Просветитељство — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 52:
[[Датотека:Europe, 1700—1714.png|мини|десно|350п|Европа на почетку [[Рат за шпанско наслеђе|Рата за шпанско наслеђе]], 1700.]]
 
Просветитељство се као покрет успоставило у већини европских земаља, често са специфичним локалним различитостима. У [[Француска|Француској]] је, на пример, асоцирано са противладиним и противцрквеним [[радикализам|радикализмом]], док је у [[Немачка|Немачкој]] продрло дубоко у средњи слој и попримило је [[спиритуализам|спиритуалистички]] и [[национализам|националистички]] тон без да је угрожавало власт или цркву.{{sfn|Livingstone|Withers|1999|pp=}}
 
Одговор власти се увелико разликовао. Власт у Француској била је непријатељски оријентисана према просветитељству и његове присталице су се бориле против [[цензура|цензуре]], а често су били [[затвор|затварани]] и терани у [[егзил]]. Краљевска власт је углавном игнорисала вође просветитељства у [[Енглеска|Енглеској]] и [[Шкотска|Шкотској]], мада је [[Исак Њутн|Исаку Њутну]] доделила титулу [[витез]]а и врло добро плаћену службу у влади.
Ред 58:
=== Просвећени апсолутизам ===
{{Main|Просвећени апсолутизам}}
У многим су нацијама моћни владари, које историчари називају „просвећеним деспотима“, поздрављали вође просветитељства на свом двору и тражили помоћ од њих у стварању закона и програма реформи политичког и друштвеног система, усмерених углавном на развој јаких [[национална држава|националних држава]].<ref>{{Cite book|last=Lee| first = Stephen J.| title = Aspects of European history, 1494–1789|year=1990|pages=258—266}}</ref> Најистакнутији међу тим владарима били су [[Фридрих Велики]] (краљ [[Пруско краљевство|Пруске]],) [[Катарина Велика]], (руска царица од [[1762]]. до [[1796]]), [[Леополд II, цар Светогвелики римскогвојвода царстваТоскане|Леополд -{II}-]], који(велики је владаовојвода [[Велико војводство Тоскана|Великим Тосканским војводствомТоскане]] од [[1765]]. до [[1790]].) и [[Јозеф II Хабзбуршки|Јозеф -{II}-]], (аустријски цар од [[1780]]. до [[1790]]). Јозеф је био претерани ентузијаста, те је започео многе реформе које су имале врло малу подршку изазвавши тако многе побуне. Његова је владавина постала предметом исмејавања и готово сви програми реформи су на крају повучени.<ref>Nicholas Henderson, "Joseph II", ''History Today'' (March 1991) 41:21-27</ref> Старији министри [[Sebastião José de Carvalho e Melo, 1st Marquis of Pombal|Себастјан Хозе Помбал]] у [[Португал]]у и [[Johann Friedrich Struensee|Јохан Фридрих Струензе]] у [[Данска|Данској]] такође су владали у складу с идеалима просветитељства.
 
=== Британија ===