Јерусалим — разлика између измена

| изворни_назив = {{изворно име|he|יְרוּשָׁלַיִם|italics=off}}<br />{{изворно име|ar|القُدس‎|italics=off}}

| опис_слике =

| градска_застава = Flag of Jerusalem.svg

| извор_становништво = <ref name="mfa-40th">{{cite web|url=http://www.mfa.gov.il/MFA/Jerusalem+Capital+of+Israel/40th+Anniversary+of+the+Reunification+of+Jerusalem.htm |publisher=Israel Ministry of Foreign Affairs |title=40th Anniversary of the Reunification of Jerusalem |date = 16. 505. 2007. |accessdate = 19. 505. 2007}}</ref>

| извор_агломерација =

| надморска_висина = 606–826

| временска_зона = UTC+2

| позивни_број = 2

Статус града је под великим несугласицама. Од примирја [[1949]]. године између Израела и [[Јордан]]а Зелена Линија пресеца град. Након победе у [[Шестодневни рат|Шестодневном рату]] [[1967]]. године Израел контролише цели град те га званично присваја. По Израелском Јерусалимском закону, Јерусалим је главни град државе Израел и центар је Јерусалимског округа. Такође је седиште државне управе те уобичајено служи као главни град Израела. Многе државе не признају израелско присвојење града или делова града те подржавају свој став с тим што задржавају своје амбасаде у [[Тел Авив]]у или тек у предграђу Јерусалима. [[Палестинци]] такође сматрају читав или део Јерусалима главним градом будуће [[Палестина (држава)|Палестине]]. Израелска [[анексија]] Јерусалима је више пута осуђивана од стране Уједињених нација<ref>[http://www.jewishvirtuallibrary.org/jsource/UN/unres252.html Jewish Virtual Library United Nations Security Council Resolution 252]</ref><ref>{{Cite web |url=http://domino.un.org/UNISPAL.NSF/eed216406b50bf6485256ce10072f637/441329a958089eaa852560c4004ee74d!OpenDocument |title=Resolution 298 of 25 September 1971 |access-dateaccessdate=04. 03. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090330214804/http://domino.un.org/UNISPAL.NSF/eed216406b50bf6485256ce10072f637/441329a958089eaa852560c4004ee74d!OpenDocument |archive-date=30. 03. 2009 |dead-url=yes |df= }}</ref>. Палестинци су прогласили Источни Јерусалим за главни град своје будуће државе <ref>[http://journals.gmu.edu/PPPQ/article/view/281 Segal, Jerome M. - Negotiating Jerusalem 1997]</ref>. У складу са резолуцијом Уједињених нација 478. (усвојена 1980. године) највећи број амбасада је пресељен из овог града, иако неке од држава (као САД) још увек поседују земљу у граду намењену смјештају амбасаде, када буде постигнут евентуални консензус међународне заједнице о томе.

[[Археологија|Археолошки налази]] који упућују на постојање насеља на месту овог града потићу из 3. миленијума п. н. е. Прво спомињање града у писаним изворима је из 2. миленијума п. н. е.<ref>[http://www.jewishvirtuallibrary.org/jsource/Peace/jerutime.html "Timeline for the History of Jerusalem". Jewish Virtual Library. American-Israeli Cooperative Enterprise. Retrieved onПриступљено 2007-04-16]</ref><ref>{{Cite book|authorlast=Freedman, |first=David Noel|year=2000-01-01|title= Eerdmans Dictionary of the Bible|publisher=Wm B. Eerdmans Publishing|isbn=978-0-8028-2400-4|pages=}}</ref><ref name="automatski generisano1">{{harnvb|Freedman|2000|pp=694–695}}</ref><ref>Killebrew Ann E. "Biblical Jerusalem: An Archaeological Assessment" in Andrew G. Vaughn and Ann E. Killebrew, eds., "Jerusalem in Bible and Archaeology: The First Temple Period" (SBL Symposium Series 18; Atlanta: Society of Biblical Literature,) 2003</ref>

