Ташмајданско гробље — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 55:
 
== Престанак сахрањивања и измештање гробља ==
Када је на предлог митрополита Михаила 1871. године донета одлука да Ташмајдански (Старо) гробље буде пресељено на Ново, у улицаулицу која је носила име Гробљанска, а данас носи име по америчком председнику Рузвелту. Многи ондашњи варошани су бурно протестовали због те сеобе, {{цитат|ј''ерјер су тврдили да је гробље премештено на „ужасно“ далеку периферију и да ће бити потребно много времена док поворка испрати покојника на вечни починак.''|}} Градске власти на челу са ондашњим председником београдске општине др Владаном Ђорђевићем биле су неумољиве, па су незадовољни Београђани још дуго ово гробље звали и „Владановац“.
 
Због противљења грађана, посебно оних који су имали породичне гробнице на Ташмајданском гробљу, на њему је вршено спорадично сахрањивање све до почетка 20. века. Видоје Голубовић у својој књизи о старом Београду наводи да су се сахране вршиле све до 1927. године, мада ову информацију требају узети са резервом.
 
На месту некадашњег Ташмајданског или Старог гробља, у наредним деценијама изграђен је велелпни Ташмајдански парк са бројним садржајима. Међутим и данас, након више од једног века, још увек се могу пронаћи остаци надгробних споменика, нпр. одмах поред зграде Сеизмолошког завода, који су се тако уклопили у амбијенталну целину парка да ничим не подсећају да су део нечијег гробног места.
 
== Извори ==