Владимир Лењин — разлика између измена

Лењин је [[17. април]]а, дан након доласка у земљуРусију, возом пуним злата које махом било обезбеђено од стране банкарске породице Шиф (једном приликом је се и сам Јакоб Шиф, глава богате династије хвалио на самрти како је финансирао пад Руске империје) и од стране стране Скандинавских политичких партија пре свега Шведске, као и другова Комуниста из Швајцарске пред водећим партијским службеницима прочитао реферат познат под називом ''Априлске тезе''. Основне теме тог славног политичког програма су следеће: одбијање подршке привременој влади, тражење да [[Русија]] изађе из [[Први светски рат|рата]], пројекат власти совјета и уништења парламентаризма, укидање војске и полиције, обнова [[Интернационала|Интернационале]], промена назива Социјалдемократске партије у комунистичку, конфискација земље велепоседника. Осим видно [[утопија|утопијских]] делова, тај програм је углавном погодио жељу већине народа — посебно у две тачке: излазак из рата и подела земље. Већина мењшевика (а и бољшевика) се противила већини теза које је интепретирала као Лењинов радикализам, волунтаризам и авантуризам. Међутим, у јулу је Лењин повукао позив за совјетском влашћу: у совјетима су мењшевици и есери имали премоћ, па би власт совјета била, есенцијално, небољшевичка. Касније су комунисти тврдили да су у совјетима имали „дубинску већину“ — што је, [[Џорџ Орвел|орвеловским]] језиком, признање да су били у мањини. У јулу долази, под маском демонстрација, до првог неуспелог бољшевичког [[државни удар|пуча]]. Под претњом хапшења, Лењин је побегао из Петрограда и скривао се на селу, емигрирао у [[Финска|Финску]], водио Партију из илегале и написао један од својих најпознатијих текстова: ''Држава и револуција'', утопијски [[анархизам|анархоидни]] спис у којем оцртава државу будућности којом непосредно управљају масе и наоружани народ — у снажној супротности са свим што је написао о тој теми и пре и после (сам је Лењин убрзо одбацио ''Државу и револуцију'' као посебно анархо-синдикалистичко застрањење). Влада либерала [[Александар Керенски|Александра Керенскога]], неспособна да донесе одлуку о изласку из рата и изложена притисцима [[левица|левих]] и [[десница|десних]], царистичких радикала, тонула је у хаос заједно с целом земљом, чему је допринео и неуспели [[државни удар|пуч]] царистичког генерала [[Лавр Корнилов|Корнилова]]. Октобра [[1917]], Лењин је проценио да је дозрело време за одлучујући удар: бољшевици су имали већину у совјетима (посебно у најважнијем, Петроградском), њихов утицај у морнарици и војсци је растао тако да су имали ефективну контролу над значајним делом оружане силе; насупрот томе, либерална, мењшевичка и есерска опција су слабиле у вртлогу дезоријентације и неодлучности. Под Лењиновим вођством бољшевици су 25. октобра по старом, јулијанском календару (7. новембра по новом, грегоријанском) извели пуч у Петрограду и преузели власт уз минималне жртве. Нешто снажнији отпор није спречио да и [[Москва]] дође под комунистичку контролу 15. новембра. Релативно лак начин преузимања власти као да је потврдио Лењинова предвиђања о томе како се „власт котрља улицама, само је треба узети“. Други сверуски конгрес совјета сазван је 8. октобра 1917. [[Бољшевици]], који су управљали радом конгреса и одређивали његов ток, установили су Совјет народних комесара као врховно државно тело, а Лењин је именован за председника Совјета, поставши тако поглавар нове државе у настајању. Први Лењинови потези били су предлози о тромесечном примирју с [[Немачка|Немачком]] и укидању приватног власништва над земљом. Оба су усвојена, и бољшевици су почели [[национализација|национализацију]] и преговоре с царском Немачком. Лењин је исто тако устао против тајне дипломатије и објавио многе тајне споразуме који су склопили западни савезници као што су [[Лондонски мир (1913)|Лондонски]] или [[Сајкс-Пикотов споразум]].{{sfn|Phillips|2000|p=90}} Међутим, распад руске војске, продор Немаца, и окупљање противкомунистичких снага увукли су их у вртлог [[грађански рат|грађанског рата]] који су, немалим делом, и сами изазвали узурпацијом власти. Лењин је наумио да склопи мир с Немцима по сваку цену: био му је потребан маневарски простор како би консолидовао бољшевичку власт, док су национални и интернационално-револуционарни интереси морали да буду, привремено, стављени у други план. Томе се жестоко противила већина у комунистичком вођству (Бухарин, Троцки, Зиновјев..), који су у томе видели како издају руских националних, тако и међународних пролетерских интереса. Ипак, низ војних пораза је показао да је Лењин био у праву: совјетски је вођа на крају успео да сломи отпор већине у партији и присили их на, за Русе, понижавајући [[брест-литовски мир|мир у Брест-Литовску]] 3. марта [[1918]], по којем је Немачкој уступљена контрола над [[Финска|Финском]], [[Пољска|Пољском]], [[Украјина|Украјином]] и балтичким земљама — [[Летонија|Летонијом]], [[Литванија|Литванијом]] и [[Естонија|Естонијом]]. Немачка војна сила је стала, а Лењин се усредсредио на учвршћење бољшевичке власти у Русији. Сам Брест-Литовски споразум је постао безвредан након пораза царске Немачке у [[Први светски рат|Првом светском рату]] новембра 1918.