Просветитељство — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 296:
Дена Гудман тумачи да су жене одиграле значајну улогу у француским салонима – -{''salonnières''}- као комплементарне мушким -{''philosophes''}-. Дискурзивно, оне су темељиле -{''Res publicu literariu''}- на пристојној комуникацији и писању писама, а њихова основна друштвена институција је био салон.{{sfn|Goodman||p=3}}
 
Роберт Дарнтоново дело -{''The Literary Underground of the Old Regime''}- било је прво важније историско дело које је изнело критику тог идеалног модела.<ref>Дарнтоново се дело примарно фокусира на француско просветитељство. Као резултат тога, његови се општи закључци не могу, без даљег истраживања, пресликати на остале културалне контексте.</ref> Он тумачи да су учени људи (-{''gens de lettres''}-) средине 18. века били фокусирани на елиту (-{''les grands''}-) француског друштва. То је видљиво код дефиниције појма -{''Goût''}- (укус), како га је пренео Волтер у -{''Dictionnaire philosophique''}- (дефиницију је позајмио од Дарнтона): „Укус је као филозофија. Она припада врло малом броју привилегованих душа ... Непозната је у буржујским фамилијама, у којима су чланови непрестано обузети пажњом за властито богатство“. По речима Дарнтона, Волтер је нашао идеју да би просветитељство требало почети с елитом (-{''grands''}-).<ref>{{sfn|Darnton, ''The Literary Underground'', |1982|pp=13.</ref>}} Историчари налазе сличне ставове и код д'Аламбера и [[Louis Sébastien Mercier|Луја Себастјена Мерсјеа]].<ref>{{sfn|Darnton, ''The Literary Underground'', |1982|pp=13, 17.</ref>}}
 
=== -{''Grub Street''}- ===