Северна Америка — разлика између измена

м
Разне исправке
м (uklanjanje dupliranih poziva)
м (Разне исправке)
{{Инфокутија континент
| површина=24.230.000 km2
| слика = Location North America.svg
| становника=529.024.000 (2016)
| опис_слике=Северна Америка
}}
[[Датотека:Norteamerica.png|десно|мини|300п|[[Северна Америка (регија)|Регија Северна Америка]] без [[Средња Америка|Средње Америке]] на мапи света]]
'''Северна Америка''' је по величини трећи, а по броју становника четврти континент на [[Земља|Земљи]]. Укупна површина овог континента је 24.230.000 km<sup>2</sup>². Њене северне обале запљускује [[Северни ледени океан|Арктички океан]], источне [[Атлантски океан]], јужне [[Карипско море]], а западне [[Тихи океан]]. Процењено је да је 2016. године имала 529.024.000 становника. Први [[облакодер]]и на свету су саграђени на тлу Северне Америке.<ref name="atlas sveta"/>
 
== Етимологија ==
[[Датотека:Historisch Nordamerika.jpg|мини|Мапа Северне Америке из 1621. године]]
[[Америке]] (Северна и [[Јужна Америка|Јужна]]) добиле су име по италијанском истраживачу [[Америго Веспучи|Америгу Веспучију]], а име су дали немачки картографи [[Мартин Валдземилер]] и [[Матијас Рингман]].<ref>{{cite web|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/626894/Amerigo-Vespucci |title= Amerigo Vespucci |publisher=Encyclopædia Britannica |accessdate = 707. 07. 2011}}</ref> Веспучи, који је истраживао Јужну Америку између 1497. и 1502. године, био је први Европљанин који је веровао да Америка није била Источна Индија, већ другачије копно дотад непознато Европљанима. Године 1507. Валдземилер је направио мапу света на којој је било написано име ''Америка'' преко континента Јужне Америке, у сред данашње државе Бразил. Он је објаснио то име у својој књизи ''-{Cosmographiae Introductio}-''.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=3bOg4Nroos4C |title=The Cosmographiæ Introductio of Martin Waldseemüller in Facsimile |others=Translated by Edward Burke and Mario E. Cosenza, introduction by Joseph Fischer and Franz von Wieser |editor-last=Herbermann|editor-first=Charles George |place=New York |publisher=The United States Catholic Historical Society |year=1907|quote={{lang-la|"Quarta pars per Americum Vesputium (ut in sequentibus audietur) inventa est, quam non video, cur quis jure vetet, ab Americo inventore sagacis ingenii viro Amerigen quasi Americi terram sive Americam dicendam, cum et Europa et Asia a mulieribus sua sortita sint nomina."|pages=9}}}}</ref>
 
По Валдземилеру, нико не би требало да уложи приговор на име земље након њеног проналазача. Он је користио латинску верзију Веспучијевог имена (-{''Americus Vespucius''}-), али у женском облику, следећи примере ''Европа'', ''Азија'' и ''Африка''.
 
Касније, други картографи су проширили име Америка и на северни континент, а од 1538. године [[Герхард Меркатор]] је на својој мапи света искористио име Америка за читаво копно западне хемисфере.<ref name="Cohen">{{cite web|url=http://www.uhmc.sunysb.edu/surgery/america.html |title=The Naming of America: Fragments We've Shored Against Ourselves |last=Cohen|first=Jonathan|accessdate = 03. 02. 2014}}</ref>
 
