1.572.075
измена
м (dodavanje crte u pozive parametara infokutija) |
м (harvardski nacin citiranja) |
||
== Биографија ==
Константин Лазаревић Цукић је рођен у Карановцу (Краљеву) [[13. април]]а [[1826]]. године, по старом календару.<ref name="љики">{{cite journal|
Завршио основну школу у Карановцу (данас [[Краљево]]) и [[Крушевац|Крушевцу]] и нижу гимназију у [[Крагујевац|Крагујевцу]]. У [[Беч]] је отишао 1838/39. године и у почетку учио језике и приватно завршио вишу гимназију. Ту је започео студије државних наука, чији је централни део, по камералистичком концепту, представљала економија. Затим је прешао у [[Универзитет у Хајделбергу|Хајделберг]] и код професора [[Карл Рау|Карла Рауа]] завршио “филозофичне и политично-правословне науке” и стекао титулу доктора филозофије.<ref name="љики" /> Био је члан првог кола српских ђака који су отишли на студије на запад, које су чинили [[Коста Магазиновић]], [[Димитрије Матић]], [[Константин Николајевић]], [[Филип Христић]], [[Ђорђе Ценић]] и [[Димитрије Црнобарац]].
Цукић, пак, није демократа, пошто, као и многи други припадници класичне либералне школе, не сврстава демократију међу највише политичке вредности, нити се за њу залаже. Разлог томе је вероватно класичан – бојазан од тираније већине, која би могла угрозити права појединаца и приватну својину.
У економској области Цукић је такође врло либералан. Сагласан је са оцем економске науке Адамом Смитом: “Слободном конкуренцијом опредељавају се најугодније цене еспапа, намирују се најлакше све потребе човечје и подстрекава се најбоље радиност народа”, што значи да слободне цене и слободна конкуренција обезбеђују на најбољи начин решење централног економског проблема – највећу производњу и најпотпуније задовољење потреба.<ref name="амђа">{{cite journal|
Иако је Цукићева основна намера да укаже на начине како се може повећати благостање народа, он своја разматрања заснива на чврстој економској теорији. То свакако није данас преовлађујућа неокласична теорија, али је Цукић познавао њене бројне елементе, па чак био напреднији у неким погледима од многих савременика, заступника класичне традиције. Цукић је имао срећу да буде студент професора Рауа и да научи и касније заступа идеје које и данас доминирају економском науком. Мање среће имали су они наши економисти који су пригрлили теорије својих професора присталица немачке историјске школе (као [[Михаило Вујић]]), а које данас у понечему изгледају наивно и погрешно.
Коста Цукић је увео озбиљну економску науку у Србију, што је његов основни допринос. Српска економска наука, тако, није морала да пребољева дечје болести постепеног увођења ваљаних идеја, уз бројне погрешне, већ је одмах постављена на солидан темељ Цукићевим радом.
Књига ''Државна економија'' је Србима из средине [[19. век|XIX века]] морала деловати готово као камен мудрости, јер је својом комплексношћу и аргументацијом надилазила способност разумевања ондашњих образованих читалаца.<ref>{{cite book|
Коста Цукић је готово две деценије био најбољи економиста у Србији. Од краја 1840-тих до пред крај [[1860]]. тих година његов ауторитет био је непревазиђен. Тек је [[Чедомиљ Мијатовић]] постепено преузео место водећег српског економисте. Као министар финансија и просвете био је градитељ и покретач модернизације Србије.
|