Медицина — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м pretvaranje sablona page u cite book
Autobot (разговор | доприноси)
м harvardski nacin citiranja
Ред 8:
Медицина је постојала хиљадама година, и током највећег дела тог периода она је сматрана уметношћу (облашћу вештине и знања) која је фреквентно била повезана са [[религија|религиозним]] и [[филозофија|филозофским]] гледиштима локалне културе. На пример, [[врач]] би примењивао лековите биљке и изрицао [[молитва|молитве]] за оздрављење, или антички филозоф и [[лекар]] би применио [[испуштање крви]] сагласно са теоријама [[Хуморална теорија|хуморализма]]. У недавним вековима, од времена [[Историја науке|напретка науке]], највећи део медицине је постао комбинација уметности и науке ([[фундаментална наука|фундаменталне]] и [[примењена наука|примењене]], под окриљем '''медицинске науке'''). Док су технике хируршког зашивања занат који се учи путем праксе, познавање тога што се догађа на [[цитологија|ћелијском]] и [[молекулска медицина|молекулском]] нивоу у ткивима која се зашивају проистиче из науке.
 
Претходници научне форме медицине су у данашње време познати као [[традиционална медицина|традиционална]] или [[народна медицина]]. Она се и даље користи заједно или уместо научне медицине, и стога се назива [[алтернативна медицина|алтернативном медицином]]. На пример, евиденција о ефективности [[акупунктура|акупунктуре]] је „варијаблна и неконзистентна“ за било које обољење,<ref name=Colquhoun2013>{{cite journal|last=Colquhoun| first = D |authorlink = |last2=Novella|first2=Steven| pmid = 23709076 | url = http://www.dcscience.net/Colquhoun-Novella-A&A-2013.pdf | format = PDF | title = Acupuncture is a theatrical placebo: the end of a myth | journal = Anesthesia & Analgesia | volume = 116 | issue = 6 |year=2013| doi=10.1213/ANE.0b013e31828f2d5e|pages=1360-1363}}</ref> али је генерално безбедна кад је изводи адекватно образана особа.<ref name="nciacupuncture">{{cite web|title=Acupuncture (PDQ®)|url=http://www.cancer.gov/cancertopics/pdq/cam/acupuncture/healthprofessional/page6|publisher=[[National Cancer Institute]]|accessdate=15. 09. 2013}}</ref> У контрасту с тим, третмани изван опсега безбедности и ефикасности се називају [[надрилекарство]]м.
 
== Историја медицине ==
Ред 21:
У Кини, архаеолошка евиденција примене медицине код кинеза датира до [[Династија Шанг|династије Шанг]] из [[Бронзано доба|бронзаног доба]], судећи по хербалистичком семену и алатима за које се сматра да су кориштени за операције.<ref>{{cite journal|last=Hong|first=Francis|title=History of Medicine in China|journal=McGill Journal of Medicine|year=2004|volume=8|issue=1|url=http://www.medicine.mcgill.ca/MJM/issues/v08n01/crossroads/hong.pdf|pages=7984|accessdate=05. 03. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20131201231218/http://www.medicine.mcgill.ca/MJM/issues/v08n01/crossroads/hong.pdf|archive-date=01. 12. 2013|dead-url=yes}}</ref> ''[[Хуангди Неијинг]]'', претеча кинеске медицине, је медицински текст који је написан почетком 2. века п. н. е. и сакупљен у 3. веку.<ref name="Unsc">{{Cite book|last=Unschuld|first=Pual|title=Huang Di Nei Jing: Nature, Knowledge, Imagery in an Ancient Chinese Medical Text|url=http://books.google.com/books?id=N2ZdrPCbpNIC&pg=PR9|year=2003|publisher=University of California Press|isbn=978-0-520-92849-7|pages=ix}}</ref>
 
