Економија — разлика између измена

[[Датотека:Frankfurt,_European_Central_Bank_with_Euro-2.jpg|мини|250п|[[Европска централна банка]] у [[Франкфурт на Мајни|Франкфурту]]<ref name="CIA">{{cite web| url = https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2195.html| title = GDP (Official Exchange Rate)| publisher = [[CIA World Factbook]]| accessdate = 202. 6. 2012}}</ref>]]

Друге опште поделе економија обухватају су: [[позитивна економија]], која описује „оно што је“, и [[нормативна економија]], која заговара „оно што би требало да буде“; економска теорија и [[примењена економија]]; [[Теорија рационалног избора|рационална]] и [[бихевиорална економија]]; као и подела на [[формална економија]] (која је у већој мери „ортодоксна“ и бави се везом „рационалности-индивидуализма-равнотеже“) и [[јеретичка економија]] (које је „радикалнија“ и бави се везом „институција-историје-друштвене структуре“).<ref>Andrew Caplin and Andrew Schotter, ''The Foundations of Positive and Normative Economics'', Oxford University Press. {{page| year = 2008|isbn=978-0-19-532831-8| pages= }}</ref><ref>Davis, John B. (2006). "Heterodox Economics, the Fragmentation of the Mainstream, and Embedded Individual Analysis", in ''Future Directions in Heterodox Economics''. Ann Arbor: University of Michigan Press.</ref>

Рационално коришћење ресурса у производно-услужним делатностима ствара многе производе и услуге.<ref name="MarshallJevons">Alfred Marshall, and Mary Paley Marshall (1879). ''The Economics of Industry'', Macmillan, p. [http://books.google.com/books?id=wFc4yr9xfqAC&printsec=find&pg=PA2#v=onepage&q&f=false 2.]<br />William Stanley Jevons (1879). ''The Theory of Political Economy'', 2nd ed., Macmillan. p. [http://books.google.com/books?id=aYcBAAAAQAAJ&printsec=find&pg=PR14#v=onepage&q&f=false xiv].</ref> У развијеним земљама света пољопривреда ствара 2% домаћег аутпута, индустрија око 30%, а остатак су услуге, које укључују: [[банкарство]], [[транспорт]], забаву и [[култура|културу]], [[комуникација|комуникације]] и [[информација|информације]],<ref>The World Bank (2007). [http://go.worldbank.org/78EK1G87M0 "Economics of Education."]. RetrievedПриступљено October 21, 2007.</ref> [[туризам]] и [[јавне услуге]] ([[Војна одбрана|одбрана]], [[полиција]],<ref>David D. Friedman (2002). [http://www.econlib.org/LIBRARY/Enc/Crime.html "Crime,"] ''The Concise Encyclopedia of Economics.'.' Retrieved October 21, 2007.</ref> [[образовање]] и [[здравље]]). Услуге у овим земљама бележе најбржи раст аутпута и извоза. С друге стране, у неразвијеним земљама света пољопривреда ствара најзначајнији део домаћег аутпута, са највећим бројем становника и са најнижим приходима. Тако услуге у овим земљама бележе веома спор раст аутпута и извоза.

Данашњи назив економске науке који се са енглеског „-{economics}-” у српском језику преводи и као економија и као економика, потиче од грчке речи „оикономикос“ (-{οικονομικός}-). Ова реч је сложеница која повезује грчке речи „номос“ (-{νόμος}-), обичај, закон и „оикос“ (οικος), кућа, и изворно значи: закони управљања домаћинством. Верује се да ју је први пут употребио грчки мислилац [[Ксенофонт|Ксенофон]] (-{Ξενοφῶν}-, 427–355. п. н. е.) који је своју књигу која објашњава како успешно водити пољопривредно домаћинство назвао „Оикономикос“ (-{Oικονομικός}-).<ref name="etymology">{{cite web | last = Harper| first = Douglas | authorlink = | title = Online Etymology Dictionary – Economy | year = 2001| url = http://www.etymonline.com/index.php?term=economy | accessdate = 27. 10. 2007}}</ref>

Формална економска теорија се ослања на -{''a priori''}- квантитативне [[модел (економија)|економске моделе]], који захватају мноштво концепата. Теорија се типично базира на -{''[[ceteris paribus]]''}- претпоставци, што значи на држању константним свих променљивих осим разматране. При креирању теорија, циљ је да се нађу оне које немају повећане информационе захтеве, које производе прецизнија предвиђања, и које су пролиферне у генерисању резултата истраживања у односу на претходне теорије.<ref>Milton Friedman . "Essays in Positive Economics, The Methodology of Positive Economics", ''Essays in Positive Economics'', University of Chicago Press. {{page| year = 1953|id=pages=10}}</ref>

