Српска академија наука и уметности — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
|||
Ред 51:
Први председник био је Јосиф Панчић, а секретар Јован Жујовић.
Број дописних чланова био је двапут већи од броја редовних чланова. Све чланове бирала је сама Академија на основу обима рада и по исправности, самосталности и савесности у раду. Законом о оснивању Српске краљевске академије под њену управу потпала је [[Народна библиотека Србије|Народна Библиотека]] и [[Музеј српских земаља]]. Од [[22. јануар|22/1]] [[1901]]. године Српска краљевска академија водила само надзор над Библиотеком, и од ње и управе Музеја добива годишњи извештај. Први председник Српске краљевске академије (на три године) био је Јосиф Панчић, затим: Чедомиљ Мијатовић, [[Милан Ђ. Милићевић|М. Ђ. Милићевић]], [[Јован Мишковић]], [[Ђорђе Нешић (лекар)|Ђорђе Нешић]], [[Јован Ристић]], [[Сима Лозанић]], Стојан Новаковић, Јован Жујовић, [[Јован Цвијић]].
Српска краљевска академија спојила се 1892. године са [[Српско учено друштво|Српским ученим друштвом]] према решењу министра Просвете од [[9. април|9/4]] [[1891]]. и добила је доста велики архив старих докумената и доста велику библиотеку. У Академији је [[1893]]. године основан лексикографски одсек (рад на »Речнику«) и етнографски одсек (рад на испитивању српских села). Поред тога, главни рад С. К. А. Н. састојао се у научном раду њених чланова и у раду на издавању њихових и других научних списа. У томе смислу С. К. А. Н. издавала је:
| |||