Биологија — разлика између измена

м
Разне исправке
м (Разне исправке)
[[Датотека:Eukaryota diversity 1.JPG|мини|десно|170п|Разноврсност живота је предмет изучавања биологије{{sfn|Campbell|2008|pp=}}]]
 
'''Биологија''' (од грчког -{''bios''}- = живот и -{''logos''}- = наука, знање) најшире речено је комплекс [[наука]] о [[живот]]у.<ref>Janković M. (1973) Biologija. U: Enciklopedijski leksikon Mozaik znanja — Biologija. Interpres: Beograd.}-</ref> Биологија обухвата широк спектар наука и научних дисциплина, које проучавају [[организам|жива бића]], њихову структуру, животне функције и манифестације, [[понашање]] и [[екологија|еколошке односе]], као и читаву [[биосфера|биосферу]].<ref>Raven P. H., Johanson G. B. (1999): Biology. WCB/McGraw–Hill, New York.</ref><ref>{{harvnbsfn|Campbell|1996|pp=}}</ref><ref>{{citeCite book|last=Lawrence|first=E.|title=Henderson's Dictionary of biological terms|publisher=Longman Group Ltd.|location=London|year=1999|isbn=978-0-582-22708-8|pages=}}</ref><ref>Sofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. : Biologija 1. Svjetlost, Sarajevo. {{page|year=2004|isbn=978-9958-10-686-6|pages=}}</ref> Биолошке науке се међусобно разликују по специфичној [[методика|методологији]], или по нивоу организације и групама организама које су предмет изучавања. У основи савремене биологије леже пет основних аксиоматских принципа, који описују универзалност живота: [[ћелијска теорија]], [[еволуција (биологија)|еволуција]], теорија [[ген]]а, [[енергија]] и [[хомеостаза]].{{sfn|Vernon|1995|pp=11–18}}
 
[[Молекуларна биологија]], [[биохемија]] и [[молекуларна генетика]] су великим делом преклапајуће дисциплине које проучавају животне процесе на молекулском и супрамолекулском нивоу. Живот на нивоу појединачних [[ћелија (биологија)|ћелија]] проучава [[цитологија]]. [[Анатомија]], [[хистологија]] и [[физиологија]] проучавају грађу и функцију организама на нивоу ткива, органа и органских система.<ref>King R. C., Stransfield W. D. : Dictionary of genetics. Oxford niversity Press. New York, Oxford. {{page|year=1998|isbn=978-0-19-509442-8|pages=}}</ref><ref>Alberts B. et al.: Molecular biology of the cell. Garland Publishing, Inc., New York & London. {{page|year=1983|isbn=978-0-8240-7283-4|pages=}}</ref><ref>Lincoln R. J., Boxshall G. A. ''Natural history - The Cambridge illustrated dictionary''. Cambridge University Press. Cambridge. {{page|year=1990|isbn=978-0-521-30551-8 |pages=}}</ref>
 
На [[Земља|Земљи]] постоји више од 10 милијуна различитих [[врста]].<ref>{{cite book|last= Dasmann| first = R.F.| title = A Different Kind of Country| publisher = MacMillan Company| location = New York|year=1968|isbn=978-0-02-072810-8|pages=}}</ref><ref>{{Cite book|editor1-last=Wilson|editor2-last=E. O.|editor2-last=Peter|editor2-first=F. M.|title=Biodiversity| publisher = National Academy Press| location = New York|year=1988|isbn=978-0-309-03783-9|pages=}}</ref><ref>Global Biodiversity Assessment: Biodiversity - Glossary of terms related to the CBD – UNEP, Annex 6. {{page|year=1995|isbn=978-0-521-56481-6|pages=}} Belgian Clearing-Hous.</ref><ref>Hawksworth D. L. Biodiversity: measurement and estimation. Springer Verlag Stuttgart. {{page|year=1996|isbn=978-0-412-75220-9|pages=}}</ref><ref>Edward O. Wilson E. O. The Future of Life. Alfred A. Knopf, New York. {{page|year=2002|isbn=978-0-679-45078-8|pages=}}</ref><ref>Rashid H. M., Scholes R., Ash N. (2006). Ecosystems and human well-being: current state and trends : findings of the Condition and Trends Working Group of the Millennium Ecosystem Assessment. Island Press. {{page|year=2006|isbn=978-1-55963-228-7|pages=}}</ref> Њихова величина покрива распон од оних које су микроскопски мале па до [[организам]]а величине [[плави кит|плавог кита]].
 
Сви ови облици живота имају извјесне особине које их чине специфичнима и разликују од мртвих материја. Ове особине су на пример могућност репродукције, раста, али и могућност прилагођавања околини.
[[Датотека:ADN animation.gif|200px|left|мини|3Д модел структуре молекула [[Дезоксирибонуклеинска киселина|ДНК]]]]
 
Развој [[метод|научног метода]] од Старе Грчке до данас био је праћен његовом имплементацијом у наукама. Развој самих наука био је ограничен могућностима које одговарајући научни метод пружа. Од Аристотеловог уочавања [[дефиниција|дефиниције]] и [[Индукција (логика)|индукције]] као битних обележја науке (тиме и биологије.<ref>{{harvnbsfn|Cook|2009|pp=}}</ref>), до Дарвиновог препознавања еволуције као основне биолошке концепције прошло је око 2100 година. Но и са развојем савременог научног метода, биологија је дуго била дескриптивна, те јединствена научна област чије формулације и теорије о различитим аспектима живих система нису имале ширину и објашњавалачку снагу других наука<ref>Tucić N. Evoluciona biologija. NNK International: Beograd. {{page|year=2003|isbn=978-86-83635-24-5|pages=}}</ref>
 