У [[микроекономија|микроекономији]], главни концепти су [[понуда и потражња]], [[маргинализам]], [[теорија рационалног избора]], [[опортунитетни трошак]], [[буџетско ограничење|буџетска ограничења]], [[корисност]], и [[теорија фирме]].<ref>Boland, Lawrence A. (1987). "methodology", ''The New Palgrave: A Dictionary of Economics'', v. 3. pp. 455–58.</ref><ref name="Dissension">{{cite journal | last = Frey| first = Bruno S.| last2 = Pommerehne| first2 = Werner W. | last3 = Schneider| first3 = Friedrich| author4= Guy Gilbert. | title = Consensus and Dissension Among Economists: An Empirical Inquiry| journal= American Economic Review| year = 1984| volume=74| issue=5 | url = http://links.jstor.org/sici?sici=0002–8282%28198412%2974%3A5%3C986%3ACADAEA%3E2.0.CO%3B2–E&size=LARGE | pages= 986–994}} -{Accessed on 2007-03-17.}-</ref> Рани [[Макроекономија|макроекономски]] модели су били усредсређени на моделирање односа између агрегатних променљивих, међутим пошто се испоставило да се односи временом мењају макроекономисти, укључујући [[Нови кејнзијанизам|нове кејнзијанисте]], су реформулисали своје моделе у облику [[микрофондација]].<ref name="Dixon2008">Dixon, Huw David (2008). "new Keynesian macroeconomics," ''The New Palgrave Dictionary of Economics'', 2nd Edition. [http://www.dictionaryofeconomics.com/article?id=pde2008_N000166&edition=current&q= Abstract].</ref>

Презентације економских разматрања често користе дводимензионалне графиконе за илустровање теоријских релација. На вишем нивоу уопштености, [[Паул Самуелсон|Пол Самјуелсонова]] расправа ''[[Фондације економске анализе]]'' (1947) је користила математичке методе за представљање теорија, посебно ради максимизовања бихевиоралних односа агенаса који досежу равнотежу. Књига има фокус на испитивању класе изјава званих ''операционо смислене теореме'' у економији, што су [[теорем]]е које могу да буду оповргнуте емпиричким подацима.<ref name="Foundations">{{Cite book| title = Foundations of Economic Analysis, Enlarged Edition| last =Samuelson| first=Paul A.| authorlink= | origyear=1947| year = 1983| publisher=Harvard University Press| location=Boston|isbn=978-0-674-31301-9| pages= | pages= 4}}</ref>

Економске теорије се фреквентно [[Емпиријска евиденција|емпириски]] тестирају, углавном путем [[економетрија|економетрије]] користећи [[економски подаци|економске податке]].<ref>Hashem, M. Pesaren . "econometrics", The New Palgrave: A Dictionary of Economics, v. 2. </ref> Контролисани експерименти који су уобичајени у [[физичка наука|физичким наукама]] су тешко изводиви и ретко се срећу у економији.<ref>Probability, econometrics and truth: the methodology of econometrics By Hugo A. Keuzenkamp Published by Cambridge University Press. {{page| year = 1987|isbn=978-0-521-55359-9|pages=8}}. ISBN {{page|year=|isbn=978-0-521-55359-9-312|pages=}} pages. {{page| year = 2000|id=pages=13}}: "...in economics, controlled experiments are rare and reproducible controlled experiments even more so..."</ref> Уместо тога широке групе података се [[обзервациона студија|обзервационо студирају]]; овај тип тестирања се типично сматра мање ригорозним од контролисаних експеримената, и закључци су типично у већој мери оквирни. Међутим, поље [[експериментална економија|експерименталне економије]] је у порасту, и у све већој мери се користе [[природни експеримент]]и.

