Марксизам — разлика између измена

Кроз скуп [[Филозофија|филозофских]] и социолошких теорија друштва, [[Економија|економске]] критике и анализе [[Историја|историјског]] развоја идеја, структура и односа једног друштва проналази се заједнички именитељ свих марксистичких праваца који се препознаје у сагледавању екслпоатације рада као темељној чињеници на којој се одиграва читава материјална репродукција друштвеног живота. У [[капитализам|капитализму]] специфичност експлоатације рада почива на оплодњи вредности роба и услуга намењеним размени на тржишту. Стога се већина марксиста труди да препозна скривене облике друштвених процеса и институција кроз које се радничка класа лишава вишка вредности који присваја буржоазија. Свака политичка пракса која је темељена на радовима Маркса и Енгелса може се звати марксизмом; у то спадају различити облици политика и деловања [[Комунистичка партија|комунистичких странака]] и [[комунистичка држава|комунистичких држава]] као и академско истраживање унутар многих поља друштвених наука.<ref>See [[Manuel Alvarado]], Robin Gutch, and Tana Wollen (1987) ''Learning the Media: Introduction to Media Teaching'', Palgrave Macmillan.</ref> Иако постоје многе теоријске и практичне разлике између марксистичких струја већина њих деле заједнички темељ који је садржан у:<ref>{{Cite book| last = Wolff and Resnick | first = Richard and Stephen | title = Economics: Marxian versus Neoclassical | publisher = The Johns Hopkins University Press | year = 1987|isbn=978-0-8018-3480-6 | pages= 130}}</ref><ref>{{Cite book| last = O'Hara| first = Phillip | title = Encyclopedia of Political Economy, Volume 2 | publisher = [[Routledge]]| year = 2003|isbn=978-0-415-24187-8| pages= 107}}</ref>

'''Карл Хајнрих Маркс''' је био веома утицајни [[немачка|немачки]] [[филозофија|филозоф]] јеврејског порекла, [[политичка економија|политички економиста]], социолог, [[социјализам|социјалистички]] [[Револуција|револуционар]] и мислилац. Маркс се дотицао великог броја различитих проблема, укључујући [[отуђење]] и експлоатациу радника, разумевање анатомије капиталистичког начина производње, критику политичке економије и њених категорија, развијање дијалектичког и [[историјски материјализам|историјског материјализма]]. Ипак, најпознатији је по анализи историје у контексту класних борби као што је то сажела почетна реченица у [[Комунистички манифест|Комунистичком манифесту]]: „Историја свих досадашњих постојећих друштава је историја класних борби.“ Утицај њихових идеја, већ популарних током његовог живота, је много био проширен победом [[русија|руских]] [[бољшевици|бољшевика]] у [[Октобарска револуција|Октобарској револуцији]] [[1917]]. У ствари постоји мали број делова света који нису значајно били додирнути марксистичким идејама у току 20. века.<ref>{{Cite book | last = Lenin| first = Vladimir| authorlink = Vladimir Lenin| year = 1967| origyear = 1913| publisher = Foreign Languages Press| location = Peking|id=| url = http://www.marxists.org/archive/lenin/works/1914/granat/index.htm| accessdate = 17. 6. 2014| nopp = | title = Karl Marx: A Brief Biographical Sketch with an Exposition of Marxism|ref=harv}}</ref>

* [[идеологија]]: Без давања опште дефиниције за ''[[Идеологија|идеологију]]'' Маркс је неколико пута користио овај термин да одреди производњу "слике" друштвене стварности. Према Енгелсу, „идеологија је процес постигнут од мислиоца свесно, тачно је, иако лажном свешћу. Праве мотивишуће силе које га подстичу остају му непознате; другачије то не би био идеолошки процес. Стога замишља лажне или на први поглед мотивирајуће силе“. Због тога што владајућа класа контролише средства за производњу, надградња друштва као и њезина владајућа правна и морална правила ће бити одређена ономе што је у најбољем њиховом интересу. Као што је Маркс рекао славно у ''Немачкој идеологији'', „идеје владајуће класе су у свакој епохи владајуће идеје тј. класа која влада материјалним силама у друштву истовремено влада његовим интелектуалним силама“.<ref>{{cite web| url = http://www.marxists.org/archive/marx/works/1845/german-ideology/ch01b.htm| title = Karl Marx and Friedrich Engels, ''The German Ideology''| last = | first = | date = | website = | publisher = |access-date=}}</ref> Стога је идеологија друштва од изразите важности, јер чини да се класе и поред свог конфликта држе кроз [[лажна свест|лажну свест]] о друштвеној стварности у међусобној хармонији и послушности (као рецимо фетишизам робе за који се сматра да је природни облик прозводње материјалних добара).