Проклињући текстови ({{jez-eng|execration}} - гнушање, проклињање), познати и као Забрањена листа ({{jez-eng|Proscription Lists}}) (из -{XIX}- века п. н. е.), који помињу град по имену Рошламем или Рош-рамен<ref name="automatski generisano1" />, као и „Амарна“ писма или „Амарна“ таблице ({{jez-eng|Amarna letters, Amarna tablets}}) (из -{XIV}- века п. н. е.) су вероватно најстарија писана свједочанства о граду<ref>Shalem, Yisrael (1997-03-03) [http://www.biu.ac.il/JS/rennert/history_2.html "History of Jerusalem from Its Beginning to David".] Jerusalem: Life Throughout the Ages in a Holy City. Bar-Ilan University Ingeborg Rennert Center for Jerusalem Studies. Retrieved onПриступљено 2007-01-18</ref>. Неки [[Археологија|археолози]], укључујући Катлин Кењон, верују да је Јерусалим <ref>the original name URU URU salem KI in Akkadian, found listed in the Amarna letters when it was still a fortified well of the Egyptians and ruled by Abi Heba meant city of peace</ref> као град основан од стране западносемитског народа који су градили насеља још око 2.600 године п. н. е. У складу са јеврејским предањима Јерусалим су основали Сам и "Ебер", [[Аврам]]ови потомци. Прво помињање у [[Библија|Библији]] наводи да је Јерусалем био под влашћу [[Мелхиседек]]а (по суфијској традицији његово име је ел Кхидр) Ибрахимовог савезника. Нешто касније град се налазио на територији племена Бењамин (једног од дванаест израелских племена), али још увек под влашћу Јебузита (кананског племена), све док га [[Давид]] није начинио главним градом уједињеног [[Краљевство Израел (уједињено)|Израелског краљевства]] (око 1.000 године п. н. е.){{sfn|Greenfeld|2005|p=32}}<ref>[http://www.cityofdavid.org.il/en/The-Ir-David-Foundation "Timeline"] City of David. Ir David Foundation. Retrieved onПриступљено 2007-01-18</ref> (занимљиво је да према ранијим археолошким ископавањима нису пронађени трагови насилног освајања града). Скора ископавања великих камених структура су протумачена од стране појединих археолога као потврда навода из светих књига.

Према хебрејским записима, краљ [[Давид]] је владао до 970 године п. н. е. Наследио га је његов син [[Соломон]]<ref name="automatski generisano4">{{Cite book|author1author=Michael, E.|last2=Rusten|first2=Sharon O.|last3=Comfort|first3=Philip|last4=Elwell|first4=Walter A.|title=The Complete Book of When and Where: In The Bible And Throughout History|publisher=Tyndale House Publishers, Inc|year=2005|isbn=978-0-8423-5508-7|pages=20–120-1,67}}</ref> који је изградио храм на брду Моријах. Соломонов храм (касније познат као Први храм) играо је кључну улогу у јеврејској историји као место где је био чуван [[Ковчег Савеза]]<ref>[https://andrewsarchaeology.org/ Merling, David] (1993-08-26). "Where is the Ark of the Covenant?" Andrew's University. Retrieved onПриступљено 2007-01-22.</ref>. Преко 450 година, све до [[вавилонија|вавилонског]] освајања 587. године п. н. е., Јерусалим је био политички главни град првог уједињеног краљевства Израела, а затим Јудејског краљевства, док је храм био [[Религија|религиозни]] центар Израелићана<ref>Jerusalem: Illustrated History Atlas Martin Gilbert, Macmillan Publishing, New York, (1978). стр. 11.</ref>. Овај период је у историји познат као доба Првог храма<ref>Zank, Michael. [http://www.bu.edu/mzank/Jerusalem/p/period2-2-1.htm "Capital of Judah I (930–722)"] Boston University. Retrieved onПриступљено 2007-01-22.</ref>. Након Соломонове смрти (око 930. године п. н. е.) десет северних племена су се одвојили од Краљевства Израела. Под водством Куће Давуда и Соломона Јерусалем је остао главни град [[Краљевина Јудеја|Јудејског краљевства]].

Након што су [[Асирско краљевство|Асирци]] освојили Краљевство Израел, 722. године п. н. е., Јерусалем је био преплављен избјеглицама из северног краљевства. Период Првог храма се завршио око 586. године п. н. е., након што су Вавилонци заузели Израел и Јерусалем, те уништили Храм. Године 538. п. н. е., након педесет година вавилонске окупације, [[Ахеменидско царство|персијски]] краљ Кир Велики позвао је Јевреје да се врате у Јудеју и обнове Јерусалим и Храм. Изградња другог храма је завршена 516. године п. н. е. током владавине [[Дарије Велики|Дарија Великог]], седамдесет година након уништења Првог храма<ref>{{harvnbsfn|Schiffman|1991|pp=60–79}}</ref>.