Критике базиране на професионалним стандардима и [[Репликација (статистика)|нерепликабилности]] резултата служе као додатне провере против предрасуда, грешака, и прекомерне генерализације,<ref name="Dissension"/><ref>Blaug, Mark (2007). "The Social Sciences: Economics" ( Methods of inference and Testing theories), ''The New Encyclopædia Britannica'', v. 27. pp. 347.</ref> мада је највећи део економских истраживања обележен као нерепликабилан, и престижни журнали су оптуживани да не омогућавају репликацију путем давања приступа коду и подацима.<ref name=McCullough2007>{{cite journal | author = McCullough, B.D. | year = 2007| title = Got Replicability? The Journal of Money, Banking and Credit Archive| journal = Econ Journal Watch | volume = 4 | issue = 3 | url = http://www.econjournalwatch.org/pdf/McCulloughAbstractSeptember2007.pdf | accessdate = 707. 6. 2008.| format = PDF| pages= 326–337}}</ref> Попут корошћења теорија, употребе статистичких тестова су отворене за критичку анализу.<ref>• Kennedy, Peter (2003). ''A Guide to Econometrics'', 5th ed., "21.2 The Ten Commandments of Applied Econometrics". pp. 390–96 [http://books.google.com/books?hl=en&lr=&id=B8I5SP69e4kC&oi=fnd&pg=PR11&ots=w8xiZdkYWb&sig=_YKfXmJbK4-F3H4zsMl8N-U5BGo#PRA1-PA390,M1 (excerpts).]<br /> • McCloskey, Deirdre N. and Stephen T. Ziliak (1996). "The Standard Error of Regressions", ''Journal of Economic Literature'', 34(1), pp. [http://www.deirdremccloskey.com/docs/pdf/Article_189.pdf 97–114.]<br /> • Hoover, Kevin D., and Mark V. Siegler (2008). "Sound and Fury: McCloskey and Significance Testing in Economics", ''Journal of Economic Methodology'', 15(1). pp. 1–37 [http://129.3.20.41/econ-wp/em/papers/0511/0511018.pdf (2005 prepubication version).] {{Wayback|url=http://129.3.20.41/econ-wp/em/papers/0511/0511018.pdf |date=20080527204129 }} Reply of McCloskey and Ziliak and rejoinder. pp. 39–68.</ref> Критички коментари економских публикација у престижним журналима попут -{''[[American Economic Review]]''}- су знатно опали у задњих 40 година. Овај тренд се делом приписује подстицајима журнала да се максимизује број цитација ради остваривања вишег ранга у индексу цитација друштвених наука (-{SSCI}-).<ref name=Whaples2006>{{cite journal | author = Whaples, R. | year = 2006| title = The Costs of Critical Commentary in Economics Journals | journal = Econ Journal Watch | volume = 3 | issue = 2 | url = http://ideas.repec.org/a/ejw/volone/2006275-282.html | accessdate = 10. 606. 2008. | archiveurl = https://web.archive.org/web/20080129025046/http://ideas.repec.org/a/ejw/volone/2006275-282.html | archivedate = 29. 101. 2008.| pages= 275–282}}</ref>

У [[бихејвиорална економија|бихејвиоралној економији]], психолог [[Данијел Канеман]] је добио Нобелову награду за економију 2002. године заједно са [[Вернон Смит|Верноном Смитом]] за њихово емпиријско откриће неколико [[когнитивна склоност|когнитивних склоности]] и [[хеуристика]]. Слично емпиријско тестирање се врши у [[неуроекономија|неуроекономији]]. Још један пример је претпоставка уско себичних преференција у моделу којим се тестира за себичне, алтруистичке, и кооперативне преференције.<ref>• Fehr, Ernst, and Urs Fischbacher (2003). "The Nature of Human Altruism", ''Nature'' 425, October 23, [http://homepage.univie.ac.at/Karl.Sigmund/SciAm02.pdf pp. 785–791.]<br /> • Sigmund, Karl, Ernst Fehr, and Martin A. Nowak (2002),"The Economics of Fair Play", ''Scientific American'', 286(1) January</ref> Те технике су подстакле неке ауторе да трврде да је економија „истинска наука“.<ref name=autogenerated1>{{cite journal| last = Lazear| first = Edward P.| title = Economic Imperialism| year = 2000| volume=115| issue=1| jstor = 2586936| journal=Quarterly Journal of Economics| pages= 99–146}}</ref>

Професионализација економије, изражена у виду пораста дипломских програма овог предмета, је била описана као „главни изазов економије од око 1900-тих“их“.<ref{{>Orley Ashenfelter (2001), "Economics: Overview", The Profession of Economics, ''International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences'', v. 6. pp. 4159.}}</ref> Већина већих [[универзитет]]а и многи колеџи имају смер, школу, или департман у којем се [[академско звање|академска звања]] додељују за овај предмет, било да је то у оквиру [[либералне уметности|либералних уметности]], пословних, или професионалних студија.

* {{Cite book |ref=harv| title = Foundations of Economic Analysis, Enlarged Edition| last =Samuelson| first=Paul A.| authorlink= | origyear=1947| year = 1983| publisher=Harvard University Press| location=Boston|isbn=978-0-674-31301-9| pages= | pages= 4}}

* Karl Eman Pribram: ''Geschichte des ökonomischen Denkens''. Übersetzung der Originalausgabe ''A History of Economic Reasoning''. Erster und zweiter Band. Suhrkamp Verlag, Frankfurt/M. {{page| year = 1998|isbn=978-3-518-28956-3| pages= }}.

** Deutsche Ausgabe: ''Der Wohlstand der Nationen''. {{page| year = 1999|isbn=978-3-423-30149-7| pages= }}.

* Joachim Starbatty (ed): ''Klassiker des ökonomischen Denkens: Von Platon bis John Maynard Keynes''. Teil 1 und 2 in einer Gesamtausgabe. Hamburg. {{page| year = 2008|isbn=978-3-937872-92-6| pages= }}.

* {{Cite book |ref=harv| author = Самуэльсон, Пол Энтони | last2 = Нордхаус| first2 = Вильям| title = Экономика | issue = 18-е изд | location = М. | publisher = Вильямс | year = 2006|isbn=978-0-07-287205-7| pages= 1360}}