Неки тврде да је уобичајено да се користи презиме за именовање открића, осим у случају племства, тако да би име континента настало по имену Америга Веспучија могло да буде проблематично.{{sfn|Lloyd|Mitchinson|2006|pp=95}} [[Рикардо Палма]] предложио је 1949. године извођење имена из планина Америка у Средњој Америци - Веспучи је први открио Јужну Америку и планине Америка у Средњој Америци, које повезују његова открића са открићима [[Кристофер Колумбо|Кристофера Колумба]].
== Физичке одлике ==
[[Датотека:Moraine Lake 17092005.jpg|300px|мини|Стеновите планине]]
За Северну Америку карактеристично је меридијанско пружање великих рељефних целина. То су високи и геолошки млади планински ланци с великим међупланинским котлинама на западу и старије и ниже [[Апалачке планине]] на истоку. Централним делом континента, од Северног леденог океана до Мексичког залива, пружа се пространо низијско и равничарско подручје. На североистоку је старо и равно копно [[Канадски штит]]. Највећи део Средње Америке чине млађе веначне планине с висоравнима, природни наставак [[Кордиљери|Кордиљера]] на северу.<ref>[https://web.archive.org/web/20120722022527/http://egsc.usgs.gov/isb/pubs/booklets/elvadist/elvadist.html United States Geographical Survey (USGS)]</ref> Рељефна структура увелико одређује дужину речних токова и величину поречја и сливова. Притоке Тихог океана углавном су краће, осим река Колумбије и Колорада које одводњавају највећи део међупланинских басена и које су се пробиле до пацифичке обале. Од великих река на северу истичу се [[Макензи]] и [[Јукон]], а на истоку [[Сен Лорен]] и [[Хадсон (река)|Хадсон]]. Велике реке су [[Охајо (река)|Охајо]] и [[Тенеси (река)|Тенеси]], али оне не теку у Атлантски океан, већ према западу до [[Мисисипи (река)|Мисисипија]]. Мисисипи је, поред [[Мисури (река)|Мисурија]], највећа река која прикупља мање реке с трећине површине САД, а улива се у Мексички залив. У тај залив улива се и [[Рио Гранде]] (мексички [[Рио Браво]]). Извире у [[Стеновите планине|Стеновитим планинама]], а у доњем делу тока граница је између САД и Мексика, односно Англоамерике од Латинске Америке. [[Велика језера]] ([[Горње језеро]], [[Мичиген (језеро)|Мичиген]], [[Хјурон (језеро)|Хјурон]], [[Ири (језеро)|Ири]] и [[Онтарио (језеро)|Онтарио]]) имају највећу запремину слатке воде на свету, иако су по површини мања од Каспијског језера. Заједно са реком Сен Лоренс чине важан пловни пут из срца континента према Атланском океану. На планинском западу истиче се [[Велико слано језеро]] у ендоеичком делу континента, а у Средњој Америци највеће језеро је [[Никарагва (језеро)|Никарагва]]. Мања или већа језера широм Канаде остаци су велике ледене капе плеистоценске глацијације.<ref name="америкаАмерика"/>
 
=== Клима ===
Док је највећи део Европе под јаким климатским утицајем океанских ваздушних маса с Атлантика, на северноамеричком континенту планински ланци спречавају јаче продоре океанског ваздуха према унутрашњости. Стога је највећи део Северне Америке изложенији хладном северу и врућем југу. Клима је на северу хладна, поларна и у умереним ширинама снежно-шумска, умерено топла и влажна или сува степска, а у Средњој Америци топла и влажна суптропска. Хладни северни ветрови често доносе хладноћу на југ, док су приобална подручја на југоистоку континента сезонски изложена ветровима разорне снаге (харикени и урагани). Већи део Северне Америке има вегетацију сличну европској. На крајњем северу појас тундре знатно је шири од таквог појаса у Европи, јужније су простране четинарске и листопадне шуме, а сушнији крајеви природно су станиште траве (прерије које одговарају европским степама) или вегетације сличне оној у европском Средоземљу. У низијама Средње Америке раширене су тропске кишне шуме и суптропско биље. У рељефно вертикално рашчлањеним крајевима карактеристични су висински вегетацијски спратови: ''-{tierra caliente}-''(врућа земља, до 600 метара), ''-{tierra templada}-'' (умерена земља, 600-1.800 метара) и -''{tierra fría}-'' (свежа земља, изнад 1.800 метара). Највиши планински врхови, који су већи део године покривени снегом, чине најхладнији појас (''-{tierra helada}-'').<ref name="америкаАмерика"/><ref>{{cite web|url=http://home.comcast.net/~rhaberlin/crpptnts.htm|title=Climates Regions of North America|authorlast=Rita D. Haberlin|work=Peralta|first=Rita D. Colleges, Physical Geography}}</ref>
 