У Индији, хирург [[Махариши Сушрута|Сусхрута]] је описао бројне операције, укључујући најраније форме [[пластична хирургија|пластичне хирургије]].<ref name = "Singh">{{cite journal|authorlast=Singh, |first=A. |author2last2= Sarangi, |first2=D. |year=2003|title=We need to think and act|journal=Indian Journal of Plastic Surgery|url=http://www.ijps.org/text.asp?2003/36/1/53/5785|volume= 36 |issue = 1|pages=53-54}}</ref><ref name="Longfellow">{{cite journal|vauthors=Rana RE, Arora BS | title = History of Plastic Surgery in India | journal = Journal of Postgraduate Medicine | volume = 48 | issue = 1 |year=2002| pmid = 12082339 |pages=76-8}}</ref><ref>{{cite journal|last=Saraf|first=Sanjay |last2=Parihar|first2=Ravi S.|title=Sushruta: The first Plastic Surgeon in 600 B.C|journal=The Internet Journal of Plastic Surgery|year=2007|volume= 4|doi=10.5580/1456#sthash.mkTSe3sP.dpuf|url=http://www.ispub.com/journal/the-internet-journal-of-plastic-surgery/volume-4-number-2/sushruta-the-first-plastic-surgeon-in-600-b-c.html#sthash.mkTSe3sP.dpbs|accessdate=12. 11. 2012|issn=1528-8293}}</ref> Најранији записи о наменским болницама потичу из Михинтале у [[Шри Ланка|Шри Ланци]], где су нађени докази о објектима за медицински третман пацијената.<ref>Aluvihare, Arjuna (November 1993) "Rohal Kramaya Lovata Dhayadha Kale Sri Lankikayo" ''Vidhusara Science Magazine''.</ref><ref>''[http://www.hsph.harvard.edu/ihsg/publications/pdf/No-42.PDF Resource Mobilization in Sri Lanka's Health Sector]'' – Rannan-Eliya, Ravi P. & De Mel, Nishan, Harvard School of Public Health & Health Policy Programme, Institute of Policy Studies, February 1997, Page 19. Приступљено 22 February 2008.</ref>
 
Грчки лекар [[Хипократ са Коса|Хипократ]] (око 460. п. н. е. - -{cca.}- 370. п. н.е.), се сматра оцем западне медицине.<ref name="pmid18392218"/><ref name="blackwellpublishing.com"/> Он је поставио темеље за рационалан приступ медицини. Хипократ је увео [[Хипократова заклетва|Хипократову заклетву]] за лекаре, који је још увек релевантна и данас у употреби и био је први који категоризује болести као акутне, хроничне, ендемичне и епидемијалне и користи термине као што су, "погоршање, рецидив, резолуције, криза, пароксизма, врхунац, и опоравак."<ref name=garrison97>{{harvnb|Garrison|1966|p=97}}</ref><ref name=mart90>{{Cite bookharvnb|last=Martí-Ibáñez | first = Félix |year=1961| title = A Prelude to Medical History | publisher = MD Publications, Inc. | place = [[New York]] | id = Library of Congress ID: 61-11617 |pagespp=90}}</ref> Грчки лекар [[Гален]] је такође био један од највећих хирурга античког света и извео је многе озбиљне операције, укључујући и операције мозга и очију. Након пада Западног римског царства и почетка раног средњег века, грчка традиција медицине пропада у западној Европи, мада се и даље непрекидно развија у Источном Римском (Византијском) царству.
 