Како је Рим постајао снажнији поставио је [[Ирод Велики|Ирода]] за марионетског краља. Ирод је дао себи задатак развоја и улепшавања града. Градио је палате, куле и зидове, а и проширио је Храм. За време Иродове владавине површина коју је Храм заузимао се удвостручила<ref name="automatski generisano4" /><ref name="automatski generisano6">Har-el, Menashe. This Is Jerusalem. Canaan Publishing House.</ref><ref>Zank, Michael. [http://www.bu.edu/mzank/Michael_Zank/Jerusalem/templemount.html "The Temple Mount"] Boston University. Retrieved onПриступљено 2007-01-22.</ref>. У 6. години нове ере Јерусалим и околина су дошли под директну власт Рима као провинција [[Јудеја]]{{sfn|Crossan|1993|p=92}} а Иродови наследници су остали краљеви Јудеје до [[96]]. године. Римска власт над Јерусалимом и околином бола је уздрмана [[Први јеврејско-римски рат|Првим јеврејско-римским ратом]], који је довео и до уништења Храма 70. године. Град је још једном имао функцију главног града током трогодишње буне познате као устанак [[Симон бар Кохба|бар Кохбе]], започет 132. године не. Римљани су угушили и тај устанак 135. године не. Император [[Хадријан]] је потом романизовао град, преименовавши га у -{''Aelia Capitolina''}-, и забранио Јеврејима улазак.{{sfn|Goldhill|2009|p=19}} Такође је преименовао провинцију Јудеју након покушаја Филистинаца да поново јудаизирају земљу<ref name="automatski generisano2">Lehmann, Clayton Miles (2007-02-22). "Palestine: History". The On-line Encyclopedia of the Roman Provinces. The University of South Dakota. http://www.usd.edu/erp/Palestine/history.htm {{Wayback|url=http://www.usd.edu/erp/Palestine/history.htm |date=20000621154528 }}. Retrieved onПриступљено 2007-04-18.</ref><ref>Cohen, Shaye J. D. (1996). "Judaism to Mishnah: 135–220 C.E°CE". in Hershel Shanks. Christianity and Rabbinic Judaism: A Parallel History of their Origins and Early Development. Washington DC: Biblical Archaeology Society. стр. 196.</ref>. Забрана уласка Јеврејима у град је трајала све до 4. века.

У пет векова након Бар Кохбиног устанка град је мењао име, прво под Римљанима потом под Византијом. Током четвртог века, римски император [[Константин Велики]] изградио је одређени број хришћанских грађевина попут [[Базилика Светога гроба|Базилике Светога гроба]]. Јерусалим је достигао максимум популације на крају периода Другог храма: град је лежао површини од 2 -{km}-² и бројао 200.000 становника<ref name="automatski generisano2" /><ref name="automatski generisano6" />. Након Константина Великог па све до 7. века Јевреји су били истјерани из Јерусалима<ref>Zank, Michael. [http://www.bu.edu/mzank/Jerusalem/p/period3-2.htm "Byzantian Jerusalem"]. Boston University. http://www.bu.edu/mzank/Jerusalem/p/period3-2.htm. Retrieved onПриступљено 2007-02-01.</ref>.

