Проглашена је бањом [[1873.]] године указом [[Краљ Александар Обреновић|краља Александра]] који је често посећивао бању, и користио њену лековиту воду са извора. До [[80-е|80тих]] година [[20. век]]а функционисала је као бања. Од тада је запуштена и нефункционална.
Минерални извори ове бање су били познати још [[Илири]]ма и [[Стари Римљани|старим Римљанима]], али су за време [[ТурциОсманско Османлијецарство|Турског ропстваосманске]] власти били потпуно заборављени. Крајем [[19. век]]а ови извори су поново добили на значају. Званично је проглашена за бању 1873. године. Интензивије коришћење минералне воде почиње [[1970.]] године, са постављањем машине за флаширање. Прилички Кисељак је у периоду пре [[Други светски рат у Југославији|Другог светског рата]] бажио за угледну туристичку дестинацију у којој су мир проналазили представници грађанске елите из читаве државе. Комплекс се састоји од три грађевине: бивше управне зграде, ресторана са собама и депанданса.<ref>{{cite book|last=društvo|first=Srpsko geografsko|title=Glasnik Srpskog geografskog društva: Bulletin de la Société serbe de geographie|url=https://books.google.rscom/books?id=8GEtAAAAMAAJ&pg=PA81&lpg|year=PA81&dq1967|publisher=Прилички+кисељак&source=bl&ots=yEgOi25iUI&sig=ZQVqbDi6dGglWK4Mj6VPnl6ZRf8&hl=en&sa=X&ved=2ahUKEwjF66GL2YbfAhVeAxAIHZrcAycQ6AEwGHoECB0QAQ#v=onepage&q=ПриличкиSrpsko кисељак Glasnik Srpskog geografskog društva Експортна експлоатација минералних вода у Србији, стр. 81 Volumes 47-49, Београд 1967.geografsko društvo|pages=81–}}</ref>
