Берлински зид — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ) |
||
Ред 16:
}}</ref> и бекства која су имала политичке и економске последице по [[Варшавски пакт|Источни блок]]. Он је ефикасно смањио емиграцију са 2,5 милиона између [[1949]]. и [[1962]]. на 5.000 између [[1962]]. и [[1989]]. године.
Ипак, подизање зида је била пропагандна катастрофа за Источну Немачку и цео Источни блок. Он је постао кључни симбол онога што су западне силе сматрале комунистичком тиранијом, нарочито након убијања потенцијалних бегунаца. Политичка либерализација касних [[1980-е|осамдесетих]], повезана са падом Совјетског Савеза, је довела до слободнијих пограничних ограничења у Источној Немачкој, која је кулминирала масовним демонстрацијама и падом источнонемачке владе. Када је 9. новембра емитовано владино саопштење да ће прелазак бити допуштен, масе Источних Немаца се приближило и затим и прешло зид, а њима се приближио велики број Западних Немаца у слављеничкој атмосфери. Зид је касније уништила еуфорична маса у периоду након неколико недеља, а његов пад је био први корак ка [[Уједињење Немачке 1990.|уједињењу Немачке]], које је званично завршено [[3. октобар|3. октобра]] [[1990]]. године.<ref name="Marck">[http://www.americanheritage.com/articles/magazine/ah/2006/5/2006_5_70.shtml Jack Marck] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20080829173505/http://www.americanheritage.com/articles/magazine/ah/2006/5/2006_5_70.shtml |date=29. 08. 2008. }} "Over the Wall: A Once-in-a-Lifetime Experience" ''American Heritage'', October 2006.</ref><ref name="cnn.com">[https://www.cnn.com/2013/09/15/world/europe/berlin-wall-fast-facts/index.html Berlin Wall Fast Facts - CNN<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>
== Позадина ==
Ред 27:
=== Разлике немачких држава ===
Од 1948, Западна Немачка се развила у капиталистичку државу са “социјалном тржишном економијом” и вишестраначким парламентарним системом. Продужен економски развој почевши од [[1950-е|педесетих]] је одржавао 30-годишње “економско чудо”. Са друге стране унутрашње немачке границе, Источна Немачка је успоставила ауторитативну владу са совјетским стилом [[планирана економија|планиране економије]].<ref name="miller4">{{harvnb|Miller|2000|pp=4–5}}</ref> Док је Источна Немачка постала најбогатија и најнапреднија држава у [[Варшавски пакт|Источном блоку]], многи њени становници су желели на запад због политичких слобода и економског просперитета.<ref name="miller13">{{harvnb|Miller|2000|p=13}}</ref> Налет растућег броја Источних Немаца у некомунистичке државе преко Западног Берлина је довео до тога да Источна Немачка сагради [[Источнонемачки погранични систем]] (чији је Берлински зид био део) 1961. да би спречили даљи прелазак.<ref name="miller13"
=== Масовна емиграција ===
Ред 52:
Они су стигли у град којег је бранило оно што ће ускоро бити познато као [[Берлинска бригада]], која се састојала од Друге и Треће борбене групе Шесте пешадијске дивизије са четом Ф 40. оклопне. [[16. август]]а, Кенеди је издао наређење да се оне појачају. Ујутро 19. августа, Прва борбена група 18. пешадијске дивизије је узбуњена.<ref name="harrison240">{{harvnb|Harrison|2003|p=240-fn}}</ref>
У недељу ујутро [[20. август]]а, главни елементи колоне од 491 возила који су носили 1.500 људи подељених у пет група је кренуло из тачке Хелмштед-Маријенборн. У Маријенборну, совјетком пункту поред [[Хелмштет]]а на граници Западне и Источне Немачке, америчко особље је пребројала стража. Колона је била дуга 160 километара и прешла је 177 километара од Маријенборна до Берлина у пуној ратној опреми, док је ВоПос (источнонемачка погранична полиција) надгледала дуж целог пута. Чело колоне је стигло у предграђе Берлина пре поноћи, да би се срело са Клејом и Џонсоном, пре него што је парадирала улицама Берлина. 21. августа, Џонсон је оставио значајно ојачан Западни Берлин у руке генерала Фредерика Хартела, која је сада имала укупно 4224 војника. Свака три месеца у наредне три и по године, нови амерички батаљон је смењиван у Западном Берлину да би се показала савезничка одлучност.<ref name="dowty121">{{harvnb|Dowty|1989|p=121}}</ref><ref name="harrison240"
Подизање зида је довело до важних последица за обе Немачке. Ипак, подизање зида је била пропагандна катастрофа за Источну Немачку и цео Источни блок. Он је постао кључни симбол онога што су западне силе сматрале комунистичком тиранијом, нарочито након убијања потенцијалних бегунаца (који су се касније третирали као дела убиства у уједињеној Немачкој). [[1987]], [[Роналд Реган]] је одржао познати говор на [[Бранденбуршка капија|Бранденбуршкој капији]], у коме је изазвао [[Михаил Горбачов|Михаила Горбачова]] да „обори овај зид“. У Западној Немачкој, страх да западне силе нису урадиле ништа да би се спречило подизање зида је директно довело до [[Остполитик]] (Источна политика) или приближавања Истоку, у циљу стабилизовања односа две Немачке.<ref name="harrison98">{{harvnb|Harrison|2003|p=98}}</ref>
