Википедија

Индекс преламања — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене 87.116.176.28 (разговор) на последњу измену корисника Filipović Zoran
ознака: враћање
.
Ред 3:
'''Индекс преламања''' материјала је број који показује колико пута је брзина светлости у некој средини мања од брзине у вакууму. Преламање је најочигледнија манифестација промене брзине светлости [[електромагнетско зрачење|(електромагнетног (ЕМ) зрачења)]] при преласку из једне средине у другу.
 
Индекс преламања зависи од таласне дужине (фреквенције) светлости што се експериментално испољава у појави [[спектарСпектар (физика)|спектра]] када се зрак полихроматске (беле) светлости пропусти кроз призму.
 
Индекс преламања је важна особина материјала и зато се брижљиво мери [[рефрактометар|(рефрактометром)]] и [[Таблица индекса преламања|табулира]].
Ред 9:
== Дефиниције ==
 
Индекс преламања има много дубље значење поготову што може да се повеже са другим особинама материјала и сагласно томе може се дефинисати на више начина.<ref name="Hecht">{{cite book | author = Hecht, Eugene | title = Optics | publisher = Addison-Wesley | year = 2002 | isbn = 0-321-18878-0}}</ref>
 
Стриктно говорећи, индекс преламања је однос који показује за колико пута је [[фазна брзина]] [[електромагнетско зрачење|електромагнетног (ЕМ) зрачења]] у њему, <math>c \,</math>, мања у односу на брзину у вакууму, <math>c_0 \,</math>. Обично се обележава симболом <math>n \,</math>, и за материјал дефинише као:
Ред 55:
 
Зависност индекса преламања од фреквенције (изузев у вакууму где све фреквенције имају исту брзину, ''c'') позната је као [[дисперзија (физика)|дисперзија]] и захваљујући њој [[Призма (оптика)|призма]] разлаже белу светлост у спектралне боје. Оптичка дисперзија је и главни извор [[хроматска аберација|хроматске аберације]] [[сочиво (оптика)|сочива]]. У спектралном подручју где материјал не апсорбује зрачење реални део индекса преламања расте са фреквенцијом зрачења. У близини апсорпционих максимума, међутим, зависност индекса преламања од таласне дужине поприма сложен облик и ''n'' може да опада са порастом фреквенције.
 
<!--The [[Sellmeier equation]] is an empirical formula that works well in describing dispersion, and Sellmeier coefficients are often quoted instead of the refractive index in tables. For some representative refractive indices at different wavelengths, see [[list of indices of refraction]].-->
 
<!--As shown above, dielectric loss and non-zero DC conductivity in materials cause absorption. Good dielectric materials such as glass have extremely low DC conductivity, and at low frequencies the dielectric loss is also negligible, resulting in almost no absorption (κ ≈ 0). However, at higher frequencies (such as visible light), dielectric loss may increase absorption significantly, reducing the material's [[transparency (optics)|transparency]] to these frequencies.-->
 
<!--The real and imaginary parts of the complex refractive index are related through use of the Kramers-Kronig relations. For example, one can determine a material's full complex refractive index as a function of wavelength from an absorption spectrum of the material.-->
 
==Анизотропија==
Линија 71 ⟶ 65:
 
Јако [[електрично поље]] врло интензивне светлости, рецимо [[ласер]]ског зрака, може да промени индекс преламања средине кроз коју пролази ([[нелинеарна оптика]]). Пораст индекса са квадратом поља (линеарна зависност индекса са интензитетом) назива се [[Керов ефекат|оптички Керов ефекат]] и доводи до појава као што су [[самофокусирање]] и [[само фазна модулација]]. Линеарна зависност индекса од јачине поља (што је могуће само у материјалима без [[инверзиона симетрија|инверзионе симетрије]]), назива се [[Покелсов ефекат]].
 
==Нехомогеност==
 
<!--If the refractive index of a medium is not constant, but varies gradually with position, the material is known as a gradient-index medium and is described by [[gradient index optics]]. Light travelling through such a medium can be bent or focussed, and this effect can be exploited to produce [[lens (optics)|lenses]], some [[optical fiber]]s and other devices. Some common [[mirage]]s are caused by a spatially-varying refractive index of [[Earth's atmosphere|air]].-->
 
==Примене==
 
<!--The refractive index of a material is the most important property of any [[optics|optical]] system that uses [[refraction]]. It is used to calculate the focusing power of lenses, and the dispersive power of prisms.
 
Since refractive index is a fundamental physical property of a substance, it is often used to identify a particular substance, confirm its purity, or measure its concentration. Refractive index is used to measure solids (glasses and gemstones), liquids, and gasses. Most commonly it is used to measure the concentration of a [[solute]] in an [[aqueous]] [[solution]]. A [[refractometer]] is the instrument used to measure refractive index. For a solution of sugar, the refractive index can be used to determine the sugar content (see [[Brix]]).
-->
== Спољашње везе ==▼
{{Commonscat|Refraction}}▼
*[http://www.tf.uni-kiel.de/matwis/amat/elmat_en/index.html Диелектрични материјали (на енглеском)]▼
 
==Види још==
Линија 92 ⟶ 72:
* [[Негативни индекс преламања]] или [[Метаматеријал]]
* [[Директна метода призме]]
 
<!--
== Референце ==
[[Категорија:Scattering, absorption and radiative transfer (optics)]]
{{reflist}}
-->
 
▲== Спољашње везе ==
▲{{Commonscat|Refraction}}
▲* [http://www.tf.uni-kiel.de/matwis/amat/elmat_en/index.html Диелектрични материјали (на енглеском)]
 
[[Категорија:Оптика]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Индекс_преламања”