Вртача — разлика између измена

Димензије вртача варирају у веома широким границама јер зависе од различитих фактора. Фактори који одређују димензије вртача су: режим и укупна количина падавина на том простору, чистоћа и дебљина кречњачке масе, честина пукотина у [[кречњак]]у, интензитет корозије (крашке или [[хемијска ерозија|хемијске ерозије]]), стадијум еволуције, тектонска поремећеност кречњака, климатска зоналност, тип [[Крас (геоморфологија)|краскраса]]а итд. Највећи број вртача има ширину 20-50 m а дубину 5-10 m. Мале вртаче имају ширину од једва неколико метара а дубину неколико десетина сантиметара. Насупрот њима постоје вртаче џиновских размера. Вртача Пониква, изнад Бакра, има пречник од 800 m, а дубину 200 m. Северно од ње је вртача чији је пречник 700 m и у њој је периодско језеро. Вртача Норин у [[Никшићко поље|Никшићком пољу]] дугачка је 600, широка 450, а дубока 160 m.

Постоје различити називи за овај облик површинског крашког рељефа. У зависности од краја у коме се срећу, односно [[дијалект]]а локалног становништва означавају се називима до, долац, долина, дулиба али и вртоп или вртеч, што је случај у Источној [[Источна Србија|Источној Србији]]. Термин „долина” ушао је у светску геоморфолошку литературу.<ref name="геоморфологија">{{citeCite book |last1last=Петровић |first1first=Драгутин |last2=Манојловић |first2=Предраг |title=Геоморфологија |dateyear=2003 |publisher=Географски факултет |location=Београд |isbnid=ISBN 86-82657-32-5 |page=297}}</ref>