Ташмајданско гробље — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 30:
== Историјат гробља ==
Српски део вароши у Београду, након Другог српског устанка простирао се око старе цркве на савској страни београдског гребена, која је постојала на простору данашње Саборне цркве, око које је постојало гробље почетком 19. века у складу са турским гробљима око свих џамија.<ref>Поповић, С. Л. (1950) ''Путовање по новој Србији (1878. и 1880),'' Београд: Српска књижевна задеуга Коло XLV, књ. 310–311, стр. 92).</ref> Овај простор се крајем двадесетих година 19. века све више развијао у неколико нивоа: политичком, културолошком, убраном, комуналном и привредном, што је наметало и потребу за трансформацију простора око гробља на Зеленом венцу. Изградњом и урбанизовањем
У склопу тих урбаних промена настала је идеја о премештању гробља, поред пута, ка Зеленом венцу на далеку периферију поред каменолома Ташмајдан. Премештање гробља на далеку периферију поред каменолома Ташмајдан, није било само потреба за изградњу београдског гребена, већ и део политике освајања простора, изван оног на коме су до тада живели Срби. То је код везира изазвало незадовољство и он је протестовао код кнеза Милоша што српска заједница поправља пут до „новопостављеног” гробља код Ташмајдана, и каменолома у близини Цариградског друма.<ref>Перунићић, Б. (1964) Београдски суд 1819–1839, Београд: Историјски архив Београда, стр. 457.</ref> Тако су Срби, схвативши значај овог дела Београд, запосели простор око новооснованог гробља – касније названог Ново или Ташмајданско гробље.
Иако је оснивање гробља почело 1826. године,
Убрзо по формирању гробља у његовој близини изграђена је заоставштина трговца цинцарског порекла
Када је српско гробље са Зеленог венца премештено на Ташмајдан, на ослобођеном простору, због потребе ширења српског Београда изван Шанца, тада су пресечене Господска и Космајска улица, које данас носе назив Бранкова и Маршала Бирјузова.
Ред 62:
На месту некадашњег Ташмајданског или Старог гробља, у наредним деценијама изграђен је велелпни Ташмајдански парк са бројним садржајима. Међутим и данас, након више од једног века, још увек се могу пронаћи остаци надгробних споменика, нпр. одмах поред зграде Сеизмолошког завода, који су се тако уклопили у амбијенталну целину парка да ничим не подсећају да су део нечијег гробног места.
==
{{reflist}}
== Спољашње везе ==
|