Исељавање Срба из Босне и Херцеговине (Аустроугарска) — разлика између измена

[[Датотека:Austria Hungary ethnic.svg|мини|десно|250п|Етничка мапа Аустроугарске из [[1910]]. године]]

 

Мало времена након стишавања овог покрета, наступа снажан покрет сеобе у [[Америка|Америку]], који се у већем обиму испољава већ у јесен [[1902]]. године. За разлику од исељавања у Србију и Црну Гору, чији је циљ био трајно напуштање завичаја читавих породица, одлазак у Америку, мотивисан добром и брзом зарадом, обухватио је појединце, који су рачунали на повратак. Због тога је административна процедура око њиховог одласка била другачија од процедуре примјењиване при трајном исељавању. У првом случају власти су само издавале [[пасош]]е, а у другом случају сертификате, којима се одобрава исељавање. Пошто војни обвезници нису могли добити пасоше, илегално су одлазили, а од власти су сматрани војним бјегунцима.