Просветитељство — разлика између измена

Како су музичари све више постајали зависни од опште публике, јавни су концерти постајали све популарнији и доносили су додатне приходе извођачима и композиторима. Концерти су им олакшавали да допру до шире публике. [[Георг Фридрих Хендл|Хендел]] је, на пример, то сажео у својој јавној музичкој активности у [[Лондон]]у. Тамо се значајно прославио са својим операма и ораторијима. [[Јозеф Хајдн|Хајднова]] и [[Волфганг Амадеус Моцарт|Моцартова]] музика, са својим бечким класичним стилом, обично се сматрала да је највише у складу с идеалима просветитељства.<ref name="ReferenceA">{{harvnb|Beard|Gloag|2005|pp=59}}</ref>

Једно важно дело које је настало као последица вредности просветитељства било је „Општа историја музике: од најранијег доба до данашњице“ (-{''A General History of Music: From the Earliest Ages to the Present Period''}-) [[Charles Burney|Чарлса Барнија]], оригинално објављена [[1776]]. Ово је дело историјски преглед музике и покушај систематске рационализације елемената музике кроз време.<ref name="ReferenceB">{{harvnb|Beard|Gloag|2005|pp=60}}</ref>