== Становништво ==
[[Датотека:North_America.png|десно|мини|190п|Карта Северне Америке]]
Насељеност Северне Америке врло је неуједначена. Арктички архипелаг и већи део копнене Канаде на северу готово је пуст. Међу слабо насељена подручја континента убрајају се и централни и западни делови Канаде и планински запад у САД где је просечна густина насељености готово ''сибирских'' размера (мање од 10 становника по km²). Најгушће су насељени североисток САД, делови око [[Велика језера|Великих језера]], делови Старог југа и [[Калифорнија]], приморје [[Мексички залив|Мексичког залива]], [[Мексичка висораван]] и [[Антили]]. САД је земља с највећим бројем милионских урбаних [[агломерација]]. Посебно се истиче урбанизовани североисток с мегалополисом [[Бостон]]-[[Вашингтон]], где у појасу дугом 800 километара, у међусобно готово сраслим градовима, живи близу 50.000.000 становника. Највећи део становништва Северне Америке чине потомци европских досељеника.<ref name="atlas sveta">Атлас нација. {{page|year=|isbn=978-86-7712-046-7|pages=}}</ref> Од староседелаца у Англоамерици живе врло проређени [[Индијанци]] (око 3.000.000). [[Ескими]] су народи арктичког и субарктичког подручја, на [[Гренланд]]у их има око 45.000, на [[Аљаска|Аљасци]] 40.000, а у Канади 30.000. У Средњој Америци Индијанаца има много више него на северу, а због дугог суживота с досељеним Европљанима (претежно Шпанцима) и доведеним црнцима знатно су заступљени [[мулати]] (мешанци белаца и црнаца) на острвима и [[местици]] (мешанци белаца и Индијанаца) у копненом делу региона. У САД живи приближно 35.000.000 црнаца или 12 % становништва те државе. За државе Северне Америке карактеристична је прилично висока стопа демографског раста. У латиноамеричким државама разлог за то је врло висок природни прираштај и имиграција.<ref name="америкаАмерика">Денис Шехић, Атлас Америке, Аустралије и Океаније. Политика, 1. изд, Београд, год. {{page|year=2007|isbn=978-86-86809-01-8|pages=}}</ref>
 
{| class=wikitable
 
=== Зависне територије ===
Државе Северне Америке се међусобно знатно разликују по величини територија. Неке су континенталних димензија (Канада и САД), а неке по површини нису већи од градова средње величине. Слично је и с бројем становника. САД је трећа држава света, Мексико има приближно 104 милиона становника, док у већини држава Антила живи мање од милион становника. Иако је цео континент до друге половине 18. века био подељен на колонијалне поседе Велике Британије, Шпаније и Француске, северноамеричке државе избориле су независност много раније него већина азијских, а поготову афричких земаља. Путем самосталности прво је кренула САД (1776. године), а током прве половине 19. века следиле су је све државе копненог дела Средње Америке осим [[Панама|Панаме]] и [[Белизе|Белиза]]. У првој половини 19. века независне су постале и острвске државе [[Хаити]] и [[Доминиканска Република]], а 1867. године Канада. Почетком 20. века независне државе постале су [[Куба]] и Панама, док је шездесетих година прошлог века независност изборило десетак острвских држава. Данас је само неколико мањих острва и архипелага остало под влашћу Велике Британије, Француске, САД и Холандије. Највећи међу њима - [[Порторико]], има сопствену самоуправу, али су његови становници амерички држављани. Све су северноамеричке државе по облику владавине републике, осим Белиза и неколико острвских државица које за формалног шефа државе признају британску краљицу, и Канаде, савезне државе у формалмој персоналној унији с Уједињеним Краљевством.<ref name="америкаАмерика"/>
 
