Економија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м popunjavanje sablona page
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 1:
{{Друге употребе}}
[[Датотека:Frankfurt,_European_Central_Bank_with_Euro-2.jpg|мини|250п|[[Европска централна банка]] у [[Франкфурт на Мајни|Франкфурту]]<ref name="CIA">{{cite web| url = https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2195.html| title = GDP (Official Exchange Rate)| publisher = [[CIA World Factbook]]| accessdate = 202. 6. 2012}}</ref>]]
[[Датотека:NYSE-floor.jpg|мини|250п|Берза у [[Њујорк]]у]]
 
Ред 7:
Предмет изучавања економије је подељен на две главне области: [[микроекономија|микроекономију]] која проучава привредне субјекте ([[домаћинство|домаћинства]] и [[предузеће|предузећа]]) са становишта трошкова производње, и [[макроекономија|макроекономију]] која се бави изучавањем појава и процеса као што су: [[инфлација]], [[незапосленост]], [[индустријска производња]] и економија државе.<ref name="Imperialism">Edward Lazear P. (2000|. "Economic Imperialism", ''Quarterly Journal Economics'', 115(1)|, [http://www.jstor.org/pss/2586936 pp. 99]–146. [http://66.102.1.104/scholar?hl=en&lr=&q=cache:fD0VzttXRUMJ:flash.lakeheadu.ca/~kyu/E5111/Lazear2000.pdf+ Cached copy.] [http://66.102.1.104/scholar?hl=en&lr=&q=cache:lK_6EHxTuCoJ:faculty-gsb.stanford.edu/lazear/personal/PDFs/economic%2520imperialism.pdf+ Pre-publication copy](larger print.)<br />Becker, Gary S. (1976). ''The Economic Approach to Human Behavior''. [http://books.google.com/books?id=iwEOFKSKbMgC&dq=%22The+Economic+Approach+to+Human+Behavior%22+Introduction&lr=&source=gbs_summary_s&cad=0 Links] to arrow-page viewable chapter. University of Chicago Press.</ref>
 
Друге опште поделе економија обухватају су: [[позитивна економија]], која описује „оно што је“, и [[нормативна економија]], која заговара „оно што би требало да буде“; економска теорија и [[примењена економија]]; [[Теорија рационалног избора|рационална]] и [[бихевиорална економија]]; као и подела на [[формална економија]] (која је у већој мери „ортодоксна“ и бави се везом „рационалности-индивидуализма-равнотеже“) и [[јеретичка економија]] (које је „радикалнија“ и бави се везом „институција-историје-друштвене структуре“).<ref>Andrew Caplin and Andrew Schotter, ''The Foundations of Positive and Normative Economics'', Oxford University Press. {{page| year = 2008|isbn=978-0-19-532831-8| pages= }}</ref><ref>Davis, John B. (2006). "Heterodox Economics, the Fragmentation of the Mainstream, and Embedded Individual Analysis", in ''Future Directions in Heterodox Economics''. Ann Arbor: University of Michigan Press.</ref>
 
Рационално коришћење ресурса у производно-услужним делатностима ствара многе производе и услуге.<ref name="MarshallJevons">Alfred Marshall, and Mary Paley Marshall (1879). ''The Economics of Industry'', Macmillan, p. [http://books.google.com/books?id=wFc4yr9xfqAC&printsec=find&pg=PA2#v=onepage&q&f=false 2.]<br />William Stanley Jevons (1879). ''The Theory of Political Economy'', 2nd ed., Macmillan. p. [http://books.google.com/books?id=aYcBAAAAQAAJ&printsec=find&pg=PR14#v=onepage&q&f=false xiv].</ref> У развијеним земљама света пољопривреда ствара 2% домаћег аутпута, индустрија око 30%, а остатак су услуге, које укључују: [[банкарство]], [[транспорт]], забаву и [[култура|културу]], [[комуникација|комуникације]] и [[информација|информације]],<ref>The World Bank (2007). [http://go.worldbank.org/78EK1G87M0 "Economics of Education."]. RetrievedПриступљено October 21, 2007.</ref> [[туризам]] и [[јавне услуге]] ([[Војна одбрана|одбрана]], [[полиција]],<ref>David D. Friedman (2002). [http://www.econlib.org/LIBRARY/Enc/Crime.html "Crime,"] ''The Concise Encyclopedia of Economics.'.' Retrieved October 21, 2007.</ref> [[образовање]] и [[здравље]]). Услуге у овим земљама бележе најбржи раст аутпута и извоза. С друге стране, у неразвијеним земљама света пољопривреда ствара најзначајнији део домаћег аутпута, са највећим бројем становника и са најнижим приходима. Тако услуге у овим земљама бележе веома спор раст аутпута и извоза.
 