После 750. године муслимански и арапски свет су дела Хипократа, Галена и Сушрута превели на арапски и исламски језик и лекари су започели бављење неким значајним медицинским истраживањима. Међу позназим исламским медицинарима налазе се људи вишестраног знања, [[Ибн Сина|Авицена]], који је, заједно са Имотепом и Хипократом, такође назван „оцем медицине“. Он је писао Канон медицине, који се сматра једном од најпознатијих књига у свету. Други су Абулкасис, Авензоар, Ибн ал - Нафис и Аверос. Разес је био један од првих који је одговорио на питање грчке теорије хуморисма, која је ипак остала утицајна и у средњовековној Западној и средњовековној исламској медицини. Исламске Бимаристан болнице су рани пример државних болница.<ref>{{cite journal|last=Becka|first=J| title = The father of medicine, Avicenna, in our science and culture: Abu Ali ibn Sina (980–1037) (Czech title: Otec lékarů Avicenna v nasí vĕdĕ a kulture) | journal = Cas Lek Cesk | volume = 119 | issue = 1 |year=1980| pmid = 6989499 |pages=17-23}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.britannica.com/topic/The-Canon-of-Medicine |title="The Canon of Medicine" (work by Avicenna)|publisher=''[[Encyclopædia Britannica]]''|year=2008|accessdate=12. 03. 2017}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Ahmad|first=Z. (St Thomas' Hospital)|title=Al-Zahrawi – The Father of Surgery|journal=ANZ Journal of Surgery|year=2007|volume=77|issue=Suppl. 1|doi=10.1111/j.1445-2197.2007.04130_8.x|pages=A83}}</ref><ref name=Rabie2006>{{cite journal|author=Abdel-Halim RE | title = Contributions of Muhadhdhab Al-Deen Al-Baghdadi to the progress of medicine and urology. A study and translations from his book Al-Mukhtar | journal = Saudi medical journal | volume = 27 | issue = 11 |year=2006| pmid = 17106533 |pages=1631-1641}}</ref><ref>{{cite journal|url=http://www.heartviews.org/article.asp?issn=1995-705X;year=2004;volume=5;issue=2;spage=74;epage=85;aulast=Hajar|year=2004|title=Chairman's Reflections: Traditional Medicine Among Gulf Arabs, Part II: Blood-letting|journal=Heart Views|volume=5|issue=2|pages=74-85[80]}}</ref><ref>{{cite journal|vauthors=((Martín-Araguz A)), Bustamante-Martínez C, ((Fernández-Armayor AV)), ((Moreno-Martínez JM)) | title = Neuroscience in al-Andalus and its influence on medieval scholastic medicine | journal = Revista de neurología | volume = 34 | issue = 9 |date=01. 05. 2002| pmid = 12134355 |pages=877-892}}</ref><ref name=Tschanz>{{cite journal|last=Tschanz | first = David W. |year=2003 | title = Arab(?) Roots of European Medicine | journal = Heart Views | volume = 4 | issue = 2 | url = http://www.saudiaramcoworld.com/issue/199703/the.arab.roots.of.european.medicine.htm | accessdate=05. 03. 2017 | archive-url = https://web.archive.org/web/20040503004153/http://www.saudiaramcoworld.com/issue/199703/the.arab.roots.of.european.medicine.htm | archive-date=03. 05. 2004 | dead-url = yes | df = }} [http://coursesa.matrix.msu.edu/~fisher/hst372/readings/tschanz.html copy] {{Wayback|url=http://coursesa.matrix.msu.edu/~fisher/hst372/readings/tschanz.html |date=20041130161059 }}</ref>{{sfn|Pormann|2007|pp=10,43–45}}<ref name="al islam">{{Cite bookharvnb|last=Muhammad Jawad Fadlallah |first= |title= Imam ar-Ridha', A Historical and Biographical Research |url=http://www.al-islam.org/imam-ar-ridha-a-historical-and-biographical-research-muhammad-jawad-fadlallah|others=Yasin T. Al-Jibouri|location= |website=Al-islam.org|publisher= |id=|accessdate=18. 06. 2014}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Micheau|first=Françoise|title=The Scientific Institutions in the Medieval Near East|pages=991-2}}, in {{harvnb|Morelon|Rashed|19962004|pp=985–1007}}</ref><ref name=Barrett>{{Cite book|last=Barrett|first=Peter|year=2004|title=Science and Theology Since Copernicus: The Search for Understanding |publisher= Continuum International Publishing Group |isbn=978-0-567-08969-4|pages=18}}</ref>
 
У модерно доба почињу у медицини да се појављују важни људи попут [[Габријеле Фалопио|Габријеле Фалопија]] и [[Вилијам Харви|Вилијама Харвија]]. [[Андреас Везалијус]] је био аутор једне од најутицајнијих књига о анатомији. Француски хирург [[Амброаз Паре]] се сматра једним од опева хирургије. Бактерије и микроорганизми први пут је под микроскопом посматрао [[Антони ван Левенхук]] 1676. што је представљало важно достигнуће у области [[микробиологија|микробиологије]], енглески лекар Вилијам Харви описао [[крвни систем|крвоток]]. [[Херман Боерхев]] се понекад назива „оцем физиологије“ због примерне наставе у Лајдену и уџбеника -{„''Institutiones Medicae''“}- (1708). [[Pierre Fauchard|Пјер Фаухард]] је назван оцем модерне стоматологије.
Ред 68:
 