* [[пролетаријат]]: представља велику масу становништва која је лишена средстава за производњу и принуђена је да продаје радну снагу ради одржања свога живота и живота својих породица, обављајући најамни рад путем кога капиталиста црпи вишак вредности који га радник додаје робама у процесу производње. Према Марксу, капиталистички начин производње непрекидно ствара услове под којим буржоазија искориштава пролетаријат, због чињенице да машине, техника, материјали, природна богатства и крајњи производ добијају облик приватног капитала који се стално акумулише у рукама својих поседника.<ref>{{Cite book| last = Engels| first = Friedrich| authorlink = Friedrich Engels| title = Manifesto of the Communist Party| year = 1888| location = London| pages= Footnote| url = https://www.marxists.org/archive/marx/works/1848/communist-manifesto/ch01.htm#a1| accessdate = 15. 3. 2015}}</ref>

* {{Cite book|ref=harv| last = Engels| first = Friedrich| authorlink = Friedrich Engels| title = Manifesto of the Communist Party| year = 1888| location = London| pages= Footnote| url = https://www.marxists.org/archive/marx/works/1848/communist-manifesto/ch01.htm#a1| accessdate = 15. 3. 2015}}

* {{Cite book |ref=harv| last = O'Hara| first = Phillip | title = Encyclopedia of Political Economy, Volume 2 | publisher = [[Routledge]]| year = 2003|isbn=978-0-415-24187-8| pages= 107}}

* {{Cite book |ref=harv| last = Wolff and Resnick | first = Richard and Stephen | title = Economics: Marxian versus Neoclassical | publisher = The Johns Hopkins University Press | year = 1987|isbn=978-0-8018-3480-6 | pages= 130}}

* {{Cite book |ref=harv| last = Bourne| first = Peter G.| year = 1986| publisher = Dodd, Mead & Company| location = New York| title = Fidel: A Biography of Fidel Castro}}

* {{Cite book |ref=harv| last = Callinicos| first = Alex| authorlink = Alex Callinicos| year = 2010| origyear = 1983| publisher = Bookmarks| location = Bloomsbury, London|isbn=978-1-905192-68-7| title = The Revolutionary Ideas of Karl Marx}}

* {{Cite book |ref=harv| title = My Life: A Spoken Autobiography| last = Castro| first = Fidel| last2 = Ramonet| first2 = Ignacio (interviewer)| year = 2009| publisher = Scribner| location = New York|isbn=978-1-4165-6233-7}}

* {{Cite book |ref=harv| last = Coltman| first = Leycester| year = 2003| publisher = Yale University Press| location = New Haven and London|isbn=978-0-300-10760-9| title = The Real Fidel Castro}}

* {{Cite book |ref=harv| last = Green| first = Sally| year = 1981| publisher = Moonraker Press| location = Bradford-on-Avon, Wiltshire|isbn=978-0-239-00206-8| title = Prehistorian: A Biography of V. Gordon Childe}}

* {{Cite book |ref=harv| last = Marx| first = Karl| authorlink = Karl Marx| year = 1849| publisher = Neue Rheinische Zeitung| location = Germany|id=| url = http://www.marxists.org/archive/marx/works/1847/wage-labour/index.htm| accessdate = 17. 6. 2014| nopp = | title = Wage Labour and Capital}}

* {{Cite book |ref=harv| last = Trigger| first = Bruce G.| authorlink = Bruce Trigger| year = 2007| publisher = Cambridge University Press| location = New York|isbn=978-0-521-60049-1| nopp = | title = A History of Archaeological Thought| edition = 2nd}}

* {{cite book|ref=harv| last = Avineri| first = Shlomo| year = 1968| title = The Social and Political Thought of Karl Marx| publisher = Cambridge University Press| authorlink = Shlomo Avineri}}

* {{cite book|ref=harv| last = Dahrendorf| first = Ralf| title = Class and Class Conflict in Industrial Society| year = 1959| authorlink = Ralf Dahrendorf| location = Stanford, CA| publisher = Stanford University Press}}

* {{cite book|ref=harv| last = Kołakowski| first = Leszek| title = Main Currents of Marxism| year = 1976| publisher = Oxford University Press| authorlink = Leszek Kołakowski}}

* {{cite encyclopedia | last = Prychitko| first = David L. | authorlink = David Prychitko | last2 = | first2 = | authorlink2 = | editor = [[David R. Henderson]] (.) | encyclopedia = [[Concise Encyclopedia of Economics]] | title = Marxism | url = http://www.econlib.org/library/Enc/Marxism.html | year = 2008| edition = 2nd | publisher = [[Library of Economics and Liberty]]}}

* {{cite book|ref=harv| last = Screpanti| first = E| last2 = Zamagna| first = S.| year = 1993| title = An Outline of the History of Economic Thought}}

* {{cite book|ref=harv| last = McLellan| first = David| title = Marxism After Marx| year = 2007| location = Basingstoke| publisher = Palgrave Macmillan| authorlink = David McLellan (academic)}}