Економија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м popunjavanje sablona page |
м Разне исправке |
||
Ред 1:
{{Друге употребе}}
[[Датотека:Frankfurt,_European_Central_Bank_with_Euro-2.jpg|мини|250п|[[Европска централна банка]] у [[Франкфурт на Мајни|Франкфурту]]<ref name="CIA">{{cite web|
[[Датотека:NYSE-floor.jpg|мини|250п|Берза у [[Њујорк]]у]]
Ред 7:
Предмет изучавања економије је подељен на две главне области: [[микроекономија|микроекономију]] која проучава привредне субјекте ([[домаћинство|домаћинства]] и [[предузеће|предузећа]]) са становишта трошкова производње, и [[макроекономија|макроекономију]] која се бави изучавањем појава и процеса као што су: [[инфлација]], [[незапосленост]], [[индустријска производња]] и економија државе.<ref name="Imperialism">Edward Lazear P. (2000|. "Economic Imperialism", ''Quarterly Journal Economics'', 115(1)|, [http://www.jstor.org/pss/2586936 pp. 99]–146. [http://66.102.1.104/scholar?hl=en&lr=&q=cache:fD0VzttXRUMJ:flash.lakeheadu.ca/~kyu/E5111/Lazear2000.pdf+ Cached copy.] [http://66.102.1.104/scholar?hl=en&lr=&q=cache:lK_6EHxTuCoJ:faculty-gsb.stanford.edu/lazear/personal/PDFs/economic%2520imperialism.pdf+ Pre-publication copy](larger print.)<br />Becker, Gary S. (1976). ''The Economic Approach to Human Behavior''. [http://books.google.com/books?id=iwEOFKSKbMgC&dq=%22The+Economic+Approach+to+Human+Behavior%22+Introduction&lr=&source=gbs_summary_s&cad=0 Links] to arrow-page viewable chapter. University of Chicago Press.</ref>
Друге опште поделе економија обухватају су: [[позитивна економија]], која описује „оно што је“, и [[нормативна економија]], која заговара „оно што би требало да буде“; економска теорија и [[примењена економија]]; [[Теорија рационалног избора|рационална]] и [[бихевиорална економија]]; као и подела на [[формална економија]] (која је у већој мери „ортодоксна“ и бави се везом „рационалности-индивидуализма-равнотеже“) и [[јеретичка економија]] (које је „радикалнија“ и бави се везом „институција-историје-друштвене структуре“).<ref>Andrew Caplin and Andrew Schotter, ''The Foundations of Positive and Normative Economics'', Oxford University Press. {{page|
Рационално коришћење ресурса у производно-услужним делатностима ствара многе производе и услуге.<ref name="MarshallJevons">Alfred Marshall, and Mary Paley Marshall (1879). ''The Economics of Industry'', Macmillan, p. [http://books.google.com/books?id=wFc4yr9xfqAC&printsec=find&pg=PA2#v=onepage&q&f=false 2.]<br />William Stanley Jevons (1879). ''The Theory of Political Economy'', 2nd ed., Macmillan. p. [http://books.google.com/books?id=aYcBAAAAQAAJ&printsec=find&pg=PR14#v=onepage&q&f=false xiv].</ref> У развијеним земљама света пољопривреда ствара 2% домаћег аутпута, индустрија око 30%, а остатак су услуге, које укључују: [[банкарство]], [[транспорт]], забаву и [[култура|културу]], [[комуникација|комуникације]] и [[информација|информације]],<ref>The World Bank (2007). [http://go.worldbank.org/78EK1G87M0 "Economics of Education."].
