Медицина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м pretvaranje sablona page u cite book |
м harvardski nacin citiranja |
||
Ред 8:
Медицина је постојала хиљадама година, и током највећег дела тог периода она је сматрана уметношћу (облашћу вештине и знања) која је фреквентно била повезана са [[религија|религиозним]] и [[филозофија|филозофским]] гледиштима локалне културе. На пример, [[врач]] би примењивао лековите биљке и изрицао [[молитва|молитве]] за оздрављење, или антички филозоф и [[лекар]] би применио [[испуштање крви]] сагласно са теоријама [[Хуморална теорија|хуморализма]]. У недавним вековима, од времена [[Историја науке|напретка науке]], највећи део медицине је постао комбинација уметности и науке ([[фундаментална наука|фундаменталне]] и [[примењена наука|примењене]], под окриљем '''медицинске науке'''). Док су технике хируршког зашивања занат који се учи путем праксе, познавање тога што се догађа на [[цитологија|ћелијском]] и [[молекулска медицина|молекулском]] нивоу у ткивима која се зашивају проистиче из науке.
Претходници научне форме медицине су у данашње време познати као [[традиционална медицина|традиционална]] или [[народна медицина]]. Она се и даље користи заједно или уместо научне медицине, и стога се назива [[алтернативна медицина|алтернативном медицином]]. На пример, евиденција о ефективности [[акупунктура|акупунктуре]] је „варијаблна и неконзистентна“ за било које обољење,<ref name=Colquhoun2013>{{cite journal|last=Colquhoun| first = D |authorlink
== Историја медицине ==
Ред 21:
У Кини, архаеолошка евиденција примене медицине код кинеза датира до [[Династија Шанг|династије Шанг]] из [[Бронзано доба|бронзаног доба]], судећи по хербалистичком семену и алатима за које се сматра да су кориштени за операције.<ref>{{cite journal|last=Hong|first=Francis|title=History of Medicine in China|journal=McGill Journal of Medicine|year=2004|volume=8|issue=1|url=http://www.medicine.mcgill.ca/MJM/issues/v08n01/crossroads/hong.pdf|pages=7984|accessdate=05. 03. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20131201231218/http://www.medicine.mcgill.ca/MJM/issues/v08n01/crossroads/hong.pdf|archive-date=01. 12. 2013|dead-url=yes}}</ref> ''[[Хуангди Неијинг]]'', претеча кинеске медицине, је медицински текст који је написан почетком 2. века п. н. е. и сакупљен у 3. веку.<ref name="Unsc">{{Cite book|last=Unschuld|first=Pual|title=Huang Di Nei Jing: Nature, Knowledge, Imagery in an Ancient Chinese Medical Text|url=http://books.google.com/books?id=N2ZdrPCbpNIC&pg=PR9|year=2003|publisher=University of California Press|isbn=978-0-520-92849-7|pages=ix}}</ref>
У Индији, хирург [[Махариши Сушрута|Сусхрута]] је описао бројне операције, укључујући најраније форме [[пластична хирургија|пластичне хирургије]].<ref name = "Singh">{{cite journal|
Грчки лекар [[Хипократ са Коса|Хипократ]] (око 460. п. н. е. - -{cca.}- 370. п. н.е.), се сматра оцем западне медицине.<ref name="pmid18392218"/><ref name="blackwellpublishing.com"/> Он је поставио темеље за рационалан приступ медицини. Хипократ је увео [[Хипократова заклетва|Хипократову заклетву]] за лекаре, који је још увек релевантна и данас у употреби и био је први који категоризује болести као акутне, хроничне, ендемичне и епидемијалне и користи термине као што су, "погоршање, рецидив, резолуције, криза, пароксизма, врхунац, и опоравак."<ref name=garrison97>{{harvnb|Garrison|1966|p=97}}</ref><ref name=mart90>{{
После 750. године муслимански и арапски свет су дела Хипократа, Галена и Сушрута превели на арапски и исламски језик и лекари су започели бављење неким значајним медицинским истраживањима. Међу позназим исламским медицинарима налазе се људи вишестраног знања, [[Ибн Сина|Авицена]], који је, заједно са Имотепом и Хипократом, такође назван „оцем медицине“. Он је писао Канон медицине, који се сматра једном од најпознатијих књига у свету. Други су Абулкасис, Авензоар, Ибн ал - Нафис и Аверос. Разес је био један од првих који је одговорио на питање грчке теорије хуморисма, која је ипак остала утицајна и у средњовековној Западној и средњовековној исламској медицини. Исламске Бимаристан болнице су рани пример државних болница.<ref>{{cite journal|last=Becka|first=J| title = The father of medicine, Avicenna, in our science and culture: Abu Ali ibn Sina (980–1037) (Czech title: Otec lékarů Avicenna v nasí vĕdĕ a kulture) | journal = Cas Lek Cesk | volume = 119 | issue = 1 |year=1980| pmid = 6989499 |pages=17-23}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.britannica.com/topic/The-Canon-of-Medicine |title="The Canon of Medicine" (work by Avicenna)|publisher=''[[Encyclopædia Britannica]]''|year=2008|accessdate=12. 03. 2017}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Ahmad|first=Z. (St Thomas' Hospital)|title=Al-Zahrawi – The Father of Surgery|journal=ANZ Journal of Surgery|year=2007|volume=77|issue=Suppl. 