''Може се закључити:''
Ред 21:
== Етимологија ==
{{Економија}}
Данашњи назив економске науке који се са енглеског „-{economics}-” у српском језику преводи и као економија и као економика, потиче од грчке речи „оикономикос“ (-{οικονομικός}-). Ова реч је сложеница која повезује грчке речи „номос“ (-{νόμος}-), обичај, закон и „оикос“ (οικος), кућа, и изворно значи: закони управљања домаћинством. Верује се да ју је први пут употребио грчки мислилац [[Ксенофонт|Ксенофон]] (-{Ξενοφῶν}-, 427–355. п. н. е.) који је своју књигу која објашњава како успешно водити пољопривредно домаћинство назвао „Оикономикос“ (-{Oικονομικός}-).<ref name="etymology">{{cite web | last = Harper| first = Douglas | authorlink = | title = Online Etymology Dictionary – Economy | year = 2001| url = http://www.etymonline.com/index.php?term=economy | accessdate = 27. 10. 2007}}</ref>
 
== Историјска генеза развоја економије ==
Ред 69:
 
=== Теорија ===
Формална економска теорија се ослања на -{''a priori''}- квантитативне [[модел (економија)|економске моделе]], који захватају мноштво концепата. Теорија се типично базира на -{''[[ceteris paribus]]''}- претпоставци, што значи на држању константним свих променљивих осим разматране. При креирању теорија, циљ је да се нађу оне које немају повећане информационе захтеве, које производе прецизнија предвиђања, и које су пролиферне у генерисању резултата истраживања у односу на претходне теорије.<ref>Milton Friedman . "Essays in Positive Economics, The Methodology of Positive Economics", ''Essays in Positive Economics'', University of Chicago Press. {{page| year = 1953|id=pages=10}}</ref>
 
У [[микроекономија|микроекономији]], главни концепти су [[понуда и потражња]], [[маргинализам]], [[теорија рационалног избора]], [[опортунитетни трошак]], [[буџетско ограничење|буџетска ограничења]], [[корисност]], и [[теорија фирме]].<ref>Boland, Lawrence A. (1987). "methodology", ''The New Palgrave: A Dictionary of Economics'', v. 3. pp. 455–58.</ref><ref name="Dissension">{{cite journal | last = Frey| first = Bruno S.| last2 = Pommerehne| first2 = Werner W. | last3 = Schneider| first3 = Friedrich| author4= Guy Gilbert. | title = Consensus and Dissension Among Economists: An Empirical Inquiry| journal= American Economic Review| year = 1984| volume=74| issue=5 | url = http://links.jstor.org/sici?sici=0002–8282%28198412%2974%3A5%3C986%3ACADAEA%3E2.0.CO%3B2–E&size=LARGE | pages= 986–994}} -{Accessed on 2007-03-17.}-</ref> Рани [[Макроекономија|макроекономски]] модели су били усредсређени на моделирање односа између агрегатних променљивих, међутим пошто се испоставило да се односи временом мењају макроекономисти, укључујући [[Нови кејнзијанизам|нове кејнзијанисте]], су реформулисали своје моделе у облику [[микрофондација]].<ref name="Dixon2008">Dixon, Huw David (2008). "new Keynesian macroeconomics," ''The New Palgrave Dictionary of Economics'', 2nd Edition. [http://www.dictionaryofeconomics.com/article?id=pde2008_N000166&edition=current&q= Abstract].</ref>
 
