Википедија

Економија — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м pretvaranje sablona page u cite book
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м popunjavanje sablona page
Ред 3:
[[Датотека:NYSE-floor.jpg|мини|250п|Берза у [[Њујорк]]у]]
 
'''Економија''' је [[Наука|научна]] дисциплина која проучава основна правила понашања и економске законитости у привредним активностима.<ref name="Backhouse">Backhouse, Roger E., and Steven Medema (2008). "economics, definition of", ''The New Palgrave Dictionary of Economics'', 2nd Edition. стрpp. 720–22. [http://www.dictionaryofeconomics.com/article?id=pde2008_E000291&q=definitions&topicid=&result_number=5 Abstract.]<br />_____ (2009). "Retrospectives: On the Definition of Economics", ''Journal of Economic Perspectives'', 23(1), pp. [http://pubs.aeaweb.org/doi/pdfplus/10.1257/jepjepp. 23.1.221 221–33].</ref> У свакој епохи развоја, економија проучава привредне активности, како друштво користи оскудне ресурсе ради производње добара и услуга и врши њихову расподелу међу члановима друштва. Економија је повезана и са другим наукама: [[социологија|социологијом]], [[демографија|демографијом]], [[политика|политиком]] и другим.<ref name="Groenwegen">Smith, Adam (1776). ''An Inquiry into the Nature and Causes of the Wealth of Nations'', and Book IV, as quoted in Peter Groenwegen (1987) The New Palgrave Dictionary of Economics), "'political economy' and 'economics'", ''The New Palgrave: A Dictionary of Economics'', v. 3. стрpp. 904–07 (brief [http://www.dictionaryofeconomics.com/search_results?q=%22political+economy+and+economics%22+Groenewegen&edition=current&button_search=GO link]).</ref>
 
Предмет изучавања економије је подељен на две главне области: [[микроекономија|микроекономију]] која проучава привредне субјекте ([[домаћинство|домаћинства]] и [[предузеће|предузећа]]) са становишта трошкова производње, и [[макроекономија|макроекономију]] која се бави изучавањем појава и процеса као што су: [[инфлација]], [[незапосленост]], [[индустријска производња]] и економија државе.<ref name="Imperialism">Edward Lazear P. (2000|. "Economic Imperialism", ''Quarterly Journal Economics'', 115(1)|, [http://www.jstor.org/pss/2586936 pp. 99]–146. [http://66.102.1.104/scholar?hl=en&lr=&q=cache:fD0VzttXRUMJ:flash.lakeheadu.ca/~kyu/E5111/Lazear2000.pdf+ Cached copy.] [http://66.102.1.104/scholar?hl=en&lr=&q=cache:lK_6EHxTuCoJ:faculty-gsb.stanford.edu/lazear/personal/PDFs/economic%2520imperialism.pdf+ Pre-publication copy](larger print.)<br />Becker, Gary S. (1976). ''The Economic Approach to Human Behavior''. [http://books.google.com/books?id=iwEOFKSKbMgC&dq=%22The+Economic+Approach+to+Human+Behavior%22+Introduction&lr=&source=gbs_summary_s&cad=0 Links] to arrow-page viewable chapter. University of Chicago Press.</ref>
Ред 66:
== Пракса ==
{{Main|Економска методологија|Математичка економија}}
Савремена економија користи математику. Економисти се ослањају на алате [[Инфинитезимални рачун|калкулуса]], [[линеарна алгебра|линеарне алгебре]], [[статистика|статистике]], [[теорија игара|теорије игара]], и [[Информатика|информатике]].<ref>Gérard Debreu (1987). "mathematical economics", ''The New Palgrave: A Dictionary of Economics'', v. 3. стрpp. 401–03.</ref> Од професионалних економиста се очекује да буду упознати са тим алатима, мада се само мањи број њих специјализује у пољу економетрије и математичких метода.
 
=== Теорија ===
Формална економска теорија се ослања на -{''a priori''}- квантитативне [[модел (економија)|економске моделе]], који захватају мноштво концепата. Теорија се типично базира на -{''[[ceteris paribus]]''}- претпоставци, што значи на држању константним свих променљивих осим разматране. При креирању теорија, циљ је да се нађу оне које немају повећане информационе захтеве, које производе прецизнија предвиђања, и које су пролиферне у генерисању резултата истраживања у односу на претходне теорије.<ref>Milton Friedman . "Essays in Positive Economics, The Methodology of Positive Economics", ''Essays in Positive Economics'', University of Chicago Press. {{page| year = 1953|id=pages=10}}</ref>
 
