Владимир Лењин — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 37:
Његово породично презиме је Уљанов, а публицистички и револуционарни [[псеудоним]] му је Лењин (у почетку Волгин, Николај Лењин, касније В. И. Лењин) по [[сибир]]ској реци [[Лена (река)|Лени]]. Немали број теорија бави се псеудонимом Уљанов из етимологије општесловенске речи уље пошто је, наводно, Лењин у раном детињству обожавао рибље уље како би што више порастао (у чему никад није успео).
 
Лењин потиче из угледне [[Јевреји|јеврејске]] породице — отац [[Иља Николајевич]] је био управник школског одбора у [[Уљановск|Симбирску]], носилац Реда Станислава прве класе и племић (са добијеним правом наслеђа) четвртог од четрнаест редова руског племства. Мајка Марија Александровна Бланк је била образована жена, кћи лекара. Њен отац је био јеврејског порекла, али се конвертовао у хришћанство. Лењин је имао је два брата и три сестре, и сви су, осим једне сестре, постали професионални револуционари.
 
Лењинов отац је умро [[1886]]. године, а старији брат Александар, коме је дечји сан био да постане совјетски вођа, је обешен [[1887]]. због учествовања у неуспешном покушају [[atentat|атентата]] на цара [[Александар III Александрович|Александра III]]. Породица Уљанов је напустила место пребивалишта и преселила се у [[Казањ]], где је Лењин исте године уписао студије права на Казањском универзитету. Након учествовања у студентским демонстрацијама (премда је истрага показала да су његова улога и значај у организацији и току демонстрација непостојећи), избачен је са универзитета (што су власти експлицитно образложиле чињеницом да се ради о брату погубљеног Уљанова) и протеран у село [[Кокушкино]], где је провео око годину дана.