=== Описни метод у биологији ===
Централни организациони концепт биологије је да се жива бића мењају и развијају путем еволуције, и да све познате живе форме имају [[заједничко порекло]]. Теорија еволуције постулира да су сви [[организам|организми]] на [[Земља|Земљи]], било жуви или изумрли, постали од заједничког претка или из истог [[генски фонд|генског фонда]]. За тог задњиг универзалног заједничког предка свих организама се верује да се појавио пре око [[Hronologija evolucije|3,5 милијарди година]].<ref>{{Cite book|title=Life Evolving: Molecules, Mind, and Meaning |author=De Duve, Christian | location = New York | publisher = Oxford University Press |year=2002|isbn=978-0-19-515605-8|pages=44}}</ref> Биолози генерално сматрају универзалност и свеприсутност [[генетички код|генетичког кода]] као дефинитивин доказ у прилог теорије универзалног заједничког наслеђа свих врста: [[бактерија]], [[археје|архаја]], и [[еукариоте|еукариота]] (погледајте: [[Абиогенеза|порекло живота]]).<ref name="Futuyma">{{Cite book|last=Futuyma| first = DJ| title = Evolution|year=2005| publisher = Sinauer Associates|isbn=978-0-87893-187-3| oclc = 57311264 57638368 62621622}}</ref>
 
Упознат са научним лексиконом од стране [[Jean-Baptiste Lamarck|Жан-Батист Ламарка]] 1809. године,<ref name="p15">{{harvnb|Packard|1901|p=15}}</ref>[[Чарлс Дарвин]] је успоставио идеју еволуције педесет година касније као одрживи научни модел кад је артикулисао њену покретачку силу: [[природна селекција|природну селекцију]].<ref>[http://darwin-online.org.uk/biography.html The Complete Works of Darwin Online – Biography.] ''darwin-online.org.uk''. Приступљено 2006-12-15</ref><ref>{{cite journal|last=Dobzhansky| first = T. |year=1973| title = Nothing in biology makes sense except in the light of evolution | journal = The American Biology Teacher | volume = 35 | issue = 3 | doi = 10.2307/4444260|pages=125–129125-129}}</ref><ref>As Darwinian scholar Joseph Carroll of the University of Missouri–St. Louis puts it in his introduction to a modern reprint of Darwin's work: "''The Origin of Species'' has special claims on our attention. It is one of the two or three most significant works of all time—one of those works that fundamentally and permanently alter our vision of the world ... It is argued with a singularly rigorous consistency but it is also eloquent, imaginatively evocative, and rhetorically compelling." {{cite book|title=On the origin of species by means of natural selection | editor = Carroll, Joseph |year=2003| publisher = Broadview | location = Peterborough, Ontario|isbn=978-1-55111-337-1|pages=15}}</ref> ([[Alfred Russel Wallace|Алфред Расел Волес]] је признат као копроналазач овог концепта пошто је он помогао у истраживањима и еxпериментима концепта еволуције.){{sfn|Shermer||p=149}} Еволуција се данас користи за објашњавање великих варијација живота присутног на Земљи.
 
Дарвин је теоретисао да су врсте и расе развијене путем процеса [[природна селекција|природне]] и [[вештачка селекција|вештачке селекције]].<ref>Darwin, Charles (1859). ''On the Origin of Species'', John Murray.</ref> [[Генетички дрифт]] је прихваћен као додатни механизам еволутивног развоја у [[Модерна еволуциона синтеза|модерној синтези]] теорије.<ref name = GGS>{{harvnb|Simpson|1967|pp=}}</ref>
 
== Литература ==
{{refbegin|230em}}
* {{Cite book|last=Lawrence|first=E.|title=Henderson's Dictionary of biological terms|publisher=Longman Group Ltd.|location=London|year=1999|isbn=978-0-582-22708-8|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv | last=Campbell| first = N. A.| title = Biology| publisher = The Benjamin/Cummings Publishing Comp., Inc.| location = Menlo Parc (CA), USA|year=1996|isbn=978-0-8053-1957-6|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv | last=Cook| first = J.| title = Biology, with Preludes on Current Events| edition = 23th| publisher = BiblioBazaar|year=2009| origyear=1877|isbn=978-1-110-19970-9|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv |editor1-last=Wilson|editor2-last=E. O.|editor2-last=Peter|editor2-first=F. M.| title = Biodiversity| publisher = National Academy Press| location = New York|year=1988|isbn=978-0-309-03783-9|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv | last=Packard| first = Alpheus Spring | title = Lamarck, the founder of Evolution: his life and work with translations of his writings on organic evolution|year=1901| publisher = Longmans, Green. | location = New York |isbn=978-0-405-12562-1}}
* {{Cite book|ref=harv | last=Vernon| first = A.L.| title = Biology: Investigating Life on Earth| location = Boston| publisher = Jones and Bartlett|year=1995|isbn=978-0-86720-942-6|pages=11–1811-18}}
* {{Cite book|ref=harv | last=Campbell| first = N. A.|year=2008| title = Biology| publisher = Benjamin/Cummings Publishing Comp., Inc.| location = Menlo Parc (CA), USA}}
* {{Cite book|ref=harv | last=Futuyma| first = DJ| title = Evolution|year=2005| publisher = Sinauer Associates|isbn=978-0-87893-187-3| oclc = 57311264 57638368 62621622}}
1.572.075

измена