Википедија

Биологија — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м harvardski nacin citiranja
Ред 1:
[[Датотека:Eukaryota diversity 1.JPG|мини|десно|170п|Разноврсност живота је предмет изучавања биологије{{sfn|Campbell|2008|pp=}}]]
 
'''Биологија''' (од грчког -{''bios''}- = живот и -{''logos''}- = наука, знање) најшире речено је комплекс [[наука]] о [[живот]]у.<ref>Janković M. (1973) Biologija. U: Enciklopedijski leksikon Mozaik znanja — Biologija. Interpres: Beograd.}-</ref> Биологија обухвата широк спектар наука и научних дисциплина, које проучавају [[организам|жива бића]], њихову структуру, животне функције и манифестације, [[понашање]] и [[екологија|еколошке односе]], као и читаву [[биосфера|биосферу]].<ref>Raven P. H., Johanson G. B. (1999): Biology. WCB/McGraw–Hill, New York.</ref>{{sfn|Campbell|1996|pp=}}<ref>{{Cite bookharvnb|last=Lawrence|first=E.|title=Henderson's Dictionary of biological terms|publisher=Longman Group Ltd.|location=London|year=1999|isbn=978-0-582-22708-8|pagespp=}}</ref><ref>Sofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. : Biologija 1. Svjetlost, Sarajevo. {{page|year=2004|isbn=978-9958-10-686-6|pages=}}</ref> Биолошке науке се међусобно разликују по специфичној [[методика|методологији]], или по нивоу организације и групама организама које су предмет изучавања. У основи савремене биологије леже пет основних аксиоматских принципа, који описују универзалност живота: [[ћелијска теорија]], [[еволуција (биологија)|еволуција]], теорија [[ген]]а, [[енергија]] и [[хомеостаза]].{{sfn|Vernon|1995|pp=11–18}}
 
[[Молекуларна биологија]], [[биохемија]] и [[молекуларна генетика]] су великим делом преклапајуће дисциплине које проучавају животне процесе на молекулском и супрамолекулском нивоу. Живот на нивоу појединачних [[ћелија (биологија)|ћелија]] проучава [[цитологија]]. [[Анатомија]], [[хистологија]] и [[физиологија]] проучавају грађу и функцију организама на нивоу ткива, органа и органских система.<ref>King R. C., Stransfield W. D. : Dictionary of genetics. Oxford niversity Press. New York, Oxford. {{page|year=1998|isbn=978-0-19-509442-8|pages=}}</ref><ref>Alberts B. et al.: Molecular biology of the cell. Garland Publishing, Inc., New York & London. {{page|year=1983|isbn=978-0-8240-7283-4|pages=}}</ref><ref>Lincoln R. J., Boxshall G. A. ''Natural history - The Cambridge illustrated dictionary''. Cambridge University Press. Cambridge. {{page|year=1990|isbn=978-0-521-30551-8 |pages=}}</ref>
Ред 139:
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Lawrence|first=E.|title=Henderson's Dictionary of biological terms|publisher=Longman Group Ltd.|location=London|year=1999|isbn=978-0-582-22708-8|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv | last=Campbell| first = N. A.| title = Biology| publisher = The Benjamin/Cummings Publishing Comp., Inc.| location = Menlo Parc (CA), USA|year=1996|isbn=978-0-8053-1957-6|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv | last=Cook| first = J.| title = Biology, with Preludes on Current Events| edition = 23th| publisher = BiblioBazaar|year=2009| origyear=1877|isbn=978-1-110-19970-9|pages=}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Биологија”