Гостивар — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 37:
Године 1906. каже се за Гостивар да има 3.400 становника од којих су само њих 17 Хришћани; остало су Арнаути. То је лепа варош, чиста са правим улицама, смештена на обали Вардара. Ту је тада седиште турског кајмакама, а "до скоро Гостиварска околина је била мудирлук Тетовске казе". Арнаути су обесни и "све заповети валијске које се косе са њиховим интересима, одбијају и живе како хоће.<ref>"Нова искра", Београд 1906.</ref>
 
У Гостивару је у периоду 1868-1874. године радила српска народна школа. После принудног затварања поново је школа прорадила 1892. године.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1904. године</ref> У граду је 1899. године прослављена српска и школска слава Св. Сава. Домаћин славе (кум) био је Мицо Аћимовић из оближњег села Бањице. Светосавску беседу је изговорио у школи Љубомир Аћимовић управитељ гостиварских основних школа. Програм је припремио месни учитељ Илија Поповић.<ref>"Цариградски гласнк", Цариград 1899. године</ref> Српска школа је троразредна са три учитеља коју похађа 1899. године 31 ученик и две ученице.<ref>"Дело", Београд 1899.</ref> Између Срба и Бугара у месту је почетком 20. века владала размирица. Претње и псовке на улици су биле често, али ишло се и даље са провокацијама ка физичком насиљу. Тако су о празнику Св. Сави 1900. године пролазили улицом српски свештеник поп Павле Поповић и управитељ школа Сима Бабарогић (са својим породицама), а провоцирали су их Петар Топалов управитељ бугарске школе и Станко кондурџија. Том приликом настрадао је Србин, Теофил Ђорђевић кондурџија, који се ту задесио, на којег је пуцао и ранио га у главу, његов колега Станко. Када су Бугари починиоци ухашени, они су у затвору лажно оптужили српског учитеља Глигорија Стевановића. Провео је овај целих 70 дана у притвору, не могавши да се пре одбрани од оптужбе.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1900. године</ref>
 
Православци су имали једну малу православну цркву и то ван вароши. Турци нису дозвољавали да се подигну у граду прави храм. Тек 1929. године подигнута је нова црква у самом граду, посвећена српском светитељу Св. Сави. Цркву је осветио скопски митрополит Варнава, 20. јула те године.<ref>"Политика", Београд 1929. године</ref>