Горе поменути микроекономски концепти играју важну улогу у макроекономским моделима&нбсп;– на пример, у [[монетарна теорија|монетарној теорији]], [[квантитативна теорија новца]] предвиђа да повећање [[Новчана маса|новчане масе]] повишава [[инфлација|инфлацију]], и за инфлацију се сматра да је под утицајем [[Теорија рационалних очекивања|рационалних очекивања]]. У [[економија развоја|економији развоја]], спорији раст развијених нација је у неким случајевима био предвиђен због опадајућих маргиналних повраћаја на инвестиције и капитал, и та појава је уочена у случају [[четири азијска тигра]]. У неким случајевима економска хипотеза је само ''[[квалитативна економија|квалитативна]]'', а не ''квантитативна''.<ref>Quirk, James (1987). "qualitative economics", ''The New Palgrave: A Dictionary of Economics'', v. 4. pp. 1–3.</ref>
 
Презентације економских разматрања често користе дводимензионалне графиконе за илустровање теоријских релација. На вишем нивоу уопштености, [[Паул Самуелсон|Пол Самјуелсонова]] расправа ''[[Фондације економске анализе]]'' (1947) је користила математичке методе за представљање теорија, посебно ради максимизовања бихевиоралних односа агенаса који досежу равнотежу. Књига има фокус на испитивању класе изјава званих ''операционо смислене теореме'' у економији, што су [[теорем]]е које могу да буду оповргнуте емпиричким подацима.<ref name="Foundations">{{Cite book| title = Foundations of Economic Analysis, Enlarged Edition| last =Samuelson| first=Paul A.| authorlink= | origyear=1947| year = 1983| publisher=Harvard University Press| location=Boston|isbn=978-0-674-31301-9| pages= | pages= 4}}</ref>
 
=== Емпиријска истраживања ===
{{Main|Економетрија|Експериментална економија}}
 
Економске теорије се фреквентно [[Емпиријска евиденција|емпириски]] тестирају, углавном путем [[економетрија|економетрије]] користећи [[економски подаци|економске податке]].<ref>Hashem, M. Pesaren . "econometrics", The New Palgrave: A Dictionary of Economics, v. 2. </ref> Контролисани експерименти који су уобичајени у [[физичка наука|физичким наукама]] су тешко изводиви и ретко се срећу у економији.<ref>Probability, econometrics and truth: the methodology of econometrics By Hugo A. Keuzenkamp Published by Cambridge University Press. {{page| year = 1987|isbn=978-0-521-55359-9|pages=8}}. ISBN {{page|year=|isbn=978-0-521-55359-9-312|pages=}} pages. {{page| year = 2000|id=pages=13}}: "...in economics, controlled experiments are rare and reproducible controlled experiments even more so..."</ref> Уместо тога широке групе података се [[обзервациона студија|обзервационо студирају]]; овај тип тестирања се типично сматра мање ригорозним од контролисаних експеримената, и закључци су типично у већој мери оквирни. Међутим, поље [[експериментална економија|експерименталне економије]] је у порасту, и у све већој мери се користе [[природни експеримент]]и.
 
[[Статистика|Статистички методи]], као што је [[регресиона анализа]], се често користе. Практичари користе такве методе за процене величине, економског значаја, и [[статистички значај|статистичког значаја]] („јачине сигнала“) хипотетизованих релација и за подешавање нивоа буке других променљивих. Таквим средствима, хипотезе могу да буду прихваћене, мада до тога долази у пробабилистичном смислу, уместо извесности. Прихватање је зависно од [[кривотворење|оповргавајућих]] хипотеза тестовима преживљавања. Употреба широко прихваћених метода не производи увек коначне закључке, нити чак консензус по датом питању, имајући у виду различите тестове, [[сет података|сетове података]], и претходна веровања.
 
