Украјинци су добили име по земљиобласти (Украјина) која је први пута забиљеженазабележена у [[КијевскаПовест хроникаминулих лета|КијевскојНесторовој хроници]] [[1187]]. Отуда настаје ''народ украинскји'' (украјински народ) и ''Украинтси'' (Украјинци). У [[18. век|18]]. и [[19. век]]у царистичка номенклатура Украјинцима означава само становнике СлобидскеСлободске Украјине, провинције чије је средиште био град [[Харков]].Харков постаје средиштеод [[1765]]. године, едиктом [[Катарина Велика|Катарине II]], руске краљицецарице. Године [[1835]]. оваОва провинцијаобласт постаје Харковска провинцијагубернија. У 19. веку Пољска овим називом означава становнике Кијевске губерније. ОвајНазив назив"Украјинци" у Галицији и Буковини за њих се неће употребљавати све до прве четвртине [[20. век]]а, у ТранскарпатијиПодкарпатју до 1930-их, а у Прешовској регијиобласти до касних 1940-их. УНакон 20.тога, векуназив ''МалоросијаниМалоруси'' иликако ''Малороси''су (=Малиназивани Руси)становници почеданашње ћеУкрајине почеће да исчезава и да се сматра дерогаторним називиманепримереним.
Најстарији записани називи за Украјинце су Русини, што ће се у латинском претворити у ''-{Russi, Rutheni}-'' и ''-{Ruteni}-''. Почетком [[16. век]]а московски документи Украјинце називају Черкаси, алудирајући, чини се, на чињеницу да живе око града Черкаси где се налазило много козачких насеља. Називи Русини и Рутени сачували су се као имена за Западне Украјинце. [[Александар Пишчевић]] у својим мемоарима крајем 18. и почетком 19. века спомиње само [[Малоруси|Малорусе]] а никада Украјинце.<ref>{{Cite book|last= Пишчевић|first= Александар|authorlink= |coauthors= |title = Мој живот (1764-1805.), pp. 290. |year=2003|url= |publisher= Матица српска и Српско-украјинско друштво|location= Нови Сад |id=}}</ref>. {{цитат|И Малоруси, суседи Нове Србије, чији је живот испуњен потказивањима, доставама и тужбама, живе у вечитом међусобном рату.}}