{| class=wikitable
| {{застава|Француска}}
| style="text-align:right;"| 1.780
| style="text-align:right;"| 401.784<ref>{{cite web|url=http://www.insee.fr/fr/ppp/bases-de-donnees/recensement/populations-legales/departement.asp?dep=971&annee=2008 |title=Insee – Populations légales 2008 – 971-Guadeloupe |publisher=Insee.fr |accessdate = 31. 10. 2011 |language=French}}</ref>
| style="text-align:right;"| 245
|-
| {{застава|Француска}}
| style="text-align:right;"| 1.100
| style="text-align:right;"| 397.693<ref>{{cite web|url=http://www.insee.fr/fr/ppp/bases-de-donnees/recensement/populations-legales/departement.asp?dep=972&annee=2008 |title=Insee – Populations légales 2008 – 972-Martinique |publisher=Insee.fr |accessdate = 31. 10. 2011 |language=French}}</ref>
| style="text-align:right;"| 384
|-
| [[Лулутаун]]
| {{застава|САД}}
| style="text-align:right;"| 5<ref name="areacia">Land area figures taken from {{cite web | title=The World Factbook: 2010 edition |url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2147.html | publisher=Government of the United States, Central Intelligence Agency | accessdate = 14. 10. 2010}}</ref>
| style="text-align:right;"| 0<ref name="popcia">These population estimates are for 2010, and are taken from {{cite web | title=The World Factbook: 2010 edition |url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2119.html | publisher=Government of the United States, Central Intelligence Agency | accessdate = 14. 10. 2010}}</ref>
| style="text-align:right;"| n/a
|-
! [[БДП]] <small>(2014)</small><br /><small>у милионима америчких долара</small>
|-
| 1 ||align=left|{{flag|САД}}<ref name="cia-us">{{cite web|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/us.html |title=United States, Economy |publisher=U.S. Central Intelligence Agency |accessdate = 101. 06. 2011}}</ref> || 17,419,000
|-
| 2 ||align=left|{{flag|Канада}}<ref name="cia-ca">{{cite web|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/ca.html |title=Canada, Economy |publisher=U.S. Central Intelligence Agency |accessdate = 101. 06. 2011}}</ref> || 1,786,655
|-
| 3 ||align=left|{{flag|Мексико}}<ref name="cia-mex">{{cite web|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/mx.html |title=Mexico, Economy |publisher=U.S. Central Intelligence Agency |accessdate = 101. 06. 2011}}</ref> || 1,291,062
|-
| 4 ||align=left|{{flag|Порто Рико}} || 103,135
| 10 ||align=left|{{flag|Тринидад и Тобаго}} || 28,874
|}
Северна Америка је у економском погледу неравномерно развијена. Постоје велике разлике између држава Англоамерике (САД и Канада), које су с Европском унијом и [[Јапан]]ом најразвијенији део света,<ref name=AIA>{{harvnb|Waugh|2000|pp=563, 576–579, 633, 640}}</ref> и земаља Средње Америке које су већином на граници сиромаштва, мада међу њима има знатних разлика. У најсиромашнијој земљи, [[Хаити]]ју, [[БДП]] по становнику на нивоу је најнеразвијенијих афричких држава.<ref name="UNDP">{{cite web|url=http://hdr.undp.org/en/media/HDR_2010_EN_Complete.pdf|format=PDF|archiveurl=https://web.archive.org/web/20101108160356/http://hdr.undp.org/en/media/HDR_2010_EN_Complete.pdf|archivedate = 808. 11. 2010.|title=2010 Human development Report|publisher=[[United Nations Development Programme]]|accessdate = 606. 05. 2011|pages=148–151148-151}}</ref> У САД и Канади живи само 5 % човечанства које ствара чак трећину БДП света. Обе земље имају велика природна богатства, високоразвијену пољопривреду с производњом знатних вишкова хране, и разноврсну индустрију. Остале земље обележава монокултурна пољопривреда с оријентацијом на једну или неколико култура које се често узгајају на [[плантажа]]ма. Већина тих држава економски је зависна од америчког капитала што условљава и знатну политичку потчињеност. Велика економска повезаност највећих северноамеричких држава - САД, Канаде и Мексика - одражава се у обиму и токовима њихових спољнотрговинских размена, Канада и Мексико чак 7/10 своје робне размене са светом обављају са САД. С друге стране, САД размењује више робе с Канадом него с Европском унијом и више с Мексиком него с Јапаном. САД, Канада и Мексико удружиле су се 1994. године у бесцаринску зону која је уз ЕУ највећа на свету. То је ''-{[[НАФТА|NAFTA]]}-'' (''-{North American Free Trade Agreement}-'') која обухвата подручје на коме живи више од 430 милиона становника и којој је циљ да у року од петнаест година уклони препреке несметаном протоку робе и радне снаге ради подстицања равномернијег економског развоја и равноправнијег приступа тржишту њених чланица.<ref name="америкаАмерика"/>
 
== Религија ==
Према истраживању из 2012. године, доминантна религија САД, Канади и Мексику је хришћанство, где чак 77,4 % становништва себе сматра хришћанима.<ref>[http://www.pewforum.org/files/2014/01/global-religion-full.pdf The Global Religious Landscape A Report on the Size and Distribution of the World’s Major Religious Groups as of 2010] {{Wayback|url=http://www.pewforum.org/files/2014/01/global-religion-full.pdf |date=20150924113632 }} Pew Forum on Religion & Public Life. pp. 18.</ref> Хришћанство је такође доминантна религија у 23 зависне територије Северне Америке.<ref>[http://www.pewforum.org/files/2011/12/Christianity-fullreport-web.pdf Global Christianity A Report on the Size and Distribution of the World’s Christian Population] {{Wayback|url=http://www.pewforum.org/files/2011/12/Christianity-fullreport-web.pdf |date=20130805020311 }} Pew Forum on Religion & Public Life. pp. 15.</ref> Сједињене Државе имају највећу популацију хришћана на свету, чак 247 милиона хришћана (70 %), иако друге земље имају већи проценат хришћанског становништва.<ref>{{cite web |url=http://www.pewforum.org/2015/05/12/americas-changing-religious-landscape/ |title=America's Changing Religious Landscape |last= |first= |publisher=[[Pew Research Center]]: Religion & Public Life |date = 12. 05. 2015}}</ref> Мексико је друга држава на свету по броју католика, одмах после Бразила.<ref>{{cite web |url=http://www.adherents.com/largecom/com_romcath.html |title=The Largest Catholic Communities |accessdate = 10. 11. 2007 |work=Adherents.com}}</ref>
 