Критике базиране на професионалним стандардима и [[Репликација (статистика)|нерепликабилности]] резултата служе као додатне провере против предрасуда, грешака, и прекомерне генерализације,<ref name="Dissension"/><ref>Blaug, Mark (2007). "The Social Sciences: Economics" ( Methods of inference and Testing theories), ''The New Encyclopædia Britannica'', v. 27. pp. 347.</ref> мада је највећи део економских истраживања обележен као нерепликабилан, и престижни журнали су оптуживани да не омогућавају репликацију путем давања приступа коду и подацима.<ref name=McCullough2007>{{cite journal | author = McCullough, B.D. | year = 2007| title = Got Replicability? The Journal of Money, Banking and Credit Archive| journal = Econ Journal Watch | volume = 4 | issue = 3 | url = http://www.econjournalwatch.org/pdf/McCulloughAbstractSeptember2007.pdf | accessdate = 707. 6. 2008.| format = PDF| pages= 326–337}}</ref> Попут корошћења теорија, употребе статистичких тестова су отворене за критичку анализу.<ref>• Kennedy, Peter (2003). ''A Guide to Econometrics'', 5th ed., "21.2 The Ten Commandments of Applied Econometrics". pp. 390–96 [http://books.google.com/books?hl=en&lr=&id=B8I5SP69e4kC&oi=fnd&pg=PR11&ots=w8xiZdkYWb&sig=_YKfXmJbK4-F3H4zsMl8N-U5BGo#PRA1-PA390,M1 (excerpts).]<br /> • McCloskey, Deirdre N. and Stephen T. Ziliak (1996). "The Standard Error of Regressions", ''Journal of Economic Literature'', 34(1), pp. [http://www.deirdremccloskey.com/docs/pdf/Article_189.pdf 97–114.]<br /> • Hoover, Kevin D., and Mark V. Siegler (2008). "Sound and Fury: McCloskey and Significance Testing in Economics", ''Journal of Economic Methodology'', 15(1). pp. 1–37 [http://129.3.20.41/econ-wp/em/papers/0511/0511018.pdf (2005 prepubication version).] {{Wayback|url=http://129.3.20.41/econ-wp/em/papers/0511/0511018.pdf |date=20080527204129 }} Reply of McCloskey and Ziliak and rejoinder. pp. 39–68.</ref> Критички коментари економских публикација у престижним журналима попут -{''[[American Economic Review]]''}- су знатно опали у задњих 40 година. Овај тренд се делом приписује подстицајима журнала да се максимизује број цитација ради остваривања вишег ранга у индексу цитација друштвених наука (-{SSCI}-).<ref name=Whaples2006>{{cite journal | author = Whaples, R. | year = 2006| title = The Costs of Critical Commentary in Economics Journals | journal = Econ Journal Watch | volume = 3 | issue = 2 | url = http://ideas.repec.org/a/ejw/volone/2006275-282.html | accessdate = 10. 606. 2008. | archiveurl = https://web.archive.org/web/20080129025046/http://ideas.repec.org/a/ejw/volone/2006275-282.html | archivedate = 29. 101. 2008.| pages= 275–282}}</ref>
 
У примењеној економији, [[улазно-излазни модел]]и који користе методе [[линеарно програмирање|линеарног програмирања]] се веома често срећу. Велике количине података се обрађују путем рачунарских програма да би се анализирао импакт појединих смерница; [[Minnesota IMPLAN Group|-{IMPLAN}-]] је један од добро познатих примера.
Ред 92:
• Vernon L. Smith (1987), "experimental methods in economics", ii. ''The New Palgrave: A Dictionary of Economics'', v. 2. pp. 241–42.</ref> У неким случајевима је утврђено да аксиоми нису били у потпуности коректни; на пример, [[игра ултиматума]] је показала да људи одбацују неједнаке понуде.
 
У [[бихејвиорална економија|бихејвиоралној економији]], психолог [[Данијел Канеман]] је добио Нобелову награду за економију 2002. године заједно са [[Вернон Смит|Верноном Смитом]] за њихово емпиријско откриће неколико [[когнитивна склоност|когнитивних склоности]] и [[хеуристика]]. Слично емпиријско тестирање се врши у [[неуроекономија|неуроекономији]]. Још један пример је претпоставка уско себичних преференција у моделу којим се тестира за себичне, алтруистичке, и кооперативне преференције.<ref>• Fehr, Ernst, and Urs Fischbacher (2003). "The Nature of Human Altruism", ''Nature'' 425, October 23, [http://homepage.univie.ac.at/Karl.Sigmund/SciAm02.pdf pp. 785–791.]<br /> • Sigmund, Karl, Ernst Fehr, and Martin A. Nowak (2002),"The Economics of Fair Play", ''Scientific American'', 286(1) January</ref> Те технике су подстакле неке ауторе да трврде да је економија „истинска наука“.<ref name=autogenerated1>{{cite journal| last = Lazear| first = Edward P.| title = Economic Imperialism| year = 2000| volume=115| issue=1| jstor = 2586936| journal=Quarterly Journal of Economics| pages= 99–146}}</ref>
 