''Може се закључити:''
Ред 21:
== Етимологија ==
{{Економија}}
Данашњи назив економске науке који се са енглеског „-{economics}-” у српском језику преводи и као економија и као економика, потиче од грчке речи „оикономикос“ (-{οικονομικός}-). Ова реч је сложеница која повезује грчке речи „номос“ (-{νόμος}-), обичај, закон и „оикос“ (οικος), кућа, и изворно значи: закони управљања домаћинством. Верује се да ју је први пут употребио грчки мислилац [[Ксенофонт|Ксенофон]] (-{Ξενοφῶν}-, 427–355. п. н. е.) који је своју књигу која објашњава како успешно водити пољопривредно домаћинство назвао „Оикономикос“ (-{Oικονομικός}-).<ref name="etymology">{{cite web
== Историјска генеза развоја економије ==
Ред 69:
=== Теорија ===
Формална економска теорија се ослања на -{''a priori''}- квантитативне [[модел (економија)|економске моделе]], који захватају мноштво концепата. Теорија се типично базира на -{''[[ceteris paribus]]''}- претпоставци, што значи на држању константним свих променљивих осим разматране. При креирању теорија, циљ је да се нађу оне које немају повећане информационе захтеве, које производе прецизнија предвиђања, и које су пролиферне у генерисању резултата истраживања у односу на претходне теорије.<ref>Milton Friedman . "Essays in Positive Economics, The Methodology of Positive Economics", ''Essays in Positive Economics'', University of Chicago Press. {{page|
У [[микроекономија|микроекономији]], главни концепти су [[понуда и потражња]], [[маргинализам]], [[теорија рационалног избора]], [[опортунитетни трошак]], [[буџетско ограничење|буџетска ограничења]], [[корисност]], и [[теорија фирме]].<ref>Boland, Lawrence A. (1987). "methodology", ''The New Palgrave: A Dictionary of Economics'', v. 3. pp. 455–58.</ref><ref name="Dissension">{{cite journal
Горе поменути микроекономски концепти играју важну улогу у макроекономским моделима&нбсп;– на пример, у [[монетарна теорија|монетарној теорији]], [[квантитативна теорија новца]] предвиђа да повећање [[Новчана маса|новчане масе]] повишава [[инфлација|инфлацију]], и за инфлацију се сматра да је под утицајем [[Теорија рационалних очекивања|рационалних очекивања]]. У [[економија развоја|економији развоја]], спорији раст развијених нација је у неким случајевима био предвиђен због опадајућих маргиналних повраћаја на инвестиције и капитал, и та појава је уочена у случају [[четири азијска тигра]]. У неким случајевима економска хипотеза је само ''[[квалитативна економија|квалитативна]]'', а не ''квантитативна''.<ref>Quirk, James (1987). "qualitative economics", ''The New Palgrave: A Dictionary of Economics'', v. 4. pp. 1–3.</ref>
Презентације економских разматрања често користе дводимензионалне графиконе за илустровање теоријских релација. На вишем нивоу уопштености, [[Паул Самуелсон|Пол Самјуелсонова]] расправа ''[[Фондације економске анализе]]'' (1947) је користила математичке методе за представљање теорија, посебно ради максимизовања бихевиоралних односа агенаса који досежу равнотежу. Књига има фокус на испитивању класе изјава званих ''операционо смислене теореме'' у економији, што су [[теорем]]е које могу да буду оповргнуте емпиричким подацима.<ref name="Foundations">{{Cite book|
=== Емпиријска истраживања ===
{{Main|Економетрија|Експериментална економија}}
Економске теорије се фреквентно [[Емпиријска евиденција|емпириски]] тестирају, углавном путем [[економетрија|економетрије]] користећи [[економски подаци|економске податке]].<ref>Hashem, M. Pesaren . "econometrics", The New Palgrave: A Dictionary of Economics, v. 2. </ref> Контролисани експерименти који су уобичајени у [[физичка наука|физичким наукама]] су тешко изводиви и ретко се срећу у економији.<ref>Probability, econometrics and truth: the methodology of econometrics By Hugo A. Keuzenkamp Published by Cambridge University Press. {{page|
[[Статистика|Статистички методи]], као што је [[регресиона анализа]], се често користе. Практичари користе такве методе за процене величине, економског значаја, и [[статистички значај|статистичког значаја]] („јачине сигнала“) хипотетизованих релација и за подешавање нивоа буке других променљивих. Таквим средствима, хипотезе могу да буду прихваћене, мада до тога долази у пробабилистичном смислу, уместо извесности. Прихватање је зависно од [[кривотворење|оповргавајућих]] хипотеза тестовима преживљавања. Употреба широко прихваћених метода не производи увек коначне закључке, нити чак консензус по датом питању, имајући у виду различите тестове, [[сет података|сетове података]], и претходна веровања.
Критике базиране на професионалним стандардима и [[Репликација (статистика)|нерепликабилности]] резултата служе као додатне провере против предрасуда, грешака, и прекомерне генерализације,<ref name="Dissension"/><ref>Blaug, Mark (2007). "The Social Sciences: Economics" ( Methods of inference and Testing theories), ''The New Encyclopædia Britannica'', v. 27. pp. 347.</ref> мада је највећи део економских истраживања обележен као нерепликабилан, и престижни журнали су оптуживани да не омогућавају репликацију путем давања приступа коду и подацима.<ref name=McCullough2007>{{cite journal
У примењеној економији, [[улазно-излазни модел]]и који користе методе [[линеарно програмирање|линеарног програмирања]] се веома често срећу. Велике количине података се обрађују путем рачунарских програма да би се анализирао импакт појединих смерница; [[Minnesota IMPLAN Group|-{IMPLAN}-]] је један од добро познатих примера.
