Српска социјалдемократска партија — разлика између измена

'''Српска социјалдемократска партија''' је била политичка странка, која је деловала у [[Краљевина Србија|Краљевини Србији]] и [[Краљевина Југославија|Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца]], од [[1903]]. до [[1919]]. године. Основана је под именом '''Српска социјалдемократска странка''', али јој је [[1909]]. име промењено у ''Српска социјадемократска партија''.

 

 

У Скупштини Краљевине Србије, ССДП је имала два посланика. Партија је водила доследну антиратну политику и гласала против свих ратних кредита у време Анексионе кризе, Балканских ратова и Првог светског рата.<ref name="sdp"/> У предвечерје [[Балкански ратови|балканских ратова]] ССДП се оштро супротстављала [[Велика Србија|великосрпским]] плановима за ширење Србије на [[Албанија|Албанију]] и [[Република Македонија|Македонију]]. Посебно се то изразило у критици ратних циљева Србије у првом балканском рату, који су оцењени као освајачки, а не ослободилачки.<ref>[http://www.kosovo.net/sk/rastko-kosovo/istorija/knjiga_o_kosovu/bogdanovic-kosovo_2.html Dimitrije Bogdanovnić, Knjiga o Kosovu], Приступљено 25. 4. 2013.</ref> Капитални значај у том погледу има књига Димитрија Туцовића ''[[Србија и Албанија (Димитрије Туцовић)|Србија и Арбанија: један прилог критици завојевачке политике српске буржоазије]]''. Српски социјалдемократи су сматрали да се балкански рат могао правдати једино сламањем отоманског феудализма и националним ослобођењем балканских народа, „али је он изневерио очекивања у односу на Албанију и Македонију“.<ref>Istorija srp. naroda VI/1, 190 (D. Đorđević).</ref> Туцовић се уместо ширења Србије залагао за стварање велике [[Балканска федерација|Балканске федерације]] која би била „политичка и економска заједница свих народа на Балкану, на основици пуне демократије и потпуне једнакости“.<ref>D. Tucović, Srbija i Arbanija, 118.</ref> Из истих разлога ССДП се разишла с [[Социјалдемократска партија Аустрије|аустријским социјалдемократима]] који су подржавали [[анексиона криза|анексију Босне и Херцеговине]].

Почетком марта [[1909]]. године, тадашњи престолонаследник [[Ђорђе П. Карађорђевић|Ђорђе Карађорђевић]] је пребио на [[смрт]] свог послужитеља Стевана Колаковића. Режимска штампа је покушала да заташка злочин називајући га „тајанствено убиство“, али су српски социјалдемократи преко „[[Радничке новине|Радничких новина]]“ започели упорну кампању, захтевајући да се злочин казни.<ref>[http://www.e-novine.com/stav/64072-Kralj-ubica.html Kralj je ubica!], Приступљено 25. 4. 2013.</ref> Овај догађај је изазвао велику буру, па је Ђорђе [[27. март]]а 1909. године био приморан да се одрекне [[престо]]ла у корист млађег брата [[Александар I Карађорђевић|Александра]]. У Србији се говорило да „Радничке новине“ изазваше пад престолонаследников. Овај догађај, ова афера, коју је социјална демократија открила и неустрашиво јавности изнела, успела је да код најширих маса, народа компромитује не Ђорђа, него престо, [[монархија|монархију]] уопште, и да јој више ојача расположење за [[република|републику]].<ref>[http://www.e-novine.com/stav/64070-Poetak-kraja-monarhije.html Početak kraja monarhije], Приступљено 25. 4. 2013.</ref>