=== Професија ===
{{Main|Економиста}}
Професионализација економије, изражена у виду пораста дипломских програма овог предмета, је била описана као „главни изазов економије од око 1900-тих“их“.<ref{{>Orley Ashenfelter (2001), "Economics: Overview", The Profession of Economics, ''International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences'', v. 6. pp. 4159.}}</ref> Већина већих [[универзитет]]а и многи колеџи имају смер, школу, или департман у којем се [[академско звање|академска звања]] додељују за овај предмет, било да је то у оквиру [[либералне уметности|либералних уметности]], пословних, или професионалних студија.
 
У приватном сектору, професионални економисти су запослени као консултанти, и у индустрији, укључујући [[банкарство]] и [[финансије]]. Економисти такође раде за разне владине департмане и агенције, на пример, за националну [[ризница|ризницу]], [[Централна банка|централну банку]] или [[Списак националних и интернационалних статистичких агенција|статистички биро]].
Ред 122:
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book |ref=harv| title = Foundations of Economic Analysis, Enlarged Edition| last =Samuelson| first=Paul A.| authorlink= | origyear=1947| year = 1983| publisher=Harvard University Press| location=Boston|isbn=978-0-674-31301-9| pages= | pages= 4}}
* -{McCann, Charles Robert, Jr., 2003. ''The Elgar Dictionary of Economic Quotations'', Edward Elgar. [http://books.google.com/books?id=fFnV_Jg9LJIC&printsec=frontcover&source=gbs_v2_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false Preview].}-
* -{Alfred Bürgin: ''Zur Soziogenese der Politischen Ökonomie. Wirtschaftsgeschichtliche und dogmenhistorische Betrachtungen,'' 2. Aufl., Marburg 1996.}-
* Karl Eman Pribram: ''Geschichte des ökonomischen Denkens''. Übersetzung der Originalausgabe ''A History of Economic Reasoning''. Erster und zweiter Band. Suhrkamp Verlag, Frankfurt/M. {{page| year = 1998|isbn=978-3-518-28956-3| pages= }}.
* -{Adam Smith, ''An Inquiry into the Nature and Causes of the Wealth of Nations'' (1776).}-
** Deutsche Ausgabe: ''Der Wohlstand der Nationen''. {{page| year = 1999|isbn=978-3-423-30149-7| pages= }}.
* Joachim Starbatty (ed): ''Klassiker des ökonomischen Denkens: Von Platon bis John Maynard Keynes''. Teil 1 und 2 in einer Gesamtausgabe. Hamburg. {{page| year = 2008|isbn=978-3-937872-92-6| pages= }}.
* -{Абалкин, Леонид Иванович] Собственность, хозяйственный механизм, производительные силы // Экономическая наука современной России. — 2000. — № 5. — pp. 52—53.}-
* -{Ананьин О. Экономическая наука: как это делается и что получается? // [http://elibrary.ru/title_about.asp?id=7715 Вопросы экономики]. — 2004. № 3. — pp. 149—153.}-
Ред 141:
* -{Робинсон Дж. Экономическая теория несовершенной конкуренции. — М.: Прогресс, 1986. — 472 с.}-
* -{Румянцева, Елена Евгеньевна, Новая экономическая энциклопедия. 3-е изд. — М.: ИНФРА-М, 2008. — 824 с.}-
* {{Cite book |ref=harv| author = Самуэльсон, Пол Энтони | last2 = Нордхаус| first2 = Вильям| title = Экономика | issue = 18-е изд | location = М. | publisher = Вильямс | year = 2006|isbn=978-0-07-287205-7| pages= 1360}}
* -{Современная экономика. — Ростов н/Д: Изд-во «Феникс», 1996. — 608 с.}-
* -{Ходжсон Дж. Привычки, правила и экономическое поведение // Вопросы экономики. — 2000. — № 1. — pp. 39-55.}-