Ангкор Ват — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
ознака: уклањање референцираног садржаја
Ред 5:
Саграђен је у доба краља [[Сурјавармана II]] почетком [[12. век]]а као државни храм.<ref name=Higham1>{{Cite book|author=Higham, C. |year=2014| title = Early Mainland Southeast Asia | location = Bangkok | publisher = River Books Co., Ltd. |isbn=978-616-7339-44-3 |pages=372, 378–379}}</ref> Кроз целу своју историју задржао је религијску намену. Првобитно је био [[Хиндуизам|хиндуистички]] храм посвећен богу [[Вишну]]у, а касније је постао [[Будизам|будистички]].<ref name="cyark">{{cite web|url=http://www.cyark.org/news/recycling-monuments-the-hinduismbuddhism-switch-at-angkor| title = Recycling Monuments: The Hinduism/Buddhism Switch at Angkor|author = Ashley M. Richter|date=08. 09. 2009.| publisher = [[CyArk]]| accessdate=07. 06. 2015.}}</ref> Ангкор Ват симболизује врхунац класичног стила [[Архитектура|архитектуре]] из доба Кмерског царства. Храм је постао симбол Камбоџе<ref>{{cite web|title=Government ::Cambodia| url = https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/cb.html| work = CIA World Factbook}}</ref> и појављује се на [[Застава Камбоџе|државној застави]].<ref>{{cite web|title=Cambodia's Angkor Wat Breaking Records for Visitors Again {{!}} News from Tourism Cambodia| url = http://www.tourismcambodia.com/news/localnews/8637/cambodias-angkor-wat-breaking-records-for-visitors-again.htm| website = Tourism of Cambodia}}</ref> Представља главну туристичку атракцију земље и налази се на [[Унеско|УНЕСКО]]-вој листи [[Светска баштина|светске културне баштине]].
 
Ангкор Ват комбинује два основна плана архитектуре Кмерског храма: theХрам [[Khmer architecture#Templeпланина mountain|temple-mountain]]и andкасније theхрам laterса галеријом [[Khmer architecture#Gallery|galleried temple]]. Пројектован је да представља [[планина Меру|планину Меру]], дом [[дева (хиндуизамm)|деваsдевас]] у [[хиндуистичка митологија|хиндуистичкојој митологији]]: withinунутар aтврђаве [[moat]]која moreје thanвише 5од kilometres (3 mi)километара long<refдугачка name=Jarus2018>{{citeи news|last=Jarusунутрашњи |зид firstкоји =је Owen36 |километара titleдругачак, =налазе Angkorсе Wat:три Historyправоугаоне ofгалерије Ancient, Templeсвака |подигнута urlизнад =наредне https://www.livescience.com/23841-angkor-wat.html |или accessdate=28следеће. 07.У 2018.центру |храма workстоји =кенкокс Liveод Scienceпет |торњева. publisherЗа =разлику Purchод |date=05.многих 04.Ангкоршких 2018.}}</ref>храмова and, anАнгкор outerВат wallје {{convert|3.6|km|mi|1}}оријентисан longка areзападу three rectangular galleries, eachстручњаци raisedтј. aboveнаучници theсу next.подељени Atу theсимболици centreтога. of theХраму templeсе standsдиве aзбог [[quincunx]] of towers.своје Unlikeграндиозности mostи Angkorianхармонији templesархитектуре, Angkorиздужених Watи isвеликих orientedбас toрељефа theисклесаних west;на scholarsкамену areса dividedсликама asи toсценама theиз significanceпериода of[[Кмерско this.царство|Кмерског Theцарства]] temple, isкао admiredи forзбог theбезбројних grandeurдевата andили harmonyдева ofкоје theсу architecture,исклесане itsи extensiveостале [[Relief#Bas-reliefочуване orна lowзидовима relief|bas-reliefs]],храма. and for the numerous [[devata]]s adorning its walls.
 
Савремено име, Ангкор Ват - „Градски храм“, користи се од 16. века,<ref>Higham ''The Civilization of Angkor'' pp. 2.</ref>. Пре тога храм је био познат под именом Преа Писунлок, по посмртној титули краља Сурјавармана.<ref>{{cite web|url=http://www.autoriteapsara.org/en/angkor/temples_sites/temples/angkor_vat.html | title = Angkor Vat | accessdate=27. 04. 2008. |year=2004| publisher = APSARA Authority}}</ref> ''Ангокор'' значи „град” или „главни град”, а реч потиче од санскриптске речи ''нагара''.<ref name=Nath>Chuon Nath Khmer Dictionary (1966, Buddhist Institute, Phnom Penh)</ref> ''Ват'' на кмерском значи „основа храма”.<ref name=Headley77>Cambodian-English Dictionary by Robert K. Headley, Kylin Chhor, Lam Kheng Lim, Lim Hak Kheang, and Chen Chun (1977, Catholic University Press)</ref>