Јерусалим се сматра трећим најсветијим градом за Ислам након [[Мека|Меке]] и [[Медина|Медине]]. Међу муслиманима ранијег доба био је познат као -{''Bayt al-Maqdes''}-, касније је постао познат као -{''al-Quds al-Sharif''}-. Године 638. исламски Халифат је проширио власт на Јерусалим<ref>{{harvnbsfn|Gilbert|1978|pp=70–71}}</ref>. Халифа [[Омер]] потписао је уговор с [[Монофизитство|монофизитским]] хришћанским патријархом [[Софроније Јерусалимски|Софронијем Јерусалимским]], уверавајући га да су хришћанска света места и становништво заштићени под муслиманском влашћу<ref>{{harvnbsfn|Runciman|1951|pp=3–4}}</ref>. Тада је Омер одбио да се моли у цркви, тако да наредне генерације муслимана не би захтевале да се цркве претворе у џамије. Он се молио изван цркве, где је саграђена Омерова џамија која стоји и данас. Према Галилејском бискупу Аркулфу, који је живео у Јерусалиму 679 - 688. године, Омерова џамија је правоугаона дрвена структура изграђена преко рушевина која би могла примити 3.000 верника<ref name="automatski generisano5">Shalem, Yisrael. [http://www.biu.ac.il/js/rennert/history_8.html "The Early Arab Period – 638–1099"]. Ingeborg Rennert Center for Jerusalem Studies, Bar-Ilan University. Приступљено 2008-07-20.</ref>. Када су муслимани први пут дошли у -{''Bayt al-Maqdes''}-, тражили су место Далеке Свете џамије (-{''Al-Mesdžid Al-Aqsa''}-) што је споменуто у [[Куран]]у и [[хадис]]у. Пронашли су место пуно смећа, очистили га и након тога почели користити за молитве. [[Омејадски калифат|Омејадски калифа]], Абд ел Малик наручио је изградњу [[Купола на стени|Куполе на стени]] у касном -{VII}- веку{{sfn|Hoppe|2000|p=15}}. У -{X}- веку историчар ел Муквадаси пише да је Абд ел Малик изградио светилиште, које би се могло такмичити по раскоши са Јерусалимским монументалним цркавама<ref name="automatski generisano5" />.

Град карактерише [[Медитеранска клима]], са топлим сувим летима и хладним кишним зимама. Мало снега падне једном до два пута годишње, с тим да сваке три до четири године дође до веће снежне падавине. Јануар је најхладнији месец у години, са просечним температурама од око 8&nbsp;°C; а јули и аугуст су најтоплији месеци у години, са просечним температурама од око 23&nbsp;°C. Температурне разлике током дана и ноћи су велике, тако да су ноћи у Јерусалиму нешто хладније чак и током лета. Просечне годишње падавине износе око 590 -{mm}- кише, уз највећи интензитет између октобра и маја.<ref>{{Cite web |url=http://www.weather.com/outlook/travel/businesstraveler/wxclimatology/monthly/graph/ISXX0010?from=month_bottomnav_business |title=-{The Weather Channel}- |access-dateaccessdate=04. 03. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20071114085738/http://www.weather.com/outlook/travel/businesstraveler/wxclimatology/monthly/graph/ISXX0010?from=month_bottomnav_business |archive-date=14. 11. 2007 |dead-url=yes |df= }}</ref>

|title=Record Data in Israel}}{{link language|he}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.ims.gov.il/IMS/CLIMATE/ClimaticAtlas/TempNormals.htm|title=Temperature average|publisher=Israel Meteorological Service |accessdate = 808. 12. 2011}}{{link language|he}}</ref><ref name="Precipitation average">{{cite web

|url=http://www.ims.gov.il/IMS/CLIMATE/ClimaticAtlas/RainNormals.htm |title=Precipitation average|accessdate = 12. 707. 2011}}{{link language|he}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.bbc.com/weather/281184 |title=BBC Weather – Jerusalem|publisher=BBC Weather}}</ref>

Кроз историју, јерусалемска [[економија]] се углавном ослањала на прилив религијских ходочасника, с обзиром да је град био далеко од главних лука [[Јафа (град)|Јафе]] и [[Газа (град)|Газе]]<ref>Dumper, Michael (1996-04-15). The Politics of Jerusalem Since Columbia University Press. {{page|year=1967|isbn=978-0-231-10640-5|pages=207–10207-10}}</ref>. Данас град билежи пораст посета страних туриста који углавном посећују Западни зид и стари град. Ипак у задњих пола века постало је јасно да се развој градске економије не може заснивати искључиво на његовом религиозном значају.

-{''Begin Expressway''}- је једна од најважнијих јерусалемских транзитних рута; започиње на западу, спајајући се на северу са Рутом 443. (која се пружа према Тел Авиву). Рута 60. иде кроз центар града близу Зелене линије између Источног Јерусалема и Западног Јерусалема. У изградњи су делови 35-километарског "прстена" око града који има за циљ ефикасније повезивање предграђа. Источна половина пројекта је планирана још крајем 1990-тихих, међутим реакције на тај план су још увек различите.