1|doi=10.1111/j.1445-2197.2007.04130_8.x|pages=A83}}</ref><ref name=Rabie2006>{{cite journal|author=Abdel-Halim RE | title = Contributions of Muhadhdhab Al-Deen Al-Baghdadi to the progress of medicine and urology. A study and translations from his book Al-Mukhtar | journal = Saudi medical journal | volume = 27 | issue = 11 |year=2006| pmid = 17106533 |pages=1631-1641}}</ref><ref>{{cite journal|url=http://www.heartviews.org/article.asp?issn=1995-705X;year=2004;volume=5;issue=2;spage=74;epage=85;aulast=Hajar|year=2004|title=Chairman's Reflections: Traditional Medicine Among Gulf Arabs, Part II: Blood-letting|journal=Heart Views|volume=5|issue=2|pages=74-85[80]}}</ref><ref>{{cite journal|vauthors=((Martín-Araguz A)), Bustamante-Martínez C, ((Fernández-Armayor AV)), ((Moreno-Martínez JM)) | title = Neuroscience in al-Andalus and its influence on medieval scholastic medicine | journal = Revista de neurología | volume = 34 | issue = 9 |date=01. 05. 2002| pmid = 12134355 |pages=877-892}}</ref><ref name=Tschanz>{{cite journal|last=Tschanz | first = David W. |year=2003 | title = Arab(?) Roots of European Medicine | journal = Heart Views | volume = 4 | issue = 2 | url = http://www.saudiaramcoworld.com/issue/199703/the.arab.roots.of.european.medicine.htm | accessdate=05. 03. 2017 | archive-url = https://web.archive.org/web/20040503004153/http://www.saudiaramcoworld.com/issue/199703/the.arab.roots.of.european.medicine.htm | archive-date=03. 05. 2004 | dead-url = yes | df = }} [http://coursesa.matrix.msu.edu/~fisher/hst372/readings/tschanz.html copy] {{Wayback|url=http://coursesa.matrix.msu.edu/~fisher/hst372/readings/tschanz.html |date=20041130161059 }}</ref>{{sfn|Pormann|2007|pp=10,43–45}}<ref name="al islam">{{
У модерно доба почињу у медицини да се појављују важни људи попут [[Габријеле Фалопио|Габријеле Фалопија]] и [[Вилијам Харви|Вилијама Харвија]]. [[Андреас Везалијус]] је био аутор једне од најутицајнијих књига о анатомији. Француски хирург [[Амброаз Паре]] се сматра једним од опева хирургије. Бактерије и микроорганизми први пут је под микроскопом посматрао [[Антони ван Левенхук]] 1676. што је представљало важно достигнуће у области [[микробиологија|микробиологије]], енглески лекар Вилијам Харви описао [[крвни систем|крвоток]]. [[Херман Боерхев]] се понекад назива „оцем физиологије“ због примерне наставе у Лајдену и уџбеника -{„''Institutiones Medicae''“}- (1708). [[Pierre Fauchard|Пјер Фаухард]] је назван оцем модерне стоматологије.
Ред 68:
== Институције ==
Савремена медицина се генерално спроводи у оквиру система здравствене заштите. Финансирана је од стране појединих влада и понекад потпомогнута од стране других организација.<ref>{{
Већина племенских друштава, а и неке комунистичке земље (Кина) и САД не пружају здравствену заштиту свим становницима у целини већ само онима који за то могу да плате, или су га сами осигурани (било директно или као део уговора о раду) или који могу бити покривени од стране финансирајуће владе или племена директно.
Ред 75:
|title=Transparency called key to uniting cost control, quality improvement
|journal=Managed Care
|date=2004|url=http://www.managedcaremag.com/archives/0401/0401.forum.html▼
▲|url=http://www.managedcaremag.com/archives/0401/0401.forum.html
}}</ref>
Линија 132 ⟶ 131:
* [[Фармакологија]] је грана [[фармација|фармације]] која пручава [[лијек|лекове]] и њихово деловање.
* [[Фотобиологија]] је наука која се бави проучавањем интеракција између нејонизујућег зрачења и живих организама.
* [[Физиологија]] је наука која проучава нормално функционисање тела и основне регулаторне механизме.<ref>{{
* [[Хигијена]] и [[екологија]]
* [[Хистологија]] се бави проучавањем структура [[Ткиво (биологија)|биолошких ткива]] под утицајем светлости [[микроскоп]]ије, [[Електронски микроскоп|електронске микроскопије]] и [[имунохистохемија|имунохистохемије]].<ref>{{
* [[Цитологија]] се бави микроскопским изучавањем појединачних [[ћелија (биологија)|ћелија]].
{{refend}}
Линија 240 ⟶ 239:
== Референце ==
{{reflist|
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|last=Blainey|first=Geoffrey|year=2011|title= A Short History of Christianity |publisher=Penguin Viking |oclc=793902685}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Coulehan|first=JL|
* {{Cite book|ref=harv|last=Barrett|first=Peter|year=2004|title=Science and Theology Since Copernicus: The Search for Understanding |publisher= Continuum International Publishing Group |isbn=978-0-567-08969-4|pages=18}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Muhammad Jawad Fadlallah |first= |title= Imam ar-Ridha', A Historical and Biographical Research |url=http://www.al-islam.org/imam-ar-ridha-a-historical-and-biographical-research-muhammad-jawad-fadlallah|others=Yasin T. Al-Jibouri|location= |website=Al-islam.org|publisher= |id=|accessdate=18. 06. 2014}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Pormann|first=Peter E.|author2=
{{refbegin|2}}
|