Улица краља Петра (Београд) — разлика између измена

'''Улица краља Петра''' једна је од најстаријих градских улица у Београду. Протеже се правцем који повезује обале две београдске реке, [[Сава (река)|Саве]] и [[Дунав]]а, у дужини од 1 км. Некада је представљала административни, културни и трговачки центар града. У њој се и данас налазе многи значајни објекти.

Током 16. века Београд постаје један од најпрометнијих трговачких центара европске Турске и тада га откривају и дубровачки трговци.<ref>{{harvnb|Самарџић|2007|p=7-10}}</ref> Они су током 16. и 17. века играли велику, а некада и главну улогу у привредном животу Београда под Турцима, а највише у трговини. Дубровчани су били присутни у Београду још за време владавине [[Деспот Стеванстефан Лазаревић|деспота Стевана Лазаревића]],<ref>{{harvnb|Самарџић|2007|p=21-22}}</ref> али се тек почетком 17. века први дубровачки трговци за стално настањују у Београду и оснива се прва Дубровачка колонија.<ref>{{harvnb|Самарџић|2007|p=26}}</ref> Београдска колонија дубровачких трговаца налазила се у тадашњем предграђу, на падини која се спуштала до Дунава (део града познат као [[Зерек]]), у близини главне чаршије (данашња улица Краља Петра).<ref>{{harvnb|Самарџић|2007|p=28}}</ref> Дубровчани су овде подизали своје куће које су биле зидане у медитеранском стилу, од [[ћерпич]]а и дрвета. Приземље ових кућа било је намењено за трговачке радње а на спрату је био стамбени простор. Најчешће је свака кућа имала и окућницу, са [[Калдрма|калдрмисаном]] [[Авлијадвориште|авлијом]], а често и простором за [[Башта|башту]], [[воћњак]] и [[виноград]]. Углавном су гледале на чаршију, а економско двориште било је иза куће.<ref>{{harvnb|Самарџић|2007|p=31-32}}</ref> На врху Зерека (данашња раскрсница улица Краља Петра и Узун Миркове) су се све до 20-их година 20. века налазила два дућана, која су била остаци старе дубровачке чаршије.<ref name="Нушић 20">{{harvnb|Нушић|1984|p=20}}</ref>

У то доба на обали Саве одвијао се градски живот и трговина, што је [[Кнезмилош МилошОбреновић|кнеза Милоша]] привукло да на овом простору планира изградњу градског центра. Када је 1842. године на престо ступио [[Александар Карађорђевић (кнез)|Александар Карађорђевић]], није имао свој двор јер су сви дотадашњи конаци били својина Обреновића. Зато је држава купила кућу на [[Теразије (улица у Београду)|Теразијама]], коју је сазидао [[Стојан Симић]], на мочварном терену који је поравнат и насут.<ref>{{harvnb|Мишић|2013|p=3}}</ref> {{напомена|То је био стари двор, који је после убиства краља [[Александар Обреновић|Александра Обреновића]] порушен.}} Премештањем двора на Теразијама почињу своје куће да граде и други угледни Београђани, па се тако и центар престонице преместио из улице Краља Петра.<ref name="Нушић 7,9">{{harvnb|Нушић|1984|p=7,9}}</ref>

Данас се у улици Краља Петра налазе многи значајни објекти, међу којима су [[Зграда Патријаршије|Патријаршија]], Библиотека и Музеј Српске православне цркве, [[Саборна црква у Београду|Саборна црква]] (улаз је из [[улица Кнеза Симе Марковића (Београд)|улице Кнеза Симе Марковића]]) и [[Конак кнегиње Љубице|Конак књегиње Љубице]] (такође улаз из улице Кнеза Симе Марковића). Ту се налазе и [[Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију|Академија СПЦ]], деканат [[Факултет примењених уметности Универзитета уметности у Београду|Факултета примењених уметности]], најстарија београдска [[Кафана „?”]] (''Код знака питања''), а у доњем делу улице, испод [[Кнез Михаилова (улица у Београду)|Кнез Михаилове]], модерно здање [[тржни центр „Рајићева”|тржног центра „Рајићева”]] (улаз из Кнез Михаилове улице), [[Јеврејски историјски музеј]] [[Савез јеврејских општина Србије|Савеза јеврејских општина Србије]], Аероклуб, Дом ученика и [[Бајракли џамија у Београду|Бајракли џамија]], једина џамија у Београду, у улици [[Улица Господаргосподар Јевремова (Београд)|Господар Јевремовој]], 20-ак метара од угла са улицом Краља Петра. У непосредној близини улице Краља Петра, на [[Косанчићев венац|Косанчићевом венцу]], налазе се и остаци зграде [[Народна библиотека Србије|Народне библиотеке]] (срушене у немачком бомбардовању 6. априла 1941. године) и [[дом Мике Аласа|кућа Мике Аласа]].

Преко пута Патријаршије, у улици Кнеза Симе Марковића (на броју 3) налази се Саборна црква, посвећена Светом Арханђелу Михаилу, која као непокретно културно добро има статус [[Спомениксписак споменика културе од изузетног значаја|споменика културе од изузетног значаја]] од 1979. године.

