Берлински зид — разлика између измена

Зид је био дугачак преко 155 километара. Јуна [[1962]]. су почели радови на другој паралелној огради 91 метар даље у унутрашњост, док су куће између ограда срушене, а њени становници пресељени. Ничија земља је створена између две баријере, која је постала позната под именом „стаза смрти“. Она је била посута песком, чинећи тиме лакшим уочавање отисака стопала који су оставили бегунци; није пружала заклон, била је минирана и најважније је да је пружала брисан простор отварању ватре са осматрачких торњева.<ref>{{citeCite book|last=Maddrell|first=Paul|title=Spying on Science: Western Intelligence in Divided Germany 1945–1961|publisher=Oxford University Press|year=2006|pages=56}}</ref>

Најпознатији неуспешни пребег је био онај [[Петер Фехтер|Петера Фехтера]], који је погођен и остављен да крвари до смрти наочиглед западних медија [[17. август]]а [[1962]]. године. Последња особа која је убијена док је покушавала да пређе границу је био [[Крис Гуефрој]] [[6. фебруар]]а [[1989]]. године.<ref>{{Cite book|last=Kempe|first=Frederick|title=Berlin 1961|year=2011|publisher=Penguin Group (USA)|isbn=978-0-399-15729-5|pagepages=247}}</ref>

* {{Cite book|ref=harv|last=Kempe|first=Frederick|title=Berlin 1961|year=2011|publisher=Penguin Group (USA)|isbn=978-0-399-15729-5|pagepages=247}}