Берлински зид — разлика између измена

У почетку, грађанима Берлина је било дозољено да се слободно крећу између сектора. Исто тако, како је Хладни рат напредовао, тако је слободан проток био све ограниченији. Граница између Источне и Западне Немачке је затворена [[1952]], али је једино у Берлину била отворена. Око два и по милиона Источних Немаца је прешло на Запад између 1949. и 1952. године.<ref name="ReferenceA">{{cite book|author=Mary Elise Sarotte, ''|title=Collapse: The Accidental Opening of the Berlin Wall'', |location=New York: |publisher=Basic Books, |year=2014}}</ref>

Од 1949. до 1961. године велики број професионалних и обучених радника је дневно прелазило између Источног и Западног Берлина, често због користи на [[Маршалов план|Маршаловим планом]] обновљеном Западу. Једног дана је тако пребегла цела математичка катедра [[Универзитет у Лајпцигу|Лајпцишког универзитета]]. Даље, многи Западноберлинци су прелазили у Источни Берлин због куповине у њеним државним продавницама где су цене биле много ниже него у Западном Берлину. Овај проток радника и економска производња су претили економским колапсом Источној Немачкој. Ово се одразило на цео комунистички блок, а посебно на Совјетски Савез, пошто је његова влада потпомагала источнонемачку економију, и истовремено сада угрожена источнонемачка производња је морала да исплати све ратне одштете [[Пољска|Пољској]] и Совјетском Савезу.<ref>The political process contrasted with that in West German zones occupied by France, the United Kingdom, and the United States, where minister-presidents were chosen by freely elected parliamentary assemblies. ({{cite book|author=Turner, Henry Ashby. ''|title=The Two Germanies Since 1945: East and West'', |publisher=Yale University Press, 1987. {{page|year=1987|isbn=978-0-300-03865-1|pages=20}})</ref>

Изградња 45 километара баријере око три западна сектора је почела у недељу [[13. август]]а [[1961]]. у Источном Берлину. Тог јутра су зонске границе запечаћене источнонемачким војницима. Баријеру су изградили источнонемачки војници и радници, не укључујући директно Совјете. Баријера је изграђена на територији Источне Немачке да би се осигурало да не пређе у Западни Берлин на неком месту; ако би неко стајао на западноберлинској страни баријере (а касније и зида, он је заправо стајао на територији Источног Берлина. Неке улице уз које је пролазила баријера су расцепане чинећи их непролазним за већину возила и тако је ограда од бодљикаве жице подигнута, која је касније замењена правим зидом. Она је физички поделила град и комплетно окружила Западни Берлин. Током изградње зида, војници војске Источне Немачке и борбене групе радничке класе су стајале на граници, са наређењем да пуцају на сваког ко покуша да пребегне. Као додатак, цела дужина границе између Источне и Западне Немачке је затворена зидовима, минским пољима и другим препрекама.<ref name="wettig179">{{harvnb|Wettig|2008|p=179}}</ref><ref>In a congratulatory telegram, Stalin emphasized that, with the creation of East Germany, the "enslavement of European countries by the global imperialists was rendered impossible." ({{cite book|author=Wettig, Gerhard, ''|title=Stalin and the Cold War in Europe'', |publisher=Rowman & Littlefield, 2008. {{page|year=2008|isbn=978-0-7425-5542-6|pages=179}})</ref>

Зид је био дугачак преко 155 километара. Јуна [[1962]]. су почели радови на другој паралелној огради 91 метар даље у унутрашњост, док су куће између ограда срушене, а њени становници пресељени. Ничија земља је створена између две баријере, која је постала позната под именом „стаза смрти“. Она је била посута песком, чинећи тиме лакшим уочавање отисака стопала који су оставили бегунци; није пружала заклон, била је минирана и најважније је да је пружала брисан простор отварању ватре са осматрачких торњева.<ref>{{cite book|author=Paul Maddrell, ''|title=Spying on Science: Western Intelligence in Divided Germany 1945–1961'', p. 56. [[|publisher=Oxford University Press]], |year=2006|pages=56}}</ref>

Постојало је још неколико граничних прелаза између Западног Берлина и осталог дела Источне Немачке. Они су могли бити коришћени за пролаз између Западне Немачке и Западног Берлина, за посете становника Западног Берлина Источној Немачкој, за пролаз у суседе Источне Немачке [[Пољска|Пољску]], [[Чехословачка|Чехословачку]], [[Данска|Данску]] и за посете грађана Источне Немачке који су имали дозволу у Западни Берлин. Након споразума из 1972. нови прелази су отворени да би се дозволио транспорт отпада из Западног Берлина на источнонемачке депоније, као и неки прелази за прелазак у Западни Берлин.<ref>{{cite book|author=Crozier, Brian (1999). |title=The Rise and Fall of the Soviet Empire. |publisher=Forum. p. 170-171. {{page|year=1999|isbn=978-0-7615-2057-3|pages=170-171}}</ref>