== Институције ==
Савремена медицина се генерално спроводи у оквиру система здравствене заштите. Финансирана је од стране појединих влада и понекад потпомогнута од стране других организација.<ref>{{Cite bookharvnb|last=Blainey|first=Geoffrey|year=2011|title= A Short History of Christianity |publisher=Penguin Viking |oclc=793902685}}</ref> Напредним индустријским земљама (са изузетком САД)<ref name="IOM">{{cite web|url=http://www.iom.edu/Reports/2004/Insuring-Americas-Health-Principles-and-Recommendations.aspx |title=Insuring America's Health: Principles and Recommendations |publisher=Institute of Medicine at the National Academies of Science |date=14. 01. 2004 |accessdate=05. 03. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20091019103757/http://www.iom.edu/Reports/2004/Insuring-Americas-Health-Principles-and-Recommendations.aspx |archive-date=19. 10. 2009 |dead-urlpp=yes }}</ref><ref name="ccuhc">{{cite web|url=http://cthealth.server101.com/the_case_for_universal_health_care_in_the_united_states.htm |title=The Case For Single Payer, Universal Health Care for the United States |publisher=Cthealth.server101.com |accessdate=04. 05. 2009}}</ref> и многе земље у развоју пружају медицинске услуге кроз систем универзалне здравствене заштите, чији је циљ да гарантују заштиту за све преко једног обвезника система здравствене заштите или преко задруге здравственог осигурања. Намера је да се обезбеди да целокупно становништво има приступ здравственој нези на основу потреба, а не способност да се плати. Испорука може бити путем приватне лекарске праксе или од стране дрзавних болница и клиника, или добротворних организација.
 
Већина племенских друштава, а и неке комунистичке земље (Кина) и САД не пружају здравствену заштиту свим становницима у целини већ само онима који за то могу да плате, или су га сами осигурани (било директно или као део уговора о раду) или који могу бити покривени од стране финансирајуће владе или племена директно.
Ред 75:
|title=Transparency called key to uniting cost control, quality improvement
|journal=Managed Care
|date=2004|url=http://www.managedcaremag.com/archives/0401/0401.forum.html
|date=2004
|url=http://www.managedcaremag.com/archives/0401/0401.forum.html
}}</ref>
 
Линија 132 ⟶ 131:
* [[Фармакологија]] је грана [[фармација|фармације]] која пручава [[лијек|лекове]] и њихово деловање.
* [[Фотобиологија]] је наука која се бави проучавањем интеракција између нејонизујућег зрачења и живих организама.
* [[Физиологија]] је наука која проучава нормално функционисање тела и основне регулаторне механизме.<ref>{{Cite bookharvnb|last=Guyton|first=Arthur C. |last2=Hall|first2=John E. |title=Медицинска физиологија|issue=IX издање |publisher=Савремена администрација |location=Београд |year=1999|isbn=978-86-387-0599-3|pagespp=}}</ref>
* [[Хигијена]] и [[екологија]]
* [[Хистологија]] се бави проучавањем структура [[Ткиво (биологија)|биолошких ткива]] под утицајем светлости [[микроскоп]]ије, [[Електронски микроскоп|електронске микроскопије]] и [[имунохистохемија|имунохистохемије]].<ref>{{Cite bookharvnb|last=Anđelković|first=Z.|author2=LJ. Somer |last3=Perović|first=M.|last4=Avramović|first=V.|author5=LJ. Milenkova |last6=Kostovska|first=N.|last7=Petrović|first=A.|title=Histološka građa organa |issue=I izdanje |publisher=Bonafides |location=Niš |year=2001|isbn=978-86-7434-003-5|pagespp=}}</ref>
* [[Цитологија]] се бави микроскопским изучавањем појединачних [[ћелија (биологија)|ћелија]].
{{refend}}
Линија 240 ⟶ 239:
 
== Референце ==
{{reflist|230em}}
 
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|last=Blainey|first=Geoffrey|year=2011|title= A Short History of Christianity |publisher=Penguin Viking |oclc=793902685}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Coulehan|first=JL|author2last2=Block, |first2=MR | title=The Medical Interview: Mastering Skills for Clinical Practice | edition = 5th | publisher = F. A. Davis |year=2005|isbn=978-0-8036-1246-4| oclc=232304023}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Barrett|first=Peter|year=2004|title=Science and Theology Since Copernicus: The Search for Understanding |publisher= Continuum International Publishing Group |isbn=978-0-567-08969-4|pages=18}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Muhammad Jawad Fadlallah |first= |title= Imam ar-Ridha', A Historical and Biographical Research |url=http://www.al-islam.org/imam-ar-ridha-a-historical-and-biographical-research-muhammad-jawad-fadlallah|others=Yasin T. Al-Jibouri|location= |website=Al-islam.org|publisher= |id=|accessdate=18. 06. 2014}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Pormann|first=Peter E.|author2= Smith, E. Savage |year=2007|title=Medieval Islamic medicine |publisher=Georgetown University |location=Washington DC |ol=12911905W|pages=10,43–45}}
 
{{refbegin|2}}