Просветитељство — разлика између измена

„Можда је просветитељство било пуно приземније од узвишене интелектуалне климе каквом је описују аутори књига, и ми би требали довести у питање ту одвећ узвишену, одвећ метафизичку визију интелектуалног живота у 18. веку.“<ref>{{harvnbsfn|Darnton|1982|pp=2}}</ref>

{{quote|Ово кретање [с интелектуалног на културни/социјални приступ] имплицира бацање сумље на две идеје: прво, да се праксе могу дедуковати из дискурса који их ауторизује или оправдава; друго, да је могуће латентно значење социјалних механизама превести у термине експлицитне идеологије.<ref>{{harvnbsfn|Chartier|1991|pp=18}}</ref>}}

Један од примарних елемената културалне интерпретације просветитељства је успон јавне сфере у Европи. [[Јирген Хабермас]] је утицао на промишљање о јавној сфери више од било кога другога, иако се његов модел све више доводи у питање. Кључни проблем на који је Хабермас покушао да одговори тиче се услова за „рационалну, критичку и искрено отворену дискусију о јавним стварима“. Или, још једноставније, друштвене услове потребне да би се идеје просветитељства шириле и расправљале. Његов одговор било је формирање током касног 17. века и 18. века „буржоаске јавне сфере“, а „краљевство комуникације обележено новим поприштима дебате, отворенији и приступачнији облици урбаног јавног простора и социјализације и експлозија штампаног садржаја“.<ref>{{harvnbCite book|first=James Van Horn|last=Melton|title=The Rise of the Public in Enlightenment Europe|year=2001|pppages=4}}</ref> Хабермас наглашава три кључна елемента јавне сфере:

Доринда Оутрам даље описује јачање јавне сфере. Контекст њеног јачања биле су економске и друштвене промене везане за [[Индустријска револуција|индустријску револуцију]]: „економска експанзија, повећана урбанизација, повећање броја становника, и побољшање комуникација у поређењу са стагнацијом у претходном веку“.<ref>{{citeCite book|last=Outram|first=Dorinda|title=The Enlightenment|edition=2|publisher=Cambridge University Press|year=2005|pages=12}}</ref> Повећана ефикасност техника производње смањила је цену производа широке потрошње истовремено с повећањем разноликости доступних производа потрошачима (укључујући и литературу, нужну за развој јавне сфере). Истовремено је интеракција с [[колонија]]ма (већина европских држава у 18. веку имала је колонијална царства) изложила европско друштво екстремно хетерогеним културама. Оутрам пише да је крајњи резултат био рушење „баријера између културалних система, религиозних подела, родних разлика и географских подручја“.{{sfn|Outram|2005|pp= 13}}