Биологија — разлика између измена

50 бајтова уклоњено ,  пре 1 године
Поништена измена 21094942 корисника Autobot (разговор)
м (Разне исправке; козметичке измене)
(Поништена измена 21094942 корисника Autobot (разговор))
ознака: поништење
[[Датотека:Eukaryota diversity 1.JPG|мини|десно|170п|Разноврсност живота је предмет изучавања биологије{{sfn|Campbell|2008|pp=}}]]
 
'''Биологија''' (од грчког -{''bios''}- = живот и -{''logos''}- = наука, знање) најшире речено је комплекс [[наука]] о [[живот]]у.<ref>Janković M. (1973) Biologija. U: Enciklopedijski leksikon Mozaik znanja — Biologija. Interpres: Beograd.}-</ref> Биологија обухвата широк спектар наука и научних дисциплина, које проучавају [[организам|жива бића]], њихову структуру, животне функције и манифестације, [[понашање]] и [[екологија|еколошке односе]], као и читаву [[биосфера|биосферу]].<ref>Raven{{cite book|last=Raven|first=P. H., |last2=Johanson |first2=G. B. (|year=1999): |title=Biology.|publisher= WCB/McGraw–Hill, |location=New York.|pages=}}</ref>{{sfn|Campbell|1996|pp=}}{{sfn|Lawrence|1999|pp=}}<ref>Sofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. : Biologija 1. Svjetlost, Sarajevo. {{page|year=2004|isbn=978-9958-10-686-6|pages=}}</ref> Биолошке науке се међусобно разликују по специфичној [[методика|методологији]], или по нивоу организације и групама организама које су предмет изучавања. У основи савремене биологије леже пет основних аксиоматских принципа, који описују универзалност живота: [[ћелијска теорија]], [[еволуција (биологија)|еволуција]], теорија [[ген]]а, [[енергија]] и [[хомеостаза]].{{sfn|Vernon|1995|pp=11–18}}
 
[[Молекуларна биологија]], [[биохемија]] и [[молекуларна генетика]] су великим делом преклапајуће дисциплине које проучавају животне процесе на молекулском и супрамолекулском нивоу. Живот на нивоу појединачних [[ћелија (биологија)|ћелија]] проучава [[цитологија]]. [[Анатомија]], [[хистологија]] и [[физиологија]] проучавају грађу и функцију организама на нивоу ткива, органа и органских система.<ref>King R. C., Stransfield W. D. : Dictionary of genetics. Oxford niversity Press. New York, Oxford. {{page|year=1998|isbn=978-0-19-509442-8|pages=}}</ref><ref>Alberts B. et al.: Molecular biology of the cell. Garland Publishing, Inc., New York & London. {{page|year=1983|isbn=978-0-8240-7283-4|pages=}}</ref><ref>Lincoln{{cite book|last=Lincoln|first=R. J., |last2=Boxshall |first2=G. A. ''|title=Natural history - The Cambridge illustrated dictionary''. |publisher=Cambridge University Press. |location=Cambridge. {{page|year=1990|isbn=978-0-521-30551-8 |pages=}}</ref>
 
На [[Земља|Земљи]] постоји више од 10 милијуна различитих [[врста]].<ref>{{Cite bookharvnb|last=Dasmann| first = R.F.| title = A Different Kind of Country| publisher = MacMillan Company| location = New York|year=1968|isbn=978-0-02-072810-8|pagespp=}}</ref><ref>{{Cite book|editor1-last=Wilson|editor2-last=E. O.|editor2-last=Peter|editor2-first=F. M.|title=Biodiversity| publisher = National Academy Press| location = New York|year=1988|isbn=978-0-309-03783-9|pages=}}</ref><ref>Global Biodiversity Assessment: Biodiversity - Glossary of terms related to the CBD – UNEP, Annex 6. {{page|year=1995|isbn=978-0-521-56481-6|pages=}} Belgian Clearing-Hous.</ref><ref>Hawksworth D. L. Biodiversity: measurement and estimation. Springer Verlag Stuttgart. {{page|year=1996|isbn=978-0-412-75220-9|pages=}}</ref><ref>Edward O. Wilson E. O. The Future of Life. Alfred A. Knopf, New York. {{page|year=2002|isbn=978-0-679-45078-8|pages=}}</ref><ref>Rashid H. M., Scholes R., Ash N. (2006). Ecosystems and human well-being: current state and trends : findings of the Condition and Trends Working Group of the Millennium Ecosystem Assessment. Island Press. {{page|year=2006|isbn=978-1-55963-228-7|pages=}}</ref> Њихова величина покрива распон од оних које су микроскопски мале па до [[организам]]а величине [[плави кит|плавог кита]].
 
Сви ови облици живота имају извјесне особине које их чине специфичнима и разликују од мртвих материја. Ове особине су на пример могућност репродукције, раста, али и могућност прилагођавања околини.
Назив биологија потиче од грчких речи '''βιος''' (живот) и '''λογος''' (наука). Реч је први пут употребио [[1800]]. године [[Карл Фридрих Бурдах]] (-{Karl Friedrich Burdach}-, 1776—1847) означавајући истраживања [[човек]]а ([[антропологија|антропологију]]) кроз упоредне перпективе [[Морфологија (биологија)|морфологије]] и [[физиологија|физиологије]].
 
Термину ''биологија'' су [[1802]]. године [[Готфдрид Тревиранус]] (-{Gottfried Treviranus}-, 1776—1837) и [[Жан-Баптист Ламарк]] (Jean-Baptiste Lamarck, 1744—1829) дали ширу [[дефиниција|дефиницију]] и већи значај. Тревиранусове студије, назване ''-{Biologie}-'' (1802—1822) дефинисале су биологију као „науку о животу“. Ламарк је у својој ''-{Hydrogéologie}-'' (1802) дефинисао биологију као дисциплину „терестричне физике“ која укључује „све што је у вези са живим телима“.
 
Тревиранус и Ламарк су мислили да су употребом новог термина идентификовали ново поље истраживања, а не да су само дали име старом. Обојица су се противила преокупираности природњака XVIII века праксом каталогизације различитих животиња, биљака и минерала у природи. Нова биологија је требало да се бави феноменом живота, тј. функционисањем живих бића.