Ерозиони лонци — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Облици рељефа помоћу геџета HotCat
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
[[Датотека:Dolina Vranjske reke 25.jpg|мини|Џиновски лонац у кориту Врањске реке.]]
'''Ерозиони''' или '''џиновски лонци''' представљају [[Флувијални процес|флувијалне]] ерозивне облике [[Рељеф|рељефрељефа]]а који се јављају у [[Речно корито|речном кориту]]. То су бунараста удубљења која се стварају, услед снажног вртложастог кретања водене масе, претежно испод [[Водопад|водопадводопада]]а али и на свим осталим местима у речном кориту са великом брзином кретања воде.
 
Снажно вртложасто кретање водене масе и речног материјала којег она носи назива се еворсија. Она је дакле узрок постанка џиновских лонаца. Места где се она врши познају се по левкастом удубљењу на површини водотока. Ова удубљења називају се вртлозима антициклонског типа. У овом случају коразија је јака и она интензивно помаже удубљивању џиновских лонаца.
 
Џиновски лонци су различитих димензија. У просеку су широки и дубоки око 1 m са углачаним, готово полираним, зидовима и крупним шљунковитим и дробинским материјалом на дну. Овај облик је најбројнији у коритима крашких река у Источној [[Источна Србија|Источној Србији]] ([[Ресава (река)|Ресава]], [[Тимок]], [[Радованска река]], [[Бељевина]], [[Лазарева долина |Лазарева долина]], [[Вратна (река)|Вратна]], [[Дојкиначка река]], [[Височица]] итд.). У кориту Врањске реке, узводно од [[Врање|Врања]], налазе се џиновски лонци поређани у низове. Највећи је Казан-ђол, широк 6 m а дубок преко 2 m. Изразити примери налазе се у кориту [[Ибар (река)|Ибра]] код [[Ушће (Краљево)|Ушћа]] (Бук). Некадашња највећа речна дубина у [[Европа|Европи]] измерена је у џиновском лонцу у клисури [[Госпођин вир (клисура)|Госпођин вир]].
 
Поред вртлога антициклонског типа постоје и вртлози циклонског типа. На месту ових вртлога стварају се флувијални акумулативни облици рељефа ([[Спруд|спрудспрудови]]ови чијим нарастањем настају [[Ада (речно острво)|аде]]). Ови вртлози запажају се на површини воде као мала испупчења, која се час дижу час спуштају. <ref>Петровић Д., Манојловић П., (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Универзитет у Београду, Београд.</ref>
 
== Галерија ==