Ташмајданско гробље — разлика између измена

'''Ташмајданско гробље''' у Београду настало је после Другог српског устанка када је кнез Милош Обреновић, подижући српску варош, наредио око 1826. године да се старо српско гробље са Варош-капије пресели на Ташмајдан, у село Палилулу недалеко од Београдске вароши. Међутим је гробље формирано 1826. године, на њему су сахрањивања почела тек десетак година касније (1836),<ref>Перуничић, Б. (1964) ''Београдски суд 1819–1839,'' Београд: Историјски архив Београда, стр.</ref> након што је на ташмајданском платоу сазидана 1835. стара црква Св. Марка (која је срушена након пожара 1940. године). Гробље на Ташмајдану било је у функцији до 1886. године, јер је већ педесетак година касније било у склопу града који се нагло ширио, а број становника увећавао. Прва иицијатива о његовом премештању покренута је још 1871. године од митрополита Михаила, а тадашњи председник београдске општине др Владан Ђорђевић реализовао је ту идеју 1888. године измештањем гробља на локацију данашње [[Ново гробље (Београд)|Новог гробља]]. Међутим, због противљења грађана, на њему је вршено спорадично сахрањивање све до почетка 20. века.<ref>Костић, Б. (1999) ''Ново гробље у Београду,'' Београд: ЈКП Погребне услуге., стр. 11</ref>

== Положај и пространство ==