Према истом истраживању неверници (укључујући агностике и атеисте) чине 17,1 % становништва Канаде и Сједињених Америчких Држава.<ref name="Religiously Unaffiliated">{{cite web|url=http://www.pewforum.org/global-religious-landscape-unaffiliated.aspx|title=Religiously Unaffiliated|date = 18. 12. 2012|work=Pew Research Center's Religion & Public Life Project|accessdate = 22. 02. 2015}}</ref> Нерелигиозно становништво чини 22,8 % од укупне популације САД, а 23,9 % укупног становништва Канаде.<ref name="religion2011">{{cite web|url=http://www.statcan.gc.ca/daily-quotidien/130508/dq130508b-eng.htm?HPA |title=Religions in Canada—Census 2011 |publisher=Statistics Canada/Statistique Canada}}</ref>
 
У САД, Канади и Мексику живе и Јевреји (6 милиона или око 1,8 %),<ref>{{cite web |url=http://www.pewforum.org/2012/12/18/global-religious-landscape-jew/ |title=THE GLOBAL RELIGIOUS LANDSCAPE: Jews |accessdate = 18. 12. 2012 |work=pewforum}}</ref> будисти (3,8 милиона или око 1,1 %)<ref>{{cite web |url=http://www.pewforum.org/2012/12/18/global-religious-landscape-buddhist/ |title=THE GLOBAL RELIGIOUS LANDSCAPE: Buddhists |accessdate = 18. 12. 2012 |work=pewforum}}</ref> и муслимани (3,4 милиона или око 1,0 %).<ref>{{cite web |url=http://www.pewforum.org/2012/12/18/global-religious-landscape-muslim/ |title=THE GLOBAL RELIGIOUS LANDSCAPE: Muslims |accessdate = 18. 12. 2012 |work=pewforum}}</ref> Највећи број јеврејских појединаца може се наћи у САД (5,4 милиона),<ref>[http://www.jewishdatabank.org/Studies/downloadFile.cfm?FileID=2941 World Jewish Population, 2012]</ref> Канади (375.000)<ref>{{cite web |url=http://www.jewishdatabank.org/studies/downloadFile.cfm?FileID=3113 |title=World Jewish Population, 2013 |last=DellaPergola|first=Sergio|authorlink=Sergio DellaPergola |editor1-first=Arnold |editor1-last=Dashefsky|editor1-link=Arnold Dashefsky |editor2-first=Ira |editor2-last=Sheskin|year=2013|work=Current Jewish Population Reports |publisher=North American Jewish Data Bank |location=[[Storrs, Connecticut]] |format=[[Portable Document Format|PDF]] |accessdate=}}</ref> и Мексику (67.476).<ref name=INEGI>{{cite web|title=Panorama de las religiones en México 2010|url=http://www.inegi.org.mx/prod_serv/contenidos/espanol/bvinegi/productos/censos/poblacion/2010/panora_religion/religiones_2010.pdf|publisher=[[INEGI]]|accessdate=202. 03. 2015|language=Spanish|pages=3|archive-url=https://web.archive.org/web/20151021230003/http://www.inegi.org.mx/prod_serv/contenidos/espanol/bvinegi/productos/censos/poblacion/2010/panora_religion/religiones_2010.pdf|archive-date=21. 10. 2015|dead-url=yes|df=}}</ref> Највише муслиманског становништва живи у САД, чак 2,7 милиона или 0,9 %,<ref name="pew2015">{{cite web |url=http://www.pewforum.org/2015/05/12/americas-changing-religious-landscape/ |title=America's Changing Religious Landscape|publisher=The Pew Forum on Religion & Public Life |accessdate = 12. 05. 2015}}</ref><ref name="Islam in the United States">{{cite web|url=http://www.euro-islam.info/country-profiles/united-states|title=Demographics|accessdate = 02. 05. 2013}}</ref> док је Канада дом за око милион муслимана или око 3,2 % њеног укупног становништва.<ref>[http://www12.statcan.gc.ca/nhs-enm/2011/dp-pd/prof/details/page.cfm?Lang=E&Geo1=PR&Code1=01&Data=Count&SearchText=Canada&SearchType=Begins&SearchPR=01&A1=Religion&B1=All&Custom=&amp;TABID=1 Muslims in Canada], [[Canada 2011 National Household Survey]]</ref> Мексико има свега 3.700 муслиманског становиштва.<ref name="2010-census">{{cite web |url=http://www3.inegi.org.mx/sistemas/TabuladosBasicos/Default.aspx?c=27302&s=est |title=Censo de Población y Vivienda 2010 — Cuestionario básico |author=Instituto Nacional de Estadística y Geografía|year=2010|work= |publisher=INEGI |accessdate = 404. 03. 2011}}</ref> Према подацима из 2012. године, процењује се да број будиста износи око 1,2 милиона, од којих 40 % живи у Калифорнији.<ref>{{cite journal |last=Rowe|first=Peter |date = 16. 04. 2012 |title=Dalai Lama facts and figures|url=http://www.utsandiego.com/news/2012/apr/16/all-about-dalai-lama |journal=U-T San Diego |accessdate = 15. 01. 2015 }}</ref>
 