* {{Cite book |ref= harv|last=Goldhill|first=Simon|title=Jerusalem: City of Longing|url=https://books.google.com/books?id=rGbyr5h4OsQC&pg=PA19|year=2009|publisher=Harvard University Press|isbn=978-0-674-03772-4|pages=19}}

* {{Cite book |ref= harv|last=Hoppe|first=Leslie J.|title=The Holy City: Jerusalem in the Theology of the Old Testament|publisher=Michael Glazier Books|year=2000|isbn=978-0-8146-5081-3|pages=15}}

* {{Cite book |ref= harv|last=Runciman|first=Steven|authorlink=Стивен Рансиман|title=A History of the Crusades: The First Crusade and the Foundation of the Kingdom of Jerusalem|publisher=Penguin Books|year=1951|isbn=978-0-521-34770-9|pages=3–43-4}}

* {{Cite book |ref= harv|last=Gilbert|first=Martin|publisher=Macmillan Publishing|location=New York|year=1978|title=Jerusalem: Illustrated History Atlas|pages=7}}

* {{Cite book |ref= harv|last=Crossan|first=John Dominic|title=The Historical Jesus: the life of a Mediterranean Jewish peasant|location=San Francisco|publisher=HarperCollins|year=1993|isbn=978-0-06-061629-8|pages=92}}

* {{Cite book |ref= harv|last=Schiffman|first=Lawrence H.|title=From Text to Tradition: A History of Second Temple and Rabbinic Judaism|publisher=Ktav Publishing House|year=1991|isbn=978-0-88125-371-9|pages=60-79}}

* {{Cite book |ref= harv|last=Sicker|first=Martin|title=Between Rome and Jerusalem: 300 Years of Roman-Judaean Relations |publisher=Praeger Publishers |year=2001|isbn=978-0-275-97140-3 |pages=}}

* {{Cite book|ref= harv|author1author=Michael, E.|last2=Rusten|first2=Sharon O.|last3=Comfort|first3=Philip|last4=Elwell|first4=Walter A.|title=The Complete Book of When and Where: In The Bible And Throughout History|publisher=Tyndale House Publishers, Inc|year=2005|isbn=978-0-8423-5508-7|pages=20–120-1,67}}

* {{Cite book |ref= harv|last=Greenfeld|first=Howard|title=A Promise Fulfilled: Theodor Herzl, Chaim Weizmann, David Ben-Gurion, and the Creation of the State of Israel|publisher=Greenwillow|year=2005|isbn=978-0-06-051504-1|pages=32}}

* {{Cite book |ref= harv|last=Freedman|first=David Noel|year=2000|title= Eerdmans Dictionary of the Bible|publisher=Wm B. Eerdmans Publishing|isbn=978-0-8028-2400-4}}

* {{Cite book |ref= harv|last=Guinn|first=David E.|title=Protecting Jerusalem's Holy Sites: A Strategy for Negotiating a Sacred Peace|url=https://books.google.com/books?id=n9TX_Cs1ndgC|year=2006|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-1-139-45912-9|pages=142}}

* {{cite book|ref= harv|last=Cheshin|first=Amir S.|last2=Hutman|first2=Bill|last3=Melamed|first3=Avi|title=Separate and Unequal: the Inside Story of Israeli Rule in East Jerusalem|location=|publisher=Harvard University Press|year=1999|isbn=978-0-674-80136-3|pages=}}

* {{cite book|ref= harv|last=Collins|first=Larry|author2= La Pierre, Dominique |title=O Jerusalem!|location=New York|publisher=Simon and Schuster|year=1988|isbn=978-0-671-66241-7|pages=}}

* {{citeCite book|authorref=harv|last=Köchler, |first=Hans|title=The Legal Aspects of the Palestine Problem with Special Regard to the Question of Jerusalem|location=Vienna|publisher=Braumüller|year=1981|isbn=978-3-7003-0278-0|pages=}}

* {{cite book|ref= harv|last=Wasserstein|first=Bernard|title=Divided Jerusalem: The Struggle for the Holy City|location=New Haven and London|publisher=Yale University Press|year=2002|isbn=978-0-300-09730-6|pages=}}

* {{citeCite book|ref=harv|author=Simon Sebag Montefiore|title=Jerusalem: The Biography|location=London|publisher=Weidenfeld and Nicolson|year=2011|isbn=978-0-297-85265-0|pages=}}

* {{cite book|ref= harv|last=Young|first=Robb A.|title=Hezekiah in History and Tradition|url=|location=|publisher=Brill Global Oriental Hotei Publishing, Netherlands|year=2012|id=}}