У [[микроекономија|микроекономији]], главни концепти су [[понуда и потражња]], [[маргинализам]], [[теорија рационалног избора]], [[опортунитетни трошак]], [[буџетско ограничење|буџетска ограничења]], [[корисност]], и [[теорија фирме]].<ref>Boland, Lawrence A. (1987). "methodology", ''The New Palgrave: A Dictionary of Economics'', v. 3. стрpp. 455–58.</ref><ref name="Dissension">{{cite journal | last = Frey| first = Bruno S.| last2 = Pommerehne| first2 = Werner W. | last3 = Schneider| first3 = Friedrich| author4= Guy Gilbert. | title = Consensus and Dissension Among Economists: An Empirical Inquiry| journal= American Economic Review| year = 1984| volume=74| issue=5 | url = http://links.jstor.org/sici?sici=0002–8282%28198412%2974%3A5%3C986%3ACADAEA%3E2.0.CO%3B2–E&size=LARGE | pages= 986–994}} -{Accessed on 2007-03-17.}-</ref> Рани [[Макроекономија|макроекономски]] модели су били усредсређени на моделирање односа између агрегатних променљивих, међутим пошто се испоставило да се односи временом мењају макроекономисти, укључујући [[Нови кејнзијанизам|нове кејнзијанисте]], су реформулисали своје моделе у облику [[микрофондација]].<ref name="Dixon2008">Dixon, Huw David (2008). "new Keynesian macroeconomics," ''The New Palgrave Dictionary of Economics'', 2nd Edition. [http://www.dictionaryofeconomics.com/article?id=pde2008_N000166&edition=current&q= Abstract].</ref>
 
Горе поменути микроекономски концепти играју важну улогу у макроекономским моделима&нбсп;– на пример, у [[монетарна теорија|монетарној теорији]], [[квантитативна теорија новца]] предвиђа да повећање [[Новчана маса|новчане масе]] повишава [[инфлација|инфлацију]], и за инфлацију се сматра да је под утицајем [[Теорија рационалних очекивања|рационалних очекивања]]. У [[економија развоја|економији развоја]], спорији раст развијених нација је у неким случајевима био предвиђен због опадајућих маргиналних повраћаја на инвестиције и капитал, и та појава је уочена у случају [[четири азијска тигра]]. У неким случајевима економска хипотеза је само ''[[квалитативна економија|квалитативна]]'', а не ''квантитативна''.<ref>Quirk, James (1987). "qualitative economics", ''The New Palgrave: A Dictionary of Economics'', v. 4. стрpp. 1–3.</ref>
 
Презентације економских разматрања често користе дводимензионалне графиконе за илустровање теоријских релација. На вишем нивоу уопштености, [[Паул Самуелсон|Пол Самјуелсонова]] расправа ''[[Фондације економске анализе]]'' (1947) је користила математичке методе за представљање теорија, посебно ради максимизовања бихевиоралних односа агенаса који досежу равнотежу. Књига има фокус на испитивању класе изјава званих ''операционо смислене теореме'' у економији, што су [[теорем]]е које могу да буду оповргнуте емпиричким подацима.<ref name="Foundations">{{Cite book| title = Foundations of Economic Analysis, Enlarged Edition| last =Samuelson| first=Paul A.| authorlink= | origyear=1947| year = 1983| publisher=Harvard University Press| location=Boston|isbn=978-0-674-31301-9| pages= | pages= 4}}</ref>
Ред 80:
{{Main|Економетрија|Експериментална економија}}
 
Економске теорије се фреквентно [[Емпиријска евиденција|емпириски]] тестирају, углавном путем [[економетрија|економетрије]] користећи [[економски подаци|економске податке]].<ref>Hashem, M. Pesaren . "econometrics", The New Palgrave: A Dictionary of Economics, v. 2. стр. 8.</ref> Контролисани експерименти који су уобичајени у [[физичка наука|физичким наукама]] су тешко изводиви и ретко се срећу у економији.<ref>Probability, econometrics and truth: the methodology of econometrics By Hugo A. Keuzenkamp Published by Cambridge University Press. {{page| year = 1987|isbn=978-0-521-55359-9| pages= 8}}. ISBN 978-0-521-55359-9-312 pages. {{page| year = 2000|id=pages=13}}: "...in economics, controlled experiments are rare and reproducible controlled experiments even more so..."</ref> Уместо тога широке групе података се [[обзервациона студија|обзервационо студирају]]; овај тип тестирања се типично сматра мање ригорозним од контролисаних експеримената, и закључци су типично у већој мери оквирни. Међутим, поље [[експериментална економија|експерименталне економије]] је у порасту, и у све већој мери се користе [[природни експеримент]]и.
 