== Језици ==
Канада и САД биле су британске колоније, тако да постоји честа културна интеракција између САД и енглеског говорног подручја Канаде. [[Гренланд]] дели неке културне везе са домороцима у Канади, али ипак нордијски и [[Данска|дански]] утицај имају превагу због вековне колонизације Гренланда од стране Данске. Шпанско говорно подручје Северне Америке дели заједничку прошлост као бивше шпанске колоније. У Мексику и централноамеричким земљама где су биле развијене цивилизације попут [[Маје|Маја]], домороци се труде да чувају традицију упркос модерној култури. Централноамерички и карипски народи шпанског говорног подручја су имали више историјски заједничког, због своје географске близине.
 
Северни Мексико, нарочито градови [[Монтереј]], [[Тихуана]], [[Сијудад Хуарез]] и [[Мехикали]], под снажним је утицајем културе и начина живота Сједињених Држава. Од поменутих градова, Монтереј се сматра најамериканизованијим градом у Северној Америци.<ref name="MonterreyFall">{{cite news |title=Special report: If Monterrey falls Mexico falls – Reuters |publisher=Reuters |date = 101. 06. 2011 |last=Emmot|first=Robert}}</ref> Имиграција у САД и Канаду главна је карактеристика многих нација које се налазе у близини јужне границе САД. Англофоне карипске државе сведоци су престанка британског и повећања економског утицаја Северне Америке. Ово је делом због мале популације на енглеском говорном подручју карипских земаља, као и због тога што многе од држава сада имају више људи који живе у иностранству него оних који су остали код куће.
 
== Референце ==
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book |ref=harv|last=Lloyd|first=John |authorlink=John Lloyd (producer) |last2=Mitchinson|first2=John |title=The Book of General Ignorance |year=2006|publisher=Harmony Books |isbn=978-0-307-39491-0 |quote=New countries or continents were never named after a person's first name, but always after the second ...|pages=95}}
* {{Cite book|ref=harv|url=https://books.google.com/books?id=3bOg4Nroos4C |title=The Cosmographiæ Introductio of Martin Waldseemüller in Facsimile |others=Translated by Edward Burke and Mario E. Cosenza, introduction by Joseph Fischer and Franz von Wieser |editor-last=Herbermann|editor-first=Charles George |place=New York |publisher=The United States Catholic Historical Society |year=1907|quote={{lang-la|"Quarta pars per Americum Vesputium (ut in sequentibus audietur) inventa est, quam non video, cur quis jure vetet, ab Americo inventore sagacis ingenii viro Amerigen quasi Americi terram sive Americam dicendam, cum et Europa et Asia a mulieribus sua sortita sint nomina."|pages=9}}}}
* {{Cite book |ref=harv|last=Waugh|first=David|chapter=Manufacturing industries (chapter 19), World development (chapter 22)|pages=563,576–579,633,and 640|publisher=Nelson Thornes Ltd.|edition=3rd|year=2000|title=Geography, An Integrated Approach|isbn=978-0-17-444706-1}}
 
{{refend}}
1.572.075

измена