Ред 92:
• Vernon L. Smith (1987), "experimental methods in economics", ii. ''The New Palgrave: A Dictionary of Economics'', v. 2. pp. 241–42.</ref> У неким случајевима је утврђено да аксиоми нису били у потпуности коректни; на пример, [[игра ултиматума]] је показала да људи одбацују неједнаке понуде.
У [[бихејвиорална економија|бихејвиоралној економији]], психолог [[Данијел Канеман]] је добио Нобелову награду за економију 2002. године заједно са [[Вернон Смит|Верноном Смитом]] за њихово емпиријско откриће неколико [[когнитивна склоност|когнитивних склоности]] и [[хеуристика]]. Слично емпиријско тестирање се врши у [[неуроекономија|неуроекономији]]. Још један пример је претпоставка уско себичних преференција у моделу којим се тестира за себичне, алтруистичке, и кооперативне преференције.<ref>• Fehr, Ernst, and Urs Fischbacher (2003). "The Nature of Human Altruism", ''Nature'' 425, October 23, [http://homepage.univie.ac.at/Karl.Sigmund/SciAm02.pdf pp. 785–791.]<br /> • Sigmund, Karl, Ernst Fehr, and Martin A. Nowak (2002),"The Economics of Fair Play", ''Scientific American'', 286(1) January</ref> Те технике су подстакле неке ауторе да трврде да је економија „истинска наука“.<ref name=autogenerated1>{{cite journal|
=== Професија ===
{{Main|Економиста}}
Професионализација економије, изражена у виду пораста дипломских програма овог предмета, је била описана као „главни изазов економије од око 1900-
У приватном сектору, професионални економисти су запослени као консултанти, и у индустрији, укључујући [[банкарство]] и [[финансије]]. Економисти такође раде за разне владине департмане и агенције, на пример, за националну [[ризница|ризницу]], [[Централна банка|централну банку]] или [[Списак националних и интернационалних статистичких агенција|статистички биро]].
Ред 122:
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book
* -{McCann, Charles Robert, Jr., 2003. ''The Elgar Dictionary of Economic Quotations'', Edward Elgar. [http://books.google.com/books?id=fFnV_Jg9LJIC&printsec=frontcover&source=gbs_v2_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false Preview].}-
* -{Alfred Bürgin: ''Zur Soziogenese der Politischen Ökonomie. Wirtschaftsgeschichtliche und dogmenhistorische Betrachtungen,'' 2. Aufl., Marburg 1996.}-
* Karl Eman Pribram: ''Geschichte des ökonomischen Denkens''. Übersetzung der Originalausgabe ''A History of Economic Reasoning''. Erster und zweiter Band. Suhrkamp Verlag, Frankfurt/M. {{page|
* -{Adam Smith, ''An Inquiry into the Nature and Causes of the Wealth of Nations'' (1776).}-
** Deutsche Ausgabe: ''Der Wohlstand der Nationen''. {{page|
* Joachim Starbatty (ed): ''Klassiker des ökonomischen Denkens: Von Platon bis John Maynard Keynes''. Teil 1 und 2 in einer Gesamtausgabe. Hamburg. {{page|
* -{Абалкин, Леонид Иванович] Собственность, хозяйственный механизм, производительные силы // Экономическая наука современной России. — 2000. — № 5. — pp. 52—53.}-
* -{Ананьин О. Экономическая наука: как это делается и что получается? // [http://elibrary.ru/title_about.asp?id=7715 Вопросы экономики]. — 2004. № 3. — pp. 149—153.}-
Ред 141:
* -{Робинсон Дж. Экономическая теория несовершенной конкуренции. — М.: Прогресс, 1986. — 472 с.}-
* -{Румянцева, Елена Евгеньевна, Новая экономическая энциклопедия. 3-е изд. — М.: ИНФРА-М, 2008. — 824 с.}-
* {{Cite book
* -{Современная экономика. — Ростов н/Д: Изд-во «Феникс», 1996. — 608 с.}-
* -{Ходжсон Дж. Привычки, правила и экономическое поведение // Вопросы экономики. — 2000. — № 1. — pp. 39-55.}-
|