|
'''Џорџ Херберт Вокер Буш''' ({{јез-енгл|George Herbert Walker Bush}}; [[Милтон]], [[12. јун]] [[1924]] — [[Хјустон]], [[30. новембар]] [[2018]]) био је [[САД|амерички]] политичар који је био 41. [[председник САД]] ([[1989]]—[[1993]]). Пре него што је постао председник, Буш је био 43. [[потпредседник САД]] од 1981. до 1989. Као члан [[Републиканска странка (САД)|Републиканске странке]], претходно је био члан [[Представнички дом САД|Представничког дома]], амбасадор и директор Централна обавештајна агенцијаЦентралне обавештајне агенције. Његов најстарији син [[Џорџ Буш млађи]] је био 43. председник САД.
Рођен је у Милтону у држави [[МасачуесетсМасачусетс]] у утицајној породици Буш. Био је син Дороти Вокер Буш и [[Прескот Буш|Прескота Буша]], који је био [[Амерички сенат|сенатор]] од 1952. до 1963. Након [[напад на Перл Харбор|напада на Перл Харбор]] 7. децембра 1941. Буш је одложио студије на универзитету и на свој 18. рођендан се пријавио у [[Америчка морнарица|Америчку морнарицу]] и постао најмлађи авијатичар у морнарици у то време. У морнарици је служио до септембра 1945. (чиме је постао последњи амерички председник који је учествовоао у [[Други светски рат|Другом светском рату]]), а затим је похађао универзитет [[Јејл]]. Дипломирао је 1948. и са породицом се преселио у западни Тексас, где је ушао у посао са [[нафта|нафтом]] и 1964. постао милионер у својој 40. години. Убрзо по оснивању сопствене нафтне компаније, Буш се посветио политици. Поражен је на својим првим изборима за амерички Сенат 1964, али је победио на изборима за Представнички дом у 7. тексашком округу 1966. Поново је изабран 1968, али је поново изгубио на изборима за Сенат 1970. Председник [[Ричард Никсон]] је 1971. именовао Буша за амбасадора у [[УН|Уједињеним нацијама]], а 1973. је постао председавајући Републиканског националног комитета. Следеће године председник [[Џералд Форд]] је поставио Буша за шефа канцеларије за везу у [[Кина|Кини]] (практично амбасадора јер САД и НР Кина тада нису имали дипломатске односе), а касније га преместио на место директора ЦИА. Буш се кандидовао за председника САД, али је иззгубио на републиканским примарним страначким изборима од [[Роналд Реган|Роналда Регана]]. Реган га је одабрао за свог потпредседничког кандидата, па је Буш постао потпредседник САД након што је листа Реган-Буш победила на [[Председнички избори за САД 1980.|изборима 1980.]] године. Током свог осмогодишњег мандата као потпредседник САД, Буш је водио групе за дерегулацију и споровођење борбе против дроге.
Буш је 1988. водио успешну капмању да наследи Регана за председника, поразивши [[демократска странка (САД)|демократкског]] противкандидата [[Мајкл Дукакис|Мајкла Дукакиса]], поставши у 152 године први актуелни потпредседник који је изабран за председника. Спољна политика је обележила Бушов предснилки мандат: војне операције у извршене у [[Инвазија САД на Панаму|Панами]] и [[Заливски рат|Персијском заливу]], [[Берлински зид]] је пао 1989, а [[Совјетски Савез]] се [[Распад Совјетског Савеза|распао]] две године касније. Буш је такође потписао [[Северноамерички споразум о слободној трговини]] (НАФТА), мада тај споразум није ратификован све док Буш већ није напустио место председника, чиме је створен трговински блок који су чиниле САД, [[КанадКанада]]а и [[Мексико]]. У унутрашњој политици, Буш је одступио од изборних обећања из 1988. и након борбе са [[Конгрес САД|Конгресом]] је потписао закон о повећању пореза које је Конгрес усвоји. У време слабог опоравка од економске рецесије, уз продужавања буџетских дефицита и смањења на значају спољне политике као главног путања у пост-хладноратовској политичкој клими, Буш је изгубио [[председнички избори у САД 1992.|редседничке изборе 1992.]] од демократе [[Бил Клинтон|Била Клинтона]].
Буш је напустио [[Бела кућа|Белу кућу]] 1993.
|