[[Статистика|Статистички методи]], као што је [[регресиона анализа]], се често користе. Практичари користе такве методе за процене величине, економског значаја, и [[статистички значај|статистичког значаја]] („јачине сигнала“) хипотетизованих релација и за подешавање нивоа буке других променљивих. Таквим средствима, хипотезе могу да буду прихваћене, мада до тога долази у пробабилистичном смислу, уместо извесности. Прихватање је зависно од [[кривотворење|оповргавајућих]] хипотеза тестовима преживљавања. Употреба широко прихваћених метода не производи увек коначне закључке, нити чак консензус по датом питању, имајући у виду различите тестове, [[сет података|сетове података]], и претходна веровања.
 
Критике базиране на професионалним стандардима и [[Репликација (статистика)|нерепликабилности]] резултата служе као додатне провере против предрасуда, грешака, и прекомерне генерализације,<ref name="Dissension"/><ref>Blaug, Mark (2007). "The Social Sciences: Economics" ( Methods of inference and Testing theories), ''The New Encyclopædia Britannica'', v. 27. стрpp. 347.</ref> мада је највећи део економских истраживања обележен као нерепликабилан, и престижни журнали су оптуживани да не омогућавају репликацију путем давања приступа коду и подацима.<ref name=McCullough2007>{{cite journal | author = McCullough, B.D. | year = 2007| title = Got Replicability? The Journal of Money, Banking and Credit Archive| journal = Econ Journal Watch | volume = 4 | issue = 3 | url = http://www.econjournalwatch.org/pdf/McCulloughAbstractSeptember2007.pdf | accessdate = 7. 6. 2008.| format = PDF| pages= 326–337}}</ref> Попут корошћења теорија, употребе статистичких тестова су отворене за критичку анализу.<ref>• Kennedy, Peter (2003). ''A Guide to Econometrics'', 5th ed., "21.2 The Ten Commandments of Applied Econometrics". стрpp. 390–96 [http://books.google.com/books?hl=en&lr=&id=B8I5SP69e4kC&oi=fnd&pg=PR11&ots=w8xiZdkYWb&sig=_YKfXmJbK4-F3H4zsMl8N-U5BGo#PRA1-PA390,M1 (excerpts).]<br /> • McCloskey, Deirdre N. and Stephen T. Ziliak (1996). "The Standard Error of Regressions", ''Journal of Economic Literature'', 34(1), pp. [http://www.deirdremccloskey.com/docs/pdf/Article_189.pdf 97–114.]<br /> • Hoover, Kevin D., and Mark V. Siegler (2008). "Sound and Fury: McCloskey and Significance Testing in Economics", ''Journal of Economic Methodology'', 15(1). стрpp. 1–37 [http://129.3.20.41/econ-wp/em/papers/0511/0511018.pdf (2005 prepubication version).] {{Wayback|url=http://129.3.20.41/econ-wp/em/papers/0511/0511018.pdf |date=20080527204129 }} Reply of McCloskey and Ziliak and rejoinder. стрpp. 39–68.</ref> Критички коментари економских публикација у престижним журналима попут -{''[[American Economic Review]]''}- су знатно опали у задњих 40 година. Овај тренд се делом приписује подстицајима журнала да се максимизује број цитација ради остваривања вишег ранга у индексу цитација друштвених наука (-{SSCI}-).<ref name=Whaples2006>{{cite journal | author = Whaples, R. | year = 2006| title = The Costs of Critical Commentary in Economics Journals | journal = Econ Journal Watch | volume = 3 | issue = 2 | url = http://ideas.repec.org/a/ejw/volone/2006275-282.html | accessdate = 10. 6. 2008. | archiveurl = https://web.archive.org/web/20080129025046/http://ideas.repec.org/a/ejw/volone/2006275-282.html | archivedate = 29. 1. 2008.| pages= 275–282}}</ref>
 
У примењеној економији, [[улазно-излазни модел]]и који користе методе [[линеарно програмирање|линеарног програмирања]] се веома често срећу. Велике количине података се обрађују путем рачунарских програма да би се анализирао импакт појединих смерница; [[Minnesota IMPLAN Group|-{IMPLAN}-]] је један од добро познатих примера.
 
