били мјештани, осим једног, који је био са [[Тара (планина)|Таре]]. Дужина црквице је 11, а ширина 5 метара. Олтар је заокругљен, док је иконостас сасвим лијепо обликован.
=== Цркве ===
[[Датотека:L'église orthodoxe serbe de Sirogojno.jpg||десно|мини|Црква Светих Петра и Павла у Сирогојну]]
[[Црква (грађевина)|Цркву]] у [[Сирогојно|Сирогојну]] је подигао [[1764]]. године протојереј Георгије Цмиљанић, родом из [[Љубиш]]а, родоначелник чувене свештеничке лозе [[Смиљанићи|Смиљанића]], уз помоћ и прилоге парохијана.<ref>{{cite web|title=Црква Светих апостола Петра и Павла|url=http://www.pamtimzlatibor.com/objekat/crkva-svetih-apostola-petra-i-pavla|website=Памтим Златибор|accessdate=12. 202. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170213002005/http://www.pamtimzlatibor.com/objekat/crkva-svetih-apostola-petra-i-pavla|archive-date=13. 02. 2017|dead-url=yes|df=}}</ref> Чува више вриједних икона, међу којима су и оне које је насликао Симеон Лазовић. Црква у [[Мачкат]]у из [[1859]]-те чува иконе Алексија Лазовића. Црква у [[Бела Река|Бијелој Ријеци]] потиче из доба [[Немањићи|Немањића]]. У њој се налазе царске двери које је сликао Алексије Лазовић [[1817]]-те године.
 
=== Манастири ===
 
== Литература ==
* {{Cite encyclopedia|last= |first= |authorlink= |coauthors= |title=|encyclopedia=Мала енциклопедија Просвета|year=1985|edition=3|url= |publisher=Просвета |location=Београд|isbn=978-86-07-00001-2}}
* {{Cite book |ref=harv|last=Марковић|first=Јован Ђ.|authorlink=Јован Ђ. Марковић|title=Енциклопедијски географски лексикон Југославије|year=1990|url= |publisher=Свјетлост|location=Сарајево|isbn=978-86-01-02651-3}}
 
== Спољашње везе ==
* [http://www.zlatibor.com Златибор у слици и речи] ''www.zlatibor.com'''
* [http://zlatiborinfo.com Чланак о Златибору] ''zlatiborinfo.com''
* [http://212.200.143.179/view/index.shtml -{WEBCAM :: Zlatibor live}-]{{Мртва веза|date=09. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}
* [https://www.zlatibor.travel Златибор] ''zlatibor.travel''
* [https://www.zlatiborapartmani.org Златибор - водич за смештај] ''zlatiborapartmani.org''
1.572.075

измена