Исељавање Срба из Босне и Херцеговине (Аустроугарска) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
- ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
мања измена ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
||
Ред 95:
Према социјалној структури, основну масу исељеника су чинили кметови и сиромашни слободни сељаци. У [[1889]]. години из среза Невесиње се иселило 12 породица кметова са 82 особе. У среском уреду Невесиње изјавили су да се селе због „великог сиромаштва и лоше године”.<ref>АБХ, ЗВ, К.I., III. 10/1890.</ref> Све породице српских исељеника [[1900]]. године, којих је било 101 са 262 мушке и 235 женских особа, биле су у кметском односу.<ref>АБХ, ЗМФ БХ, пр. бр. 1590/1900</ref> Често се дешавало да овај сиромашни свијет није могао да добије дозволу за исељавање због недостатка средстава за пут. При издвајању одобрења за исељавање, власти су тражиле доказ о посједовању тих средстава и онима који га нису имали ускраћивано им је одобрење. Та је пракса уведена да би се умањио број случајева повратка исељеника, чије је збрињавање задавало озбиљне потешкоће. Због тога се дешавало да се у појединим годинама одбије много више захтјева него што се изда одобрења. Тако је на пример од [[1. јануар]]а до [[30. септембар|30. септембра]] [[1900]]. године одбијено 528 захтјева, док су издата само 74 одобрења.<ref>АБХ, ЗМФ БХ, пр. бр. 1335/1900, Земаљска влада – Заједничком министарству финансија, 15. 10. 1900.</ref> Па и они који су добијали одобрење располагали су минималним новчаним средствима, често много мањим од муслиманских исељеника. Просјечна готовина српских исељеника износила је по особи [[1911]]. године 122 круне, а [[1912]]. године 86 круна, а муслиманских 273, односно 411 круна.<ref>АБХ, ЗМФ БХ, пр. бр. 8474/1911 и 7767/1913.</ref> Исељавање овако сиромашног свијета власти не сузбијају, јер у томе виде могућност ослобађања од елемента склоног социјалним немирима. Срески уред у Невесињу одобрава исељавање већ споменутим кметским породицама пошто је „очигледно корисно ослободити се осиромашених и незадовољних фамилија”.<ref>Као биљешка бр. 49.</ref> Земаљска влада је сматрала да се не треба супроставњати покрету за исељавање сељака из [[Кнешпоље|Кнежпоља]], јер је то сиромашан и немиран елеменат.<ref>АБХ, ЗМФ БХ, пр. бр. 714/1900, Земаљска влада – Заједничком министарству финансија, 27. 6. 1900.</ref>
Жаришта исељавања у Америку,
Исељеници у Америку били су великим дијелом кметови. Они су узимали зајам од пословних људи да би се откупили, а затим су, да би дуг вратили, слали своје синове или сами одлазили у Америку. Тако су исплаћивали дуг и постајали слободни сељаци. То је одговарало и земљопосједницима, јер су исељеници били добре платише, што показује и релативно висок прилив исељеничког новца. Према статистичким подацима у требињски крај је годишње пристизало 200.000 до 300.000 круна, док је у срез Босанску Крупу пристигло за првих десет мјесеци [[1903]]. године 170.000 круна.<ref>{{cite book | last = Капиџић | first = Др Хамдија | date = 1968 | title = Економска емиграција под аустроугарском управом (чланци и расправе) | url = | location = Сарајево | publisher = | page = 199, 202 | isbn = | author-link = }}</ref>
|