[[Експериментална економија]] промовише употребу [[Научна контрола|научно контролисаних]] [[експеримент|експеримената]]. Тиме је умањена дуго приметна дистинкција економије и [[природна наука|природних наука]], омогућавањем извођења директних тестова за оно што је раније прихватано у облику аксиома.<ref>• [Bastable, C.F.] (1925). "experimental methods in economics", ''Palgrave's Dictionary of Economics'', reprinted in ''The New Palgrave: A Dictionary of Economics'' (1987, v. 2. стрpp. 241.
 
• Vernon L. Smith (1987), "experimental methods in economics", ii. ''The New Palgrave: A Dictionary of Economics'', v. 2. стрpp. 241–42.</ref> У неким случајевима је утврђено да аксиоми нису били у потпуности коректни; на пример, [[игра ултиматума]] је показала да људи одбацују неједнаке понуде.
 
У [[бихејвиорална економија|бихејвиоралној економији]], психолог [[Данијел Канеман]] је добио Нобелову награду за економију 2002. године заједно са [[Вернон Смит|Верноном Смитом]] за њихово емпиријско откриће неколико [[когнитивна склоност|когнитивних склоности]] и [[хеуристика]]. Слично емпиријско тестирање се врши у [[неуроекономија|неуроекономији]]. Још један пример је претпоставка уско себичних преференција у моделу којим се тестира за себичне, алтруистичке, и кооперативне преференције.<ref>• Fehr, Ernst, and Urs Fischbacher (2003). "The Nature of Human Altruism", ''Nature'' 425, October 23, [http://homepage.univie.ac.at/Karl.Sigmund/SciAm02.pdf pp. 785–791.]<br /> • Sigmund, Karl, Ernst Fehr, and Martin A. Nowak (2002),"The Economics of Fair Play", ''Scientific American'', 286(1) January</ref> Те технике су подстакле неке ауторе да трврде да је економија „истинска наука“.<ref name=autogenerated1>{{cite journal| last = Lazear| first = Edward P.| title = Economic Imperialism| year = 2000| volume=115| issue=1| jstor = 2586936| journal=Quarterly Journal of Economics| pages= 99–146}}</ref>
Ред 96:
=== Професија ===
{{Main|Економиста}}
Професионализација економије, изражена у виду пораста дипломских програма овог предмета, је била описана као „главни изазов економије од око 1900-тих“.<ref{{>Orley Ashenfelter (2001), "Economics: Overview", The Profession of Economics, ''International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences'', v. 6. стрpp. 4159.}}</ref> Већина већих [[универзитет]]а и многи колеџи имају смер, школу, или департман у којем се [[академско звање|академска звања]] додељују за овај предмет, било да је то у оквиру [[либералне уметности|либералних уметности]], пословних, или професионалних студија.
 
У приватном сектору, професионални економисти су запослени као консултанти, и у индустрији, укључујући [[банкарство]] и [[финансије]]. Економисти такође раде за разне владине департмане и агенције, на пример, за националну [[ризница|ризницу]], [[Централна банка|централну банку]] или [[Списак националних и интернационалних статистичких агенција|статистички биро]].
Ред 125:
* -{McCann, Charles Robert, Jr., 2003. ''The Elgar Dictionary of Economic Quotations'', Edward Elgar. [http://books.google.com/books?id=fFnV_Jg9LJIC&printsec=frontcover&source=gbs_v2_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false Preview].}-
* -{Alfred Bürgin: ''Zur Soziogenese der Politischen Ökonomie. Wirtschaftsgeschichtliche und dogmenhistorische Betrachtungen,'' 2. Aufl., Marburg 1996.}-
* -{Karl Eman Pribram: ''Geschichte des ökonomischen Denkens''. Übersetzung der Originalausgabe ''A History of Economic Reasoning''. Erster und zweiter Band. Suhrkamp Verlag, Frankfurt/M. {{page| year = 1998|isbn=978-3-518-28956-3| pages= }}.}-
* -{Adam Smith, ''An Inquiry into the Nature and Causes of the Wealth of Nations'' (1776).}-
** -{Deutsche Ausgabe: ''Der Wohlstand der Nationen''. {{page| year = 1999|isbn=978-3-423-30149-7| pages= }}.}-
* Joachim Starbatty (ed): ''Klassiker des ökonomischen Denkens: Von Platon bis John Maynard Keynes''. Teil 1 und 2 in einer Gesamtausgabe. Hamburg. {{page| year = 2008|isbn=978-3-937872-92-6| pages= }}.
* -{Абалкин, Леонид Иванович] Собственность, хозяйственный механизм, производительные силы // Экономическая наука современной России. — 2000. — № 5. — pp. 52—53.}-
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Економија”