Ред 81:
Странци су често и без проблема прелазили зид, а становници Источне Немачке су лепо дочекивали њихов новац. Наравно, и они су били предмет детаљних провера и на уласку и на изласку. Када су излазили, полиција је обично постављала огледало испод сваког возила да би тражила особе које су се сакривале испод аутомобила. Источним Немцима је повремено давана дозвола за прелазак, посебно ако су били превише стари да би радили. На границе код [[Потсдам]]а, заробљени пилот У-2 авиона обореног изнад Совјетског Савеза [[Гери Пауерс]] је замењен за совјетског шпијуна [[Рудолф Абел|Рудолфа Абела]].<ref>[http://einestages.spiegel.de/static/topicalbumbackground/4246/_wir_lassen_euch_jetzt_ein_zwei_wochen_zeit.html Wiegrefe, Klaus. "Wir lassen euch jetzt ein, zwei Wochen Zeit"], ''Spiegel Online'' – {{lang|de|einestages}}, May 2009</ref>
Једно место где су западњаци могли да прелазе границу је била станица Фридрихштрасе у Источном Берлину. Када је зид подизан, берлинска сложена транспортна мрежа је подељена њиме. Неке линије метроа су биле подељене на пола, а многе станице су затворене. Три западне линије су пролазиле кроз кратки део источнонемачке територије, пролазећи кроз источне станице ([[Станице духова]]) без заустављања. И западна и источна мрежа су се стицале код улице Фридрихштрасе, који је постао најважнији прелаз за оне (углавном са Запада) са дозволом за прелазак.<ref>[http://blogs.reuters.com/berlin1961/2011/05/27/the-worst-day-of-jfks-life/ The worst day of JFK’s life<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>
=== Покушаји бекства ===
Ред 93:
== Рушење ==
[[Мађарска]] је [[23. август]]а [[1989]]. године уклонила погранична ограничења са [[Аустрија|Аустријом]] и у септембру је више од 13.000 Источних Немаца побегло кроз Мађарску. Масовне демонстрације против владе у Источној Немачкој су почеле у јесен 1989. године. Дугогодишњи вођа Источне Немачке, [[Ерих Хонекер]], је поднео оставку [[18. октобар|18. октобра]] 1989. и заменио га је [[Егон Кренц]] неколико дана касније. Хонекер је прорекао јануара 1989. да ће зид стојати „још сто година“.<ref name=automatski generisano1>{{cite web|title=Exchanges of Territory: Lenné-Dreieck |url=http://www.berlin.de/mauer/zahlen_fakten/gebietsaustausch/index.en.html#lenne |publisher=City of Berlin |accessdate=23. 01. 2016. |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160304085918/http://www.berlin.de/mauer/zahlen_fakten/gebietsaustausch/index.en.html |archivedate=04. 03. 2016. |df=dmy }}</ref>
Нова Кренцова влада је одлучила да дозволи грађанима Источног Берлина да траже визе да би путовали у Западну Немачку. [[Гинтер Шабовски]], министар пропаганде Демократске Републике Немачке, је имао задатак да објави то; ипак, он је био на одмору пре него што је донета ова одлука и није био у потпуности обавештен о њој. Кратко пре новинарске конференције [[9. новембар|9. новембра]], баратао је нотом која је казивала да ће грађанима Источног Берлина бити дозвољено да прелазе границу са прописном дозволом, али није дао никакве додатне информације. Правила су завршена неколико сати пре конференције и требало је да постану важећа следећег дана, тиме дајући времена да се прво информишу стражари на граници; ипак нико о томе није обавестио Шабовског. Он је гласно прочитао ноту на крају конференције; када је упитан када ће правила ступити на снагу, он је претпоставио да ће то бити истог дана на основу текста ноте и одговорио је: „Колико ја знам, тренутно ступају, управо сада“.<ref
Десетина хиљада становника Источног Берлина је чуло изјаву Шабовског и похрлило ка зиду тражећи улаз у Западни Берлин. Изненађени и надјачани граничари су обавили много грозничавих телефонских позива са својим претпостављенима, али је постало јасно да не постоји начин да задрже велику масу грађана Источне Немачке без употребе војске и смртоносн силе, а значајно малобројнији стражари су били опремљени само за редовне стражарске дужности. Стражари и влада Источне Немачке нису желели да користе силу, па је у сусрет маси стража на крају попустила, отворивши пролазе и дозволила људима кроз њих са мало или без провере идентитета. Усхићене Источне Берлинце су ускоро поздравили Западни Берлинци са друге стране у слављеничкој атмосфери. Зато се [[9. новембар]] сматра даном пада зида. У данима и недељама које су следиле, људи су долазили до зида са маљевима да покупе сувенире, уништивши дугачке делове зида у том процесу.
| |||