Некада се, како пише Бранислав Нушићу књизи ''Стари Београд'', на овом месту, на самом углу (преко пута конака) налазила кућа чувенога [[ЕћимХећим-Тома Костић|Ећим-Томе]]. До ње се налазила кућа коју је себи сазидао и у њој живео знаменити [[Петар Ичко]] (данашња Кафана „?”), а ту је била и прва српска пошта а затим основна школа.<ref name="Нушић 13">{{harvnb|Нушић|1984|p=13}}</ref>

У фискултурној сали Основне школе „Краљ Петар Први“ је извајан [[Иван Мештровић|Мештровићев]] [[Београдски Победник (споменик)|Победник]], а 1923. године одиграна и прва [[кошарка]]шка утакмица.<ref name="Водич кроз Београд" />

Пре изградње Спасићевог здања на овом углу налазила се зграда Друштва „Слога”, на имању које је некада припадало [[Кнез Александаралександар Карађорђевић (кнез)|кнезу Александру Карађорђевићу]] и било део [[Кнежева башта|Кнежеве баште]].<ref name="Гордић 33">{{harvnb|Гордић|2010|p=33}}</ref>{{напомена|После убиства [[Кнез Михаиломихаило Обреновић|кнеза Михаила Обреновића]] издато је саопштење да су завереници били повезани са [[Карађорђевићи]]ма. Бивши кнез је оптужен да је обезбедио новац и оружје и да је био подстрекач. намесничка влада донела је одлуку да се заувек забрани повратак Карађорђевића у Србију и да им се одузме сва покретна и непокретна имовина у Србији. Продаја имања отпочела је непосредно по изрицању пресуде Београдског варошког суда, а списак имања у Београду, почетна цена, редослед и време њихове распродаје на јавним лицитацијама објављен је у Српским новина. Кнежева башта била је најзначајнији, а тиме и најскупљи посед. Она је обухватала простор ограничен данашњим улицама Вука Караџића, Кнеза Михаила, Краља Петра и Цара Лазара.<ref name="Гордић 33" />}} На горњем спрату ове зграде налазила се једна од најзнаменитијих јавних установа тога времена, [[Грађанска касина у Београду|Грађанска касина]].<ref name="Нушић 102">{{harvnb|Нушић|1984|p=102}}</ref><ref>{{cite web|title=На данашњи дан основана је Грађанска касина|url=http://www.srpskilegat.rs/na-danasnji-dan-osnovana-je-gradjanska-kasina/|website=Српски легат|accessdate = 12. 4. 2018}}</ref> Управни одбор [[Задужбина Николе Спасића|Спасићеве задужбине]] је стару зграду срушио и подигнуто је данашње велелепно здање које је излази на четири улице, са приземљем у којем се налазило 14 локала и четири спрата са 38 станова.<ref>{{cite web|title=Све куће Николе Спасића|url=http://www.starigrad.org.rs/category/49|website=СГ:ИНФО|publisher=Градска општина Стари град|accessdate = 12. 4. 2018}}</ref>

На углу са Узун Мирковом улицом налази се Зграда Аеро клуба, саграђена 1934-1935. године за националну установу ваздухопловства Краљевине Југославије према пројекту архитекте и пилота [[Војин Симеоновић|Војина Симеоновића]]. Да би објекат био што репрезентативнији израда бронзаних орлова на фасади код главног улаза поверена је вајару [[Петар Палавичини|Петру Палавичиниjу]]. Израда витража на главном степеништу, са темом „Дедал и Икар”, била је поверена сликару [[Васа Поморишац|Васи Поморишцу]]. Сликару [[Коста Хакман|Кости Хакману]] поверена је израда [[портрет]]а [[Краљ Александаралександар I Карађорђевић|краља Александра]] у природној величини, али та слика није сачувана.<ref name="Политика">{{cite journal|last1=Стевановић|first1=Д.|title=Дом за пилоте и удаваче|journal=Политика|date = 25. 10. 2008|url=http://www.politika.rs/scc/clanak/60214/Dom-za-pilote-i-udavace|accessdate = 20. 4. 2018}}</ref> Зграда поседује значајне културно-историјске и архитектонске вредности, као национална установа ваздухопловства Краљевине Југославије и ауторско дело архитекте Војина Симеоновића и представља репрезентативан пример арт декоа у Београду и посебан допринос европеизацији београдске архитектуре, па је 2007. године Заштићен је као [[споменик културе]]. У делу зграде према улици Краља Петра смештенаа је [[Меморијална галерија Петра Добровића]]<ref>{{cite web|title=Зграда Аеро клуба|url=http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/stari_grad/zgrada_aero_kluba.html|website=Каталог непокретних културних добара на подручју града Београда|publisher=Завод за заштиту споменика културе града Београда|accessdate = 20. 4. 2018}}</ref>

Дом ученика „Петар Драпшин” је монументално здање, саграђено 1926. године. Зграда Дома је подигнута као вишеспратни стамбени објекат на углу улица Краља Петра и Господар Јованове. Архитектура је [[Еклектичка архитектура еклектицизма|еклектичка]], у духу [[Академизам|академизма]], анарочито се у погледу архитектонске декорације истиче улаз у зграду. Године 1998. урађена је реконструкција фасаде, а 2009. и унутрашња реконструкција објекта.<ref>{{cite web|title=Dom učenika Petar Drapšin|url=http://www.mirandre.com/dom-ucenika-petar-drapsin|website=Mirandre - Regionalni biznis lider|accessdate = 20. 4. 2018}}</ref>