Коста Цукић — разлика између измена

Константин Лазаревић Цукић је рођен у Карановцу (Краљеву) [[13. април]]а [[1826]]. године, по старом календару.<ref name="љики">{{cite journal|last1last=Бранковић|first1first=Љиљана|title=Коста Цукић|journal=Идеје и покрети на Београдском универзитету од оснивања до данас : саопштења и прилози са Симпозијума одржаног у Београду , 15-17. новембра 1988. године. Књ. 1.- pp. 27-38}}</ref> Његов отац [[Цукићи|Петар Лазаревић]] био је посинак војводе из [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] [[Павле Цукић|Павла Цукића]], члан [[Правитељствујушчи совјет сербски|Совјета]], највишег законодавног и управног тела у Србији. Мајка Ана била је кћер познатог војводе из Првог устанка [[Петар Николајевић Молер|Петра Николајевића Молера]].

У економској области Цукић је такође врло либералан. Сагласан је са оцем економске науке Адамом Смитом: “Слободном конкуренцијом опредељавају се најугодније цене еспапа, намирују се најлакше све потребе човечје и подстрекава се најбоље радиност народа”, што значи да слободне цене и слободна конкуренција обезбеђују на најбољи начин решење централног економског проблема – највећу производњу и најпотпуније задовољење потреба.<ref name="амђа">{{cite journal|last1last=Анђелковић|first1first=Миливој|title=Коста Цукић - творац српског динара|journal=Даница : српски народни илустровани календар за годину... {{ISSN|0354-4974}}.- God. 14 (2007), pp. 132-141}}</ref> Пошто најважније послове обавља Смитова невидљива рука тржишта, то државна власт не треба много да се петља у економске послове, јер само може да поквари, а не и да поправи: “влада нека се само толико у економска занимања народа меша колико тек да препреке само уклања, које радиности на путу стоје и које појединци уклонити не би могли; иначе нека неограничену слободу у радиности, особито у страној трговини, дозволи”. “Конкуренција је тако корисна за кућење свако да би се свака економна тежња осујетила кад не би под упливом конкуренције стајала”, каже Цукић.

Књига ''Државна економија'' је Србима из средине [[19. век|XIX века]] морала деловати готово као камен мудрости, јер је својом комплексношћу и аргументацијом надилазила способност разумевања ондашњих образованих читалаца.<ref>{{cite book|last1last=Боаров|first1first=Димитрије|title=Апостоли српских финансија|publisher=Београд : Стубови културе, 1997.|pages=5-20}}</ref> Ова књига није била обичан лексикон чињеница, већ интелектуално захтевно дело које је од читаоца тражило уздизање на западноевропске висине, што је мало коме у тадашњој Србији полазило за руком. Стога је Цукић стекао велику славу и био сматран за једног од најобразованијих Срба свога времена.