Вртача — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 4:
'''Вртаче''' или '''поникве''' су затворене [[Депресија (геологија)|депресије]], најчешће [[овал]]ног облика, од метарског до декаметарског [[пречник]]а и [[дубина|дубине]]. Обично се третирају као елементарни површински облици [[крашки процес|крашког процеса]].<ref name="autogenerated235">Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. ''Геоморфологија''. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2003, pp. 235.</ref>
 
Димензије вртача варирају у веома широким границама јер зависе од различитих фактора. Фактори који одређују димензије вртача су: режим и укупна количина падавина на том простору, чистоћа и дебљина кречњачке масе, честина пукотина у [[кречњак]]у, интензитет корозије (крашке или [[хемијска ерозија|хемијске ерозије]]), стадијум еволуције, тектонска поремећеност кречњака, климатска зоналност, тип [[Крас (геоморфологија)|краскраса]]а итд. Највећи број вртача има ширину 20-50 m а дубину 5-10 m. Мале вртаче имају ширину од једва неколико метара а дубину неколико десетина сантиметара. Насупрот њима постоје вртаче џиновских размера. Вртача Пониква, изнад Бакра, има пречник од 800 m, а дубину 200 m. Северно од ње је вртача чији је пречник 700 m и у њој је периодско језеро. Вртача Норин у [[Никшићко поље|Никшићком пољу]] дугачка је 600, широка 450, а дубока 160 m.
 
Највећи број вртача настаје [[солватација|растварањем]]. [[предиспозиција|Предиспозицију]] за појачано растварање представљају механички дисконтинуитети [[стене|стенске]] масе - [[расед|разломи]], међуслојне [[пукотина|пукотине]], а нарочито места укрштања више разлома. У ретким случајевима, вртаче могу настати проваљивањем [[таваница]] плитких подземних [[просторија]] и слегањем [[тло|тла]]. Тако настали облици називају се ''саломне вртаче''.
Ред 29:
 
== Терминологија ==
Постоје различити називи за овај облик површинског крашког рељефа. У зависности од краја у коме се срећу, односно [[дијалект]]а локалног становништва означавају се називима до, долац, долина, дулиба али и вртоп или вртеч, што је случај у Источној [[Источна Србија|Источној Србији]]. Термин „долина” ушао је у светску геоморфолошку литературу.<ref name="геоморфологија">{{citeCite book |last1last=Петровић |first1first=Драгутин |last2=Манојловић |first2=Предраг |title=Геоморфологија |dateyear=2003 |publisher=Географски факултет |location=Београд |isbnid=ISBN 86-82657-32-5 |page=297}}</ref>
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Литература ==
* {{Cite book|last=Петровић |first=Драгутин |last2=Манојловић |first2=Предраг |title=Геоморфологија |year=2003|publisher=Географски факултет |location=Београд |id=ISBN 86-82657-32-5 |page=297}}
* Анђелић М. ''Геоморфологија''. Београд: Војногеографски институт, 1990.
* Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. ''Геоморфологија''. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2003, pp. 235.
Линија 38 ⟶ 42:
 
{{Commonscat|Sinkholes}}
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
[[Категорија:Површински